Гласник Скопског научног друштва

Како су називали Србе и Хрваше визаншински исшориши Хи ХП века 3

упућују на Србе, који су били суседи и македонске царевине и (Сермона, док Хрватска тешко да је имала дотицаја с њима, а за (Србе говоре и историјски разлози, јер су они тада заиста доспели под византинску власт. Историци се редовно нису много обазирали на ове разлоге, иако су сви бољи истраживачи добро осећали тешкоће, које је тешко одстранити, ако се ова вест Скилицина буквално тумачи, јер против таквог схватања говоре географски разлози сасвим јасно а и историјски, јер су Хрвати мало касније сигурно били у непријатељству са Византијом, а по овој вести би се морало очекивати, да су они бар неко време с њоме пријатељевали. Но углед критичног и веома обазривог Јована Луциуса, који је мислио да се ово место тиче Хрвата, као да је претезао, кад год су се историци ломили, да ли да сместе ову Скилицину вест у хрватску историју, куда спада по имену, или у српску где |0] је место по географским могућностима и каснијим историјским чињеницама.: Већина их је пошла за њим, јер су у његову делу гледали чврсту основу за изграђивање хрватске историје. Али је било и изузетака. Тако је разборити и оштроумни хрватски историк Јосиф Микопи одвојио своје схватање на овом месту од Луџиусова, иако иначе веома радо иде за њим. Он је морао да нагласи, како је због географских разлога немогуће, да би се овде радило доиста о Хрватима, него да се Скилицина вест тиче Срба, место којих је имена Скилица овде ставио Хрвате.“ (Осим њега имао је осебито мишљење о овом месту из Скилице и А. Гиљфердинг, које је он изнео у својим Писмима о историји Срба и Бугара (1854—9), која се у другом издању (1868) зову Историја Срба и Бугара. Он је био мишљења да је Скилица мислио на Босну и Хум, када је писао о покорењу Хрвата. (Ослањао се највише на тридесетседму и тридесетосму главу Попа Дукљанина и држао да се његова хипотеза може потпуно сложити с Дукљаниновим разлагањем.“ (Оваква схватања нису продрла у већину хрватских и српских историја, него је примљено мишљење Луџиуса, које је једно време бранио и Ф. Рачки, који је, међутим, касније од њега одустао. (Он је у неколико махова писао о овом месту

1 „...Седтепиз гефјет. Асбшт ћос Тафсболе зесипда аппо типа; 6527. БЗиђасја Вшстала, Ппрегаћом зе деду Њ сотфетпита Сћуођакокшт тепз, еб елв Рипетрез Ттабтев адио, ашђиз ГпрегаКог ћопогез, ас орез атрјав Бђше.... Плосепез гесеп5 саргае ФИНотш (52. Бегпло) Ртаејескиз езћ. Нос тодо СтоаНат шћег Вапоз Фмвзат, Опепјаје Гпрепит гесоспоу1з5е сопзтаћ...“ Јоаптиз Гист Пе геспо Пајтанас ећ Стоанае Ши зех, Јђ. Ц, сар. УШ.

= „Оша рута» Грза Седтт међа 81 ехрепдалћиг рашјо аЊепниз, гат Зетпо, Зегтиштаце Чегтота ФНо, диат отш5 ћаес паттано ад Стоаба5 п ремпеге мдеђииг. Зиђаста, штап Седгепиз, Вшсапа, Ппрегајоп зе деди | сопфегишла Сћгођавогит сепз, ећ е:ш5 рипегрез |тађев дио... зоја5 адћис парепшт дефгескађак Чегто Зитан допипиз. Јобиг Ппрегакол сепз, Виса сопгегпипа, ћиизаце Рипетрез фгафте5 дио зезе дЧеффегил, егтопе чпо ппрепшт дЧефгескапје. Афаш Вијсанв, ш+ Пачеђ поп Стоафае, зед Зегун Фиаете сопкеттии. Зиђаска заниг Вијстама, поп Стоатае, зед Зегуц, ћогштаџе Рипајрез фтабгев дио, Зеттпопе чпо адћис дефескапје ппремшт, Шрегаког ВазШо зе дефа етил!. 5ед пес деезе ехетрит Стоабае рго Зетла а Сгтаес5 зепрфае. Адео сге4ЊШиз шћу, дџат едотна рег Вазшит Вишсама, Нпштаес Зегуае орштајез, дчапјо ашведие Стаесогшт фаНош ега рпог, фапјо ркотрбив !п деф опет сопсезаз5е.“ Јозерћт Мт оста Обокшт

СтоаНае Шек ипиз, 1806, 414.

# „Кто же бели Хорватњ!, которбје, по свидфтелђству Византицевђ, доброволђно также подчинилисђ императору Василлог Вбролтно, подљ именемљ Хорватскои земли разумћБли вљ Константинополћ нанћбшввјо Герцеговину и Боснио: здти самбје ХорватБг авлазотси потомђ вљ визант скихљ сказанјахђ сосћдами ДлоклеНцевђ, т. е. жителел Подгорскаго кнажества... Впрочемђ, визанпИскје историки ХГ вђфка употреблуотђ имл Хорватовђ весбма неопредћлителбно, отождествлал ихђ сђ Сербами, и приведенное вбше извбсте Кедрина о подчинешти Хорватовљ, оставалосђ 66: дал насђ темибјмђ, если б6р мБр не имфли другаго свидђћтелбства, показбБ!ваКицаго, какђ послбћ падента царства Болгарскаго, власт Византи почти безпрепатственно распространиласђ надђ вебћмљ сбверо-западнбмђ угломђ Балканскаго полуострова, занатБмђљ (Сербо-Хорватскими племенама.“ Собране сочинени А. Гилљфердинла, |, 1868, Исторгл Сербовђ и Болгарђ, 278. Под тим другим сведочанством мисли Гиљфердинг Попа Дукљанина.

+ Главно место код Дукљанина је, по Гиљфердингову мишљењу, ово: „Јани“ розе! тогћет М]афвјам! ппрегаћол5 Вшсамае, Вазшиз шпрегафог, сопотетајо таспо ехетсии еб паушт то ифиле, саер деђеПате (еттат, ођбпшћаџе богат Вистамат, Раззат е: Возлат, «огатаие ПајпаБат, отппезаџе таг паз геслопез изаче 1п. бафђивз штепомв ПађтаНае.“ Рора ПиК атпа Пор... Ед. Став, 1874, 47.

+

1»