Гласник Скопског научног друштва

12 Гласник Српског Научно Друшшва

како су се на то спустили и сместили у својим садашњим земљама. Не полаже много на ову своју тврдњу. Допушта и ту могућност, да су (Словени прво живели испод Дунава, да су одатле прешли и на његову леву страну и раширили се по северним земљама. Имена су им различита али језик и обичаји исти. „--обто 61 хау тадји тобс те ТофаХхлое #02 Мосођс жа. ТАХорџфе же: Кооглсог же. Поламоос ха: Усрралас тђу адтђу стивтајо (гуше ФОУТУ 60 660. поду тежолобјеусу ЛЕукљу, 6 ФУ тобто то убуоб тор тб те мод 57 хол бџбфоХоу сар.

Иначе византински историци Хрвате уопште много не спомињу. Били су им с неруке. Нису толико захватали у развој Византије као Срби и Бугари, али је Византија много више утицала на почетке хрватског развоја него што се досад држало. Но ради тога не треба стварати неке односе и онда, када их није било. Једно време се, истина, мислило да слава народа стоји до множине светских афера у које је био уплетен, но ради таквих погрешних назора више нико не квари научну историју. М зато Хрвати заиста ништа не губе, ако се призна да нису били прво у пријатељству (1019) а онда у непријатељству (1024) с царем Василијем 1 Булгарохтоном, а још мање, ако се отворено каже, да Хрвати нису суделовали при великим покушајима да се после 1071 год. Византија разграби, пошто се веровало да је иза битке код Манзикерта то лако могуће. Име Хрвати, које византински историци спомињу у вези с тим догађајима, никако се не тиче хрватског народа, него Срба, за које су они употребљавали као један од синонима и име Хрват. (Остали синоними за име Срба код византинских историка нису модерна народна имена, него старински племенски или географски називи. Скилица и Вриеније су се служили именом Хрват као синонимом за Србин зато што им је била добро позната племенска сродност Срба и Хрвата, пошто су обојица били одлично информирани баш за

југозападне земље Балканског полуострва. Због тога је имао потпуно право Л. Нидерле да се позивао на Скилицу, када је хтео доказати да су Срби и Хрвати још дуго иза сеобе у јужне крајеве били једна целина, која се као таква осећала и коју су други осећали као једну нарочиту заједницу. Шишић је мишљења о овом месту из Скилице, да је свако његово „сентиментално тумачење... у смислу модерне идеје народног јединства“ депласирано.“ Он је то морао рећи због свог буквалног тумачења оних места из Скилице и Вриенија где се Хрвати спомињу. И нема сумње да би његово мишљење било сасвим тачно, када би се та места узимала као једини доказ за садашње јединство Срба и Хрвата. Зато су она, заиста, одвише слаба, јер су векови прохујали од ХЛ в. до данас. Али за ХЛ в. има идентифицирање Срба и Хрвата код Скилиџе и Вриенија, одлично обавештених савременика, јаку доказну снагу, како су странци тада осећали Србе и Хрвате као тако сродна племена да су им могли употребљавати имена као синониме. М само као синоним за Србе ушли су Хрвати у вести Скилице и Вриенија, које се иначе тичу само Срба.

Никола Радојчић

ВЕЗОМЕ.

Очејв потвз ФЧоппајепћ аих Зегђез ећ ацх Сгоајез |е5 ћазбогјел5 ЂухапИпз ди ХЕ з1есје еб ди ХП ззесје Јеап ЗсуПхез (Тофуупс 6 =>» ЖтЕчје), Масерћогоз Вгуепплоз (Х'трброс 6 Врогуугоб) ећ Јеап Топагаз (Тофуулс 6 Хоуз 0)

Т'ашкеџ“ Је Пт. Моја Кадојеле, ргогеззвецг а У шуегзе де Гјибђапа, гарређе гоше Фађога аие Је5 Ћазгомепз Ђухапнпз доппател! ћађицеетеп! ацх паноп5 тодеглев во: јез потв дез паНопз апсјеплез аи'15 сгоуајеп! ауојг аштејој уеси

' Бга., 35. 2 Мгедене Т., Зјомапвке загобипозн, П, 2, 1910, 385. 586 Е., о. с. 533.