Гласник Скопског научног друштва

62 Гласник Скопско Научно Друшшва 76

Сокааника, КеДА со нгдиномк нан с калогреролмв камо Греде НА ЦОКОКНи посвмћ, да се црккокннаињв храни, а кади сагињ греде, скоге крашно да ногн (626). По истом предмету наредба у хрисовуљи краља Ст. Дечанског гласи: Отроци кон : игблномк на. пате гредб, 4 нан ск коник калдгрероић по црвкокнон факотк, да се одњ к9кве не храни, нв црвкокнимк кфашномв. 4 кто салив греде по црвкокнон факот'к, да се Од К9кве хранн (650). А сличну наредбу садржи и хрисовуља цара Душана цркви св. Николе у Врању. Тамо прописан закон Влајомњ наређује између осталога и то: Ведн теже киноградћ, да НаБ се дате од црбкке хавск И кино (414). За прва два случаја не може се поуздано рећи, да је прописана работа вршена бедбом, пошто се је путовање — ради пратње — могло вршити и појединачно. А бедба, као и моба, претпоставља скуп повише људи ради удруженог обављања извесног посла. Али је зато ван сваке сумње, да су, по наведеној наредби цара Душана, Власи цркве св. Николе имали тежити (копати) виноград бедбом, како се и данас још тај посао понегде свршава мобом. Занимљиво је, да се за гошћење Влаха нарочито спомиње и вино, без којег по правилу ни данас не може бити никаква моба гдегод виногради успевају или где се вино може купити. Питање је само, да ли се реч „датк“ треба да разуме буквално или значи храну уопште. Кад у првим двема наредбама „брашно“ значи, без сумње, исто што се данас каже брашненик, брашаница, брашњеница и т. сл. то ће рећи сва јестива спремљена за пут — онда се не би погрешило, ако би се и називу „даек“ дало шире значење. Мако се не може очекивати, да су манастири морали у средњем веку гостити своје работнике бедваре онако, како се данас обично госте мобари, тј. као о свадби или крсном имену, — не може се опет ни то веровати, да су им уз пиће давали само сува хлеба без икаквога смока. Ако ли се је мислило буквално само на хлеб, онда је можда то разлог, што се није и за Влахе наредила работа у винограду бедбом, како је то речено у истој хрисовуљи за јесење и пролетње сејање, које су имали да врше отроци.

: Али од овог ограничења оброка само на хлеб и вино не треба правити питање, чак и ако би се такав оброк имао разумети буквално. Потсетити ваља, да по народној песми чак ни Краљевић Марко понекад није имао више. У песми Краљевић Марко и Мина од Костура, нпр., пева се:

Сједе Марко с мајком вечерати Сува љеба и џшрвена вина. (Вук, Нар. пјесме Ц, 352)

О истој таквој вечери Марковој пева се и у песмама из Софијског краја. Само, кад се је Марко при вечери насмејао, у питању материном зашто се смеје, таква вечера зове се „суха“, „посна“ или „божја“ (Влад. Качановскш, Сборникђ западно-болгарскихђ пћеенђ, 1882, стр. 318, 324 и 349). Само у једној песми из Ћустендила Марку се даје за вечеру уз хлеб и вино, као смок, још и „цервена пипера“, а мајка му такву вечеру зове „добра вечера!“ (На о. м. 321/2). —

Уз то неће бити без интереса споменути, да храњење подложника, особито за време рада у виноградима, изгледа да је онда био општи обичај. Тако нпр. подложници кнеза Ст. Франкопана и Николе Зринскога из Грижана у Винодолу (Хрватско Приморје) у жалби својој од 1544 год. против насиља управитеља кнежевских имања позивају се на своје „законе праве, сшаре“, по којима су између осталога били дужни да обрађују винограде кнежевске, и то, веле, „када копамо прву коп, гре нам од господина пшенице старић иедан и спуд вина и едан брав; на другу коп гре шенише старић иедан, спуд вина.“ Управитељ имања, међутим, приморавао их је да копају треје (винограде) без те велике и мале „спизе“ (хране). Али им је 1569 год. кнез Стефан Франкопан признао старо право речима: „да би нам дали всаки кметић тежака еднога у наша треја всако лето, а ми да јим дајемо спижа (хране), како се пристоји“ (Нгуаби штђал, зађгао Е. Горазнб, зуетак 1 1894, стр. 87 и 90). Таква обавеза, само нешто скученија, постојала је и у Новом, опет у крају Винодолском. По закону (шђамшт-у) од 1609 год. тамошњи слободњаци, Власи и кметови, били су, осим другог, дужни „винограде госпоске, навластито Рупу, верно делати и вножити, кад је потребно трсје-насадити“, ну стим, „када се Рупа буде копала, да им се има даваши свакому шеожжаку круха шипов један (тј. по један бели хлеб), а вина нишшар“. (На о. м., 138. То се понавља и 1653 с напоменом, да су кметови дужни „вас тег, кој је потрибан“ око обраде винограда „давати през плаће, а господин милостиви одлучи давати не за дужност, него добре воље свакому тежаку по једну главу круха“. (На о. м. 141.) -- Међутим у једном закону (штагј-у) за кметове на Трсату од 1610 год. говори се о тргању (берби) винограда и о дужности да се тргачицама даје „једно ручење али јужсина“ (На о. м. 156).