Гласник Скопског научног друштва

"60 _ Гласник Скопског Научног Друштва 74

примали они. Где, међутим, те мобине нису обрађивали кметови по погодби, бегови су сазивали за то „велике мобе својих кметова“. Због тога су, по свој прилици, те земље и добиле назив мобине,'

Такве мобе могу се назвати принудне или насилне мобе. Али зар се не може с пуно разлога претпостављати, да је таквих моба односно бедаба било и у средњевековној Србијиг И аграрно-правни и друштвени односи у Србији били су онда такви, да је искључена свака сумња у то. Нарочито су такве бедбе морале бити честе на манастирским имањима, и то свакако много пре но што су оне хрисовуљама озакоњене. То се може тврдити и по томе, што су мобе одржаване по манастирским имањима све до скора, па се понегде и сада још одржавају. Поједној белешци Вука Караџића, нпр., „осим земље, винограда и шљивика, које им раде прњаворци (тј насељеници на манастирској земљи), манастири у Србији имају по неколико села своје нурије, која често позивају као на мобу“.“ (О томе има трага и у старијем законодавству кнежевине Србије. 1835. год., наиме, на основу „милостивјејшег рјешења“ кнеза Милоша, Државни Савет је укинуо „кулук“, који су људи дотле „под морање“ чинили својим капетанима, кметовима и калуђерима. Што се „калуђера“ или стварно манастира тиче, допуштено је само толико, да им је „слободно људе на рад звати, и овима, ако им је воља, ићи“. Али су нешто тиме нешто иначе манастири били доведени у тако тежак положај, да су почели „од дана на дан све већма да пропадају и батале се, потому што у стању нису пољске послове своје сами радити а ни одкуд нужне у тому рукопомоћи немају“. То је побудило кнеза Милоша, те је 1837. год. наредио, да се манастирима „чини од народа нашег рукопомоћ, уколико је год могуће.“ Та пак рукопомоћ имала је „да се састоји у давању посленика манастирима у време рада од стране надлежни(х) нуријаша и то уколико се кад може, кад у светачац (кад себи не раде), кад мобом и кад како и колико“.“

Зар све то не личи и не потсећа на очуване и напред наведене одредбе хрисовуља о бедби, па донекле чаки о заманицир

Што је при том врло важно, и на принудним и на манастирским мобама обичај је био да се мобари утосше. Јевто Дедијер, нпр., тврди, да су невесињски бегови Љубовићи сваке године сазивали велике мобе, на којима се је „каткад и доста гостило“.“ А у народној песми Ливљанин Бајо пи Фераш капешан опева се језовит, али за ову прилику веома карактеристичан случај. Једна девојка овчарка жали се Баји Пивљанину, како су „у јади вазда у Турака“, па му затим казује:

Јутрос дође Ферат капетане Поведе их силом на срамоту, И поведе овцама овчаре, „ја му косе зелену ливаду.

Али би му овчари такво одвођење на рад и опростили. Међутим, девојка је сазнала, да ће Ферат капетан доћи са 30 Турака ради тога:

Да бира у овце омнове, „Да их моби коље за вечеру.“

: Јефто Дедијер, Врсте непокретне својине у Херцеговини (ОЈавшк Хетај|. Михеја за 1908, стр. 389). — Слично је и у Сарајевском Пољу, с том разликом, што се такве земље тамо не зову мобине већ беглуци. (По опису Ст. и Влад. Трифковића — Насеља српских земаља У, 21). А тако су поступале и прве старешине у Србији после ослобођења, са самим кнезом Милошем на челу. Најбољи доказ о томе је једно писмо из Крагујевца од 1837. год. којим се извештава кнез Милош у Топчидеру, како је на Павлов дан покупљена моба за плашћење сена и како су на њу покупљени „народ оближњих села, сва без разлике варош и сви солдати...“ (Т. Р. Ђорђевић, Грађа за срп. народ. обичаје — Етнограф. Зборник УШ, 420).

> Вук Караџић: Живот и обичаји народа српског (1867), стр. 99.

8 Зборник закона и уредаба, књ. 30, стр. 57/8 и 209/10.

4 Сјавгик Хетац. Митеја за 1908, стр. 389.

8 Вук Караџић, Срп. народ. пјесме, књ. УЦ, 456. — Тај догађај опева се и у песми Зулум без Баја (Пивљанина), коју је С. Милутиновић објавио у збирци Пћваша церногорска и херцеговачка (друго издање 1836) стр.28 и д. само с том главном разликом што се насилно одвођење косаца приписује Перастовић Хамзи, и што се за друго насиље („да бирају проз овце јагањце и дебеле безплоткиње овце“) не каже изрично да се чини ради храњења мобе о вечери.