Гласник Скопског научног друштва

Преглед лишерашуре 357

радом жена обдарених особитим стваралачким способностима, даље је тако преиначена, да по смишљености композиције облика, и одабраности и израђености укуса, представља велику уметничку и културноисторијску вредност. Штета је само што није дато бар неколико илустрација типичних везова. Услед нових социјалних и привредних прилика од (Ослобођења, ова се стара радиност увелико мења и губи. И Г-да Лапчевић с правом предвиђа, да ће ускоро о овој особитој старој народној уметности бити трагова само у музејима. Бојати се само да пропадање старе народне ношње у Јужној Србији не одмакне брже од стварања Етнографског музеја у Скопљу, који је сада тек у оснивању, без средстава, а који би био у првом реду позван да и то наше народно благо сачува за будућност. ВС Радовановић.

Предраг Каралић: Мистичка лепота Македоније као извор сликарских мотива. — Скопље и Јужна Србија. Издање Професорског Друштва. Београд 1925., стр. 96—100.

(Са пуно естетског смисла и духа, писац посматра природу и културу Јужне Србије, ретко сликовите земље, и изналази тајне њене мистичне лепоте. (Он види у природи долине Вардара, лети под врелим медитеранским сунцем, особине источњачких предела, појачане изразитим представницима источњачке културе, који су турским и још старијим оријенталским утицајима у великим народним кретањима овде нашли уточишта и нашој култури ових крајева особити печат ударили. Јужна Србија пуна је и других остатака из прошлости, нарочито из прошлости нашег народа; ту су особито наше старе властелинске, краљевске и царске црквене задужбине. — (Све мистично, као из бајке.

Писац је добро уочио: „да велика разноликост земљишних облика Македоније чини, да њен пејсаж у бесконачност варира“, и проглашава, да „обожаваоци природе, сањалице, песници и сликари имају у Македонији неисцрпне изворе уживања, надахнућа и стварања; нарочито сликари“. Свуда се указују пространи видици, велика панорамичност. (С особитим изгледом природе земљишта удружују се и културни и људски утицаји: особине насеља, разноврсност пољских култура и шаренило становништва. Управо цео предмет антропогеографије. И све то даје сликарима многобројне и разнолике мотиве за обраду. Писац ту иде и даље, и диференцира изворе сликарских мотива према различитим географским срединама и областима у Јужној Србији.

Наводе се и имена и радови већег броја наших сликара, нарочито ратних, који су за своја уметничка стварања нашли изворе у Јужној Србији, и у нашој земљи даље на Југу, под Грчком. Уз чланак иду репродукције слика Драг. Павловића и Љуб. Ивановића. Највише је урадио Љ. Ивановић, на стотине пртежа, у којима је најбоље „опевана сва чудна и чаробна сликовитост

з «се» Македоније В. С. Радовановић.