Глас народа
74
»гога. што се није искулио довољан број чланова. Одбор ,је у смислу устава на три недеље заказао нову скупштину. * Беседа са играпком) била је у дворани „друштва за радиност" у лређашњу недељу. Мешовит лик младих Срнкиња и СрптаКа врло је лепо одпевао несме, које су ураспореду означе]ге биле и МилетиНеву песму морао је на бурно -заитевање више пута поновити. Корнел ЈоваповиК је врло разложно геворио „о штамнарији" и у признање за његово заузимање око свију народних ствари паграђен је китњастим венцем из њежне сестринске руке. Млада Српкињица Милева ЈовановиВева је са осеКањем декламовала „БарјактаровиКе" и испраКена је бурпим одобравањем. После беседе била је игранка. * (Омладинска скупштина) Ке ОВе ГОДИПе ПО СВОЈ ИрИЛИЦИ бити у Вршцу. јер пошто генерална команда није допустнла, да се може уједињеиа омладина у Панчеву скупити, тојеуНови саддошло изасланство невачког друштва из Вршца и иозвало је годишњи одбор омладински, да у Бршац сазове овогодишњу скупштину. Као што чујемо. коначно решење зависн сада само од одговора на.нчевачког невачког друштва, па Ке се онда одмах издати позив на скуиштину. * (Француско левачко друштво) из јужне Француске давало је у петак и суботу у вече у башти код „Сокола" концератуз суделовање војпичке банде из Петроварадииа. Колико је овдашњи свет жељан пријатних забава. види се по томе, што је башта била тако пуна, да веК није више места било за оне, који су мало доцније дошли. * (Због државног зајма новосадског) држаЕе се у ИОНедвЉНИК у 4 сата после подие вапредпа главпа скупштипа варошке општине новосадске, укојој Ее се по свој прилици закључити, да се пошље горе једна депутација, која Ке, ако буде потребно, и самом краљу предста.ти. Ова је етвар по Нови Сад животно питање, јер ако дође до тога, да намсекуКе над главама продају, као што маџарско министарство прети, онда је зло по Српство у Новоме Саду. Ми се надамо, да краљ неКе допустити, да се једна варош. која је пре 22 годиие постала невином жртвом сукоба између аустријске и мађарске војске, сад цо ново акоине топовима. а оно другим начином из темеља упропапгКује и разорава. ноношн позив иа главну скупштину задруге за сјрпску народну штачнарију. Пошто се на данашњи дан заказанаглавна скунштнна задруге за српску народну штампарнју није могла држати, јер се иије искуиио толики број чланова, колики је по основним правилима иуждап, да скупштина може одлуке доносиги, то се у смислу §. 20. основнпх правила по ново заказује скупштина на дан 21. јуна јула 1В. ј>.) у 3 сата после поре у днорапн „Матице Срнске." ' • У смислу основних правпла задругииих ова 1 )0 скупштина без икаква даља обзира, ма колики број чланова се искупио, правовал>ано решавати о свима предметима, који су први пут на дневни ред стављени били. Жз двадесет прве одборске седнипе задруге за срнску народну штампарију, држане у Новоме Саду 6. (18.) јуна 1871. Стеван ЈеФТић с. р. председник. Илпја Вучетић, с. р. бедежник.
К 11» IIЖ ЕI? II81 О Г Л А I .
СВЕ ДОЈАЕОШЊЕ ПЕ01Е 314Ј-10В1НЛ Ј(IВ4II01ЕИћА. I. ОРИђИНАЛНЕ. Наша књижевност, која је већ по себи врло сиромашна, нати јако и са тенезгоде, што сумногинроизводи нагаих изврснијих писаца разбачени по листовима и другим иовременим списима. Ова је незгода нарочито код наших песника. Од како је после Вранка наше песништво новом струјом потекло, у стању је наша књижевност да покаже више одабраних несника, ио није уједно у стању да изнесе пред читалачки свет искуплење умотворе истих песника. Умотвори њихови расгурени су ио листовима што су за последње две десетине година излазили, те нити може нага читалачки свет да се слади дивним производима својих песника, нити пак може да иокаже страном свету цвет песништва нашег. Да се овој незгоди доскочи, предузела је задруга за српску народну штампарију, да изда збирке песама наших садањих најбољих песника, и започела је то издавање са иесмама Јована Јовановића. Иесме Јована Јовановића штампаће се у две књиге. У ирвој ће бити изворне песме, а у другој преведене. Како је збирка изворних песама Јована Јовановића већ у штампи, то сеовимотвара претплата на исту. Ова књига, која ће већ за три недеље дана и из штамие изићи, изнеће до 15 штампаних табака на финој глаткој артији, а цена јој је 80 нов. а. вр. Пошто је име Јована Јовановића чувено, држимо да није нужно у похвалу ове књиге ни једне речи г спомињати, а што се спољашњег угледа књиге тиче, можемо изјавити, да ће с« на исти највећа пажња обратити, пошто је то прва књига, која ће из сриске народне задружне штампарије изићи, и према томе позивамо све родољубе, да ириону око купљења претплатника на ову књигу. Новци се могу шиљати напред на адресу: српске иародне задружне штамнарије у Новоме Саду, или коме је воља, може му се, кад књига готова буде, на наплату (рег Касћпаћте) послати. Иначе просте наручбине не могу се уважити. Родољубивим скупљачима даје се на сваки десет претплатника но једиа књига за њихов труд. За накете, у којима буде најмање 10 књига, платиће поштарину задруга за срп. нар. штампарију, а иначе мораће сами претплатници трошак поштарине сносити. У Новоме Саду, 11. јуна 1871. ОДБОР ЗАДРУГВ ЗА СРН. НАР. ЗАДРУЖНУ ШТАМПАРИЈУ. — 1 * ј Сљедује „додатак."