Гласник Скопског научног друштва

11 Бедба и заманиша у Срба средње века 57

(Обе одредбе односе се на изузетне случајеве. У првом случају су у питању „шуђи људи“, чија се главна обавеза састоји у раду на четвртину; а друга одредба тиче се својевољних досељеника. Према томе, лако је разумети, да су се и једнима и другима намерно желеле дати неке олакшице. Једна од тих олакшица је, извесно, требало да буде бедба као неоспорно лакши начин работања него што је заманица. Такву олакшицу дао је доцније и цар Душан неким насељеним зидарима. У његовој хрисовуљи, издатој око 1348—1353. год. манастиру св. Арханђела у Призрену наређено је, наиме:

И преван цадство мн зедце нњ Шизкее.... И да нлмв НЕ ине ракоте џаЗ6К зиданим и КЕДКЕ ДАНЕ, Н ава кнногфада ... (696)

Трећа одредба о бедби у хрисовуљи краља Милутина односи се на Влахе, за које се не може рећи да су у средњевековној Србији уживали нека нарочита благовољења. По тој одредби, сви Власи под црквом св. Ђорђа били су дужни да ор8 дкнћ КЕДЕЕ, н што поорб, тако и пожне, мн “Кно да коге (619). Али је за њих важио још и законв 06. Симеона н бв. баве, што Ре МНДЕШЕВЊЕКНАЋ Алахомк но ствденичвкиић, у коме су за Влахе биле, без сумње, прописане и друге работе и дажбине. (Само оба та „закона“ до данас нису пронађена. Што се, пак, у хрисовуљи краља Милутина нарочито наређује Власима да раде и бедбе, значи можда, да она није била прописана за Влахе манастира Милешева и Студенице. Зашто је тако поступљено, може се само нагађати, али никако не поуздано утврдити.

Једино је реч о бедби и у светостефанској хрисовуљи краља Милутина, издатој око 1313—1318. год. манастиру Бањској. Прописан законк АКДЕМЋ Цовковнињћ у њој наређује између, осталога ове работе:

Кто :8 м'бфопин, да оџе ознав фалнте 3 гијти, а тре 2 м'ти, а прогд 8 м'ти... 4 виноградк Бгакк да копа... И на накосица ксакв да НЗАЕЗЕ кто оте ког8 дрвжати за ведунв дбнк. Такожде и на сплаштенике За | ДБНЕ, и на здабвениве.... Б'Еде8 да оре решени кеднб. 4 СЕдКЕ на падга МЕТЕ. И что оре, да клаче НО БОЗЕА ДА НЕ К0кХ8. # насркпице ксакк ДА ЖОНЕ 8 ДЕНИ. И како вен коге гЕно, такожде да и гради граде... (625).

.... И Зекине ин Плакаане да обе м ти н БЕдке н киноградк копамо н “но ког ико ин монастијке метохне. (627)

Сличне су одредбе о главним работама и у хрисовуљи краља Ст. Дечанског, коју је 1330. год. дао манастиру Дечанима, а коју је доцније, с незнатним изменама и допунама, потврдио и његов син краљ Душан. Што се, пак, бедбе тиче, за меропхе, који земљу држе, наређено је:

БЕдЕб да имам (у потврди краља Душана додато је још: Бгаке раанее), и што ге 8аофе КЕДКОлИЋ, този да ге кЕдколмв И гврстбре. (649)

Даљи спомен бедбе налази се и у хрисовуљи краља Душана, којом је 1334.—1346. год. потврдио прилагање цркве Св. Николе у Врању са околним селима, које је манастиру Хиландару учинио Маљушат син кнеза Балдовина. Спомен бедбе у тој хрисовуљи важан је нарочито и стога, што је у околини Врања — како је већ напред изложено — и данас очувана реч бедва заједно с обичајем, који се њом зове. Дотично наређење о работама црквених људи по тој хрисовуљи гласи:

ерогин да погЕван решнине ралике 100 квквак ПШЕНИЦЕ 4 проатне фадике окга и прога 100 квквак; отроци ресени 3 дни да погквак и чеТКТН БЕДКЕ, а продати такоге 8 двни и четкрти КедКЕ. (414)

| Значи: отроци су и с јесени и с пролећа прва три дана имали да радео својој храни, а четвртог — завршног дана добијали су, као част, храну од манастира. Вредно је напоменути, да тако сада понеки домаћини чашћавају при завршетку рада чак и платежне надничаре.