Гласник Скопског научног друштва

ПИТАЊА. СЕОСКЕ ЗАНАТСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ.

Као што је у опште познато, наше варошке занатлије свуда имају својих занатских организација, које се најобичније називају еснафи. Као старе друштвене заједнице, еснафи су, нарочито у прошлости, од врло великог научног интереса. Због тога заслужују да буду проучени до најситнијих детаља. Но при свему томе ми их за сад остављамо на страну, у намери да обратимо пажњу на такве, или сличне економске и друштвене заједнице по селима наше земље, јер их, као што је и природно, има свуда где се повише људи, из истог места, било ту у месту, било изван њега, у печалби, у заједници, бави истим радом или занатом. Но док су варошке занатске организације (еснафи) сталне и непрекидне, дотле су сеоске, изгледа, свуда привремене — само докле се извесни послови раде.

Да би ствар била јаснија и да би се знало на шта све треба обратити пажњу при испитивању наших сеоских занатских организација, ми ћемо их најпре приказати неколиким примерцима, које смо изнели у једном свом ранијем послу“), а за тим ћемо поставити неколика питања за оријентацију оних који би се позабавили овим послом у своме крају.

нашим селима се гдешто налази организованих радничких дружина чак и онде, где сељаци, у групи, ван свога села, у печалби, раде само земљорадничке послове. У Ваљевском Округу, на пример, сиромашнији сељаци из Бачеваца и других карсних села, пошто среде домаће послове, иду по четворица или петорица у доња колубарска села у аргаштину. Међу њима је увек један, који тражи, погађа и наплаћује посао, па после исплаћује остале. Њега зову нешмар или арлаш, и има највећу надницу. Још пре но што пођу на рад утврде споразумно наднице појединцима за сваку врсту послова — жетву, копање, косидбу. Исто је тако споразум и за послове који се „ђутурице“ узимају у израду). Лужничани из Пиротског Округа, који проводе по осам месеца годишње у Шумадији на пољским и зидарским радовима имају главног мајсшора, који води шајву (друштво), који њеним члановима располаже и има од сваког члана неки проценат“). Малешевци иду масама у печалбу под својим драломанима“).

Још су обичније у нас организације онде где су специјални послови ван обичног сеоског рада. Зидари из Пиротског (Округа иду у печалбу у друштвима, која се зову шајва. Тајву предводи главни мајсшор, који „њоме располаже и на пољским и на зидарским пословима“ и од сваког члана наплаћује извесан проценат"). У Врањској Пчињи главни мајстори воде дружсине од по тридесет

") Тих. Р. Ђорђевић, Наши сеоски занаши (Одштампано из Споменице С. М. Лозанића) Београд 1922. 5) Љ. Павловић, Колубара и Подгорина (Насеља Српских Земаља ТМ, стр. 245—246).

%) Ва. М. Николић, Из Лужснице и Нишаве (Ешнолошка и ешногр. трађа, стр. 29. Види и стр. 37).

") Ј. Цвијић, Основе за тедрафију и теолошју 1, 243. Види о таквим заједничким печалбама и УМ. Вослас, Јбогт задазпјић ргаотић офгбаја јиг. Ч(ооепа, 498—499,

У Ва. М. Николић, Из Лужнице п Нишаве, 29.