Географско знање о Србији почетком 19. века : (са две карте у прилогу)

22

наеста, с Рамом и Голупцем, која спада међу најлешше бакрореве у делом делу. Релативно највише терена ухваћено је на четрнаестој секцији, карти шеснаестој, са брзицама на Дунаву. Орпски Дунав свршава се на секцији четрнаестој, карти седамнаестој. Марсиљи је обраћао највећу пажњу на, сам речни ток, па су због тога, детаљи особито испали.) Номенклатура. није сасвим поуздана. Текст уз карте је слаб.) Од важнијих места у Србији спомиње Марсиљи само Београд и Смедерево са сасвим кратким нотама.“) У списку свих србијанских места, уз Дунав наводи ова: „Вејстад, Матоуа, Ктостка, Зетепала, Kollitz, Kastolatz, Breninkolatz, Rama, Rama, vetus, Gradiska, Oolumbatz, Gradiska, Jeszava, Greben vetus, Poretza, Stari vare, Gradanitza, Gradiska, Lukadnitza, Orsova, vetus, Oolovitz, (Ha, карти Созоу ћу, Валиш, СТодоуа, Кензјап, Согуш отада, Рајалкиша, Пее7."“) Врло је занимљиво Марсиљијево разлагање о Србима у Угарској.““) Цела Орбија је приказана на тридесетчетвртој карти Марсиљијевој: »Марра Рофатостарћса qu,

#95) Marsigli 4. F., Danubius Pannonico — Mysicus.... O српским адама: I, 28. |

45) Срба се тиче ово место: „Зјауа vero Natio, quae Regna Galliciae, Ludomeriae. totam Bulgariam, Serviam, Вогпат, РајтаНат, 5сјауоniam, & magnam partem verae Hungariae incolit, & quidquid Gentium, aut Terrarum est in parte Cis-Danubiali, Seneraliori appellatione vocatur Iilyrica, particulari vero |juxta denominationem Regnorum, ubi habitant“. 7bP;d., 4, О Србији написао је Mapcuxbi OBO: „Trajecto igitur Savo, ubi idem Danubio miscetur, immediate occurit Serv/a,*) Regnum, quod ad flumen usque Timok, terminum quippe ejusdem Regni Orientalem, Danubius noster, ad sinistram praeterlabitur, adeoque Limitem Regno Borealem praestat; Bulgariae parte & Albania, ad Meridiem; Bosna vero, mediante Flumine Drin, ab Occasu, ipsi conterminis. Distinguebatur olim Servia, is scilicet temporibus, quibus, proprios Reges agnovit, in duodecim Despotatus, sive Dominia, subdivisa singula in Sud, seu, ut probabilis est explicatio, in Provinciolas. Hodie vero, communi divisione, in Seperiorem & Inferiorem, a Morava flumine distinguitur“.

*) „Ptolomaeo, Mysia šuperior hic incipit, aliis etiam /'qscia, dicta. Unde Bonfin. rer. Hungar. dec. 3. lib. 4. „Rascia, quam superiorem /Mysiam Veteres appellabant“. Mt paulo post. „Amurathes, audito Regis Alberti obitu elatus, 5премотеш ЉМузгат populatus est: idque circa annum Christi 1440 contigit“. J1bid., 9.

16) /bid., 14.

47) /bid., 21—283. Mapcubn je, KAKO се види, нека места с леве дунавске обале пренео на десну.

15) „Rasciani Nationis Slavae pars sunt, illius videlicet, quae кобшт Шупcum, Dalmatiam, Croatiam, Slavoniam, Bosnam, Serviam, Bulgariamque occuраћ, Шлоџае tantum exigua quadam diversitate, seu potius Dialectorum varietate interspersa. Hi quoque Lingnam IIlyricam habent. Idem in Hungariam confluxerunt, postquam Hungari maiorem Hungariae partem deseruerunt, occupantibus Turcis Temisvar, & Budam: Turcae siquidem cupientes loca ab Hungaris deserta novis Gentibus replere, Serviae Incolas convocarunt & collegerunt, quae Regio montibus aspera, & natura inops est, & magni,