Гласник Скопског научног друштва

302 Гласник Скопског Научног Друштва

Прво лице през. синг. зат == лат. зит не треба да буде како мисли аутор (р. 173) „бугаризам“ сжмз (кад је зат — зашто не србизам 7), јер би очекивали онда "з0т или “5дт, него је очито аналогички лик према ат < ћабео.

Код проматрања стварања речи увукло се аутору неколико грешака, које ћу овде да поправим. Суфикс -агса (р. 187) зацело није грчко -а(их66, него чисти словенски суфикс. — Реч здртаћса = 207 р. 188 (= сурутка) није изведена с лат. суфиксом -анса, кад се ради о очитој туђици из словенских језика. ,54гаса је индентична са срп.-хрв. сирушка или сурушка, срп.-маћедонски си-

рашка. — Чудно је, кад говори р. 188, да су речи ритеаја (== повеља), з1еа1а < сшрбла изведене са суфиксом -еад. — Суфике -еап (р. 189) није -%не, него јанинг према плуралу -јане. — бигеф „затђисиг еђшив“ р. 189 може додуше

да буде, како мисли аутор, и мегленски деминутив од 602<6%8%, али је вероватније, да се овде ради о замени суфикса, јер је аутор забележио и облик бигеат (р. 87, 103), који је идентичан са бд2е: у Морихову. — Интересантна је реч гдттзог (р. 191) „кукуруз“, деминутив од сдтпи < ртапит, јер потпуно одговара мориховском називу за кукуруз сепка или рзепка, деминитив од пшено. Чудно је, кад аутор р. 191, примећује код речи з#дутази (== стрниште), да стоји можда у вези са „буг.“ шврнв (зрт), кад се ради о очевидној словенској позајмици. Не знам, зашто је -0% (р. 193) дошао међу суфиксе за извођење речи, кад је то деклинацијски наставак за плурал. — -0ог у !дроз (р. 193) неће бити лат. суфикс, в. мој чланак у јата, П, р. 489. — Дочетак у атошта (р. 195) = за Бафећбипе (== дивљач) неће бити суфикс -шитд, него срп.-маћедонски плурал као и чупиња, базремчиња и т. д. — Сасвим је нејасно, какав би то био словенски префикс ргаа- у ртзсапс (8 141, р. 199). ООчито се ради о слов. префиксу прф-, који је делимице заменио румунски у дезсалеса према прбскочиши == ртзсаћс. Напокон истаћи ми је, да аутор није био увек срећне руке у тумачењу речи. Зацело је истина, кад на стр. 119. вели, да је Логса (= свирала) деминутив од /шег. Али је ваљало истаћи, да је тај деминутив учињен према слов. свирка, које у буг. и срп. значи и свирала: Надаље није посвема протумачен облик јутећ или 5јутеф истога значења, ако се каже да долази метатезом од јалет, кад је очито, да су у вокалу и у почетном 5 мегленски Власи довели ову реч у везу са глаголом 5/1те5С < свираши или са старослов. золтеђ. У Хуми се каже за овај пастирски инструменат 5/7шаћ, која је на влас индентична са зотеђ или 5тттада, само у вокалу показује стапање (= контаминацију) са Лилгег. Аромуни кажу /ћшагд, где је род речи према свирала. (Очито је дакле у овом случају унакрштавање румунске и словенске речи. потребљавам ову прилику, да разложим своје мишљење о румунској речи јашет, која долази код нас у облику фрула, у арбанаском једном као Догате, које одговара посвема аромунском облику /шага, а други пут без р у облику јаеј, који се донекле подудара обликом мегленских Влаха /7теј, јер арбанаско и! стаје од ! после лабуала. Румунска је реч права латинска реч и сва домишљања Густава Мајера не могу да је протумаче. У румунскоме језику имамо већ лат. реч сличнога (или истога) значења “гоагд, која се према Пушкару и: МајерЛибке-у оснива на огоша. Суфикс у Лице < “јуше! (на овоме се оснива срп.-хрв. фрула) одговара посвема старо-франц. огеЏе < "отоеПа (гледе губитка другога 9 упор. огџепаа > отапае). Имамо, дакле, да узмемо за рум. Је; лат. диминутив "отошеПа (за аром.) или "оклшеЏи (за дакорум. и мегленорум.) > Хогиге!. Одатле је сасвим према румунским правилима створен нови примитивум огоагд, који се не да протумачати са "огоша, јер и не даје оа. Консонантском метатезом, која је веома обична код р и л, настало је од "оштвр> “јрите, одатле наше фруле, јер је и! дало фл, будући да те консонантске групе не познаје лат. језик, упор. тал. /гапа < ооташтте. ХУлит6! измењено је и у "опибу, а ово даље у ј!шбт или са променом акцента као у ргеб—ргбоћ у јШштег. Упша је и иначе морала да постоји у балканском латинитету, јер имамо у Хрватском Приморју фидулице“) (танац на фидулице, чему одговара на отоку Крку сопбла од сдпаи

') Упор. о овој речи Агсћто ј. зао. РАПо!одте, у. ХХХП.