Гласник Скопског научног друштва

8 Гласник Скопског Научног Лруштшва

у својим одличним студијама „Остркогев тегшт сћгоансагша пред ХИ стољећем““ и „Хрватска прије ХП виека гледе на земљишни обсег и народ.““

(О Скилициној номенклатури на овом месту поставио је, да све остале старије историке изоставим,. јер редовно нису самостална мишљења, своју нарочиту хипотезу Клаић. (Он пише: „Мван Сцилицес, говорећи о том, како су бизантски војводе сузбили (52. у другом македонском устанку) Петрила и како је он једва у Дукљу к Михајлу умакао, додаје још: „ухватише пак такођер и онога, који је иза Петрила у Хрвата по реду владао, те га окована одведоше к цару (бизантскому). Иван Скилицес дакле не само што вели, да се житељи дукљанскога краљевства зову још и Хрвати, него такођер јавља, да је Петрило, поузданик краља Михајла и савјетник сина му Бодина, био владар некаких Хрвата. Но тко је тај Петрило и гдје су ти његови Хрватиг Недвојбено је, да је Петрило био знаменита личност у краљевству дукљанском, пошто нам (Сцилицес за њ каже, да је био првак уз Бодина. Надаље разбирамо, да је морао бити какав жупан или кнез, пошто је имао своју област, у којој је владао, а та његова област морала је бити негдје близу ратишта бугарскога, пошто су бизантски војводе одмах након побједе код Костура, чим је он побјегао у Дукљу краљу Михајлу, провалили у његову земљу и заробили његова насљедника. Петрилова дакле област морала се је стерати негдје међу Дукљом и Приштином, на Косову пољу, а то онда није друго, него управо област Раша (данашња Стара Србија). Наше нагађање потврђује поп Дукљанин, који изриском каже, да је за краља Михајла владао у Раши Петрислав, бизантски Петрило. Иван (Сцилицес зове дакле житеље области Раше нарочито Хрватима и подаје тако имену хрватскому већи обсег, него сам поп Дукљанин, који Рашу прибраја безувјетно Србији. Међутим нама се то не чини чудно, јер се сјећамо повјестничара Х. стољећа, цара наиме Константина, који каже, да је од оних Хрвата, који су населили Далмацију, пошао један дио у Илирик и заузео ту земљу. Млирик пак Константинов не би било друго, него стара Дарданиа или каснија Раша с Косовим пољем. Дакле Иван Сцилицес зове житеље области Раше нарочито Хрватима, а то је недвојбено у свези с оним, што смо изложили у пријашњем поглављу говорећи о Константиновој виести, гдје јавља, да је чест Хрвата покорила Илирик.“ По њему би, дакле, рашки Срби у ХГ веку носили име Хрвата, било само, било поред имена Срби, те би, према томе, Скилица ипак употребљавао обадва имена као синониме.

Од новијих историка је у Скилициним Хрватима препознао праве Хрвате ф. Шишић, који све спомињане вести, где се говори о Хрватима, буквално тумачи. (Он приказује други македонски устанак овако: „Провала Маџара у византијско царство толико је уздрмала његов углед да је поскорила устанак Бугара, огорчених због несмиљена утјеривања пореза (1072). Народу се поставе на чело скопски бољари под водством Георгија Војтјеха (Гебрусе 6 Волас), потомка старог бугарског племићког рода. Георгије не хтједе да узме царски гримиз, већ се у споразуму с осталим првацима обрати српском кнезу Михајлу, тада господару Дукље (Зете), Хумске земље (Захумља), Травуња (Требиња), Расе и бившег царског града Котора, да им пошаље у помоћ војске и једнога од својих синова за владара, јер се тада још добро памтило, да је српски владалачки дом у сродству с изумрлом бугарском династијом цара Самуила. Михајло се одазва њиховој жељи и пошаље им 300 момака под водством некога Петрила, а уједно и најмлађег сина Константина Бодина, кога Бугари потом у Призрену прогласе царем (расе кеђс Воохуфроу). Али том се приликом Бугари обрате за помоћ и Хрватима, који им се одазваше. Очито је краљ Петар Кресимир мислио, да је пропашћу цара Романа Диогена ослобођен сваке обавезе спрам царства.“ (О позиву краља Петра Кресимира у помоћ македонским

' Каса Е., Зетрћротев..., Бад 11 (1880), 169—71.

» Каса Е., Неуајвка рпје ХИ'.., Када ТМ1 (1881), 122 и д. 8 Клагв У., Штуац 1 Нлуаћзка, 1, 20—1.

45781 Е., о. с., 532.