Гласник Скопског научног друштва

3 | Софијски надбискуп фра Пешар Богдан Бакшић 69

те је већ као „маћајог арозјоћсив“ (11) подастро Клименту УШ исцрпан извештај, нашто га је папа, и по нарочитој жељи Ћипровчана (12), кад му је, изгледа јубилејске 1600, дошао с неким хаџилуком у Рим, именовао првим бискупом на тек обновљеној софијској епископској катедри, али са седиштем у Ћипровпу. Отад датира врло активан рад овог мисионара. (Са неколико својих другова из Босне, којим на жалост не знамо имена, он је, особито после житваторочког мира, провео смишљену организацију ранијих католика ћипровачке околине, да се онда свим одушевљењем баци на обраћање јеретичних павлићана у околини Свиштова и Пловдива (13). Изложен често врло непријатним и погибељним нападима(14), могао је наскоро да покаже на крупне резултате свога мисионарског рада: на 8000 обраћеника (15), на четири нова фрањевачка манастира, на бројне цркве и капеле те најзад на систематски спремљен редовнички подмладак (16), где је интелигентније млађе фрањевце, на папин трошак, слао у Италију на науке. На повратку из Рима, где је ишао одмах (17), пошто је 1622 основана конгрегација „Пе ргорасапда Бде“, он је умро 4 априла 1623 (18) у босанском фрањевачком манастиру Градоврху, па се о њему наскоро ширила легенда, да му се над гробом види светло, и да му се тело није распало, свакако он је ушао у ред блажених у фрањевачком мартирологију под 18 октобра(19).

Мислило се учинити му наследником и опет једног Бошњака, Сарајлију фра Павла Папића(20), опробаног мисионара по Балкану, који ће двадесетак година касније, 1649, да ћирилицом штампа „Седам трубљи“, свој превод талијанских „[е зеНе отђе рег пеуеоћаг 1 рессакоге а репкепга е; 4 Фф Јш сопГогћо рег гаЏестапо даПо грамепјемоје ча!о зиопо 4! еззе“ фра Бартоломеја Камби из тосканског Салупа(21). Али кад се он и поред свих наговарања никако није хтео примити тог места, одредили су фра Илију Маринића (Магптећ, Маги). Маринић је био Бугарин из угледне ћипровачке породице (22), што је само собом речит доказ, колико је напредовала Злојутрићева организација. Иза-

(11) Е. Реттепат, Асја Вијсапае ессјезјавНса ађ а. 1565 чвзаче ад а. 1799, Мопштепта зресе, јазбог. ЗЈау. тега. ХУШ, Хаостађлае 1887, 17. у

(12) Асја Више. 43.

(13) В. Качановскт, Католическал пропаганда вђ Болгарзи вђ ХУП и ХУШ вбкахђ, ВЂетникљ Славанства П, Казан 1888, 130-144; Ш, 1889, 60-70. Л. Милешиче, Изђ историлта на бђгарската католишка пропаганда вђ ХУП. вбкљ. Бљлгарски прфгледљ !, Софил 1894, ки. Х, 62-82; кн. ХЕ-Х., 146-189. Л. Милешичљ, Заселението на католишкитћ бђлгари вљ Седмиградско и Банатђ, Сборникђ за нар. умотвор. ХМ, 1897, 284-543. Л. Милешичг, Нашитћ павликани, Сборникљ 2, 1903, 1-369. Л. Милешичг, Нови документи по миналото на нашитћ павликлни, Сборникљ ХХ, 1905, 1-155. Л. Милетичз, Павликлнското нарбчие, Сборникљ ХХМ, 1912, 1-28. 4. Е. Такела, Нфкогашнитћ павликани и сегашнитђћ католици вљ Пловдивско, Сборникђ Х, 1894, 103-134. А. Теодоровх, Бљлгаритћ католици вђ Свишовско и тбхната черковна борба, Л%тописђ на Бљлгарското книжовно дружество П, Софил 1902, 99-207. Али је најбоља студија Н. И. Милевз, Католишката пропаганда вљ Бљлгарил прбађ ХУП вђкљ, Софил 1914. Милев је користећи се архивом Пропагандиним дао и лепи прилог: Бжлгарски лични и семећни имена от ХУП век, Известил на Народнил етнографски музећ в Софил 1, Софил 1921, 140-171, само штета, да је изостављао презимена Ћипровчана.

(14) Асја Вие. 14.

(15) ла. 25.

(16) Е. Кеттепаип, Асја Возпае ронззутшт ессјезјавИса, Мопштелја зресе. Љазког. 5јЈам. тетд. ХХШ, Хастађтае 1892, 369.

(17) Сћкотеоп 31. Асја Воз. 368.

(18) Сћтотсоп 32. /. Јејетаб, Месгтојотит Возпасе АгсепЧпае. Ро Кодекзи гапјеуаскоса по ја и Ки. бибезс, агајеџо 1917, 19 има погрешну вест, да је Сољанин умро 9. октобра 5

(19) Асфка Воз. 429. Сћтотеоп 32. /. /еете, Пуа Цеборша Возпе Отеђепе. ефора Та Макка 12 МазШема РоЦа : Ћка Ветлагфпа Маоспапом!ба, Загајејо 1919, 12. А. Соте, Меке ромјезпе стбсе о гедоу т 1 адтпивгаНупт ЊаКкиршпа 1 уКкатта аробјојвЕт и Возш од сод. 1543. до 1878. је о росопејот атћјуп м агцака арозбојвкоса, Зетаћпзк! Ремуој ХХП, Мавоко 1908, 37.

(20) Асја Воз. 389.

(21) 2. Ргоћавћа, Паз Ктоанвећ-ветизеће Зећи ит т Возшеп чипа Чех Негтесомлпа уоп

дел Апбапсеп пп Х]. Њаз таг паНопајеп Жледегсеђитћ пп ХЈХ Јаћгћипдетћ, Хастеђ 1911, 108. (22) Стен УП, 71.