Глас народа

Каплар остаде у паорској крчми, а трговац дође у нашу собу. 1'ада је био познат са овим трговцем. Кад се поздравише, запита га Рада, зна ли он што о скупштини, што ће се држати у месту Ж. Трговац рече, да је он чуо за неку скупштину, али да «е нећедржати у месту Ж. него у К. — То је та иста, рече Рада, и држаће се баш у месту Ж. Глас тај, да Пе у К...у бити, иуштеи је само да не би народњаци дознали, де је, па ишли, да не дају заводити народ. С тога Ке најпре дати бирати скупштинаре, па ће им тек у вече оног дана казати куда ое иПи. Капетани су добили таку заповест и запечаћеио писмо, које смеју тек онда отворити, кад дође време за полазак. Него реци ти мени, како народ о томе мисли? — Да си овај час био пред општинском куНом, чуо би. — Чуо сам одавде. — Е па тако је, нико није за патријарха. — Добро, али могу се они, што их општине пошаљу дати наговорити. — Онда нек не долазе кући. (Наставиће се.)

ШТА БИВА 110 СВЕТУ. Иа сабору у Карловцима наређивало се ових дана о томе, како се имају уредити црквене општине наше. У главном, све је оно задржано што има у закону општинском, што га је цар потврдио. Осим тога, нримљене су млоге молбе иа сабор, ме1ју којима је и модба салашана новосадских, у којој ишту, да имају за себе парохаида тај ла салаши живи. Молба је ова нредата одбору жоји прима све молбенице исабор је најнре исказао да је то ствар хитна, теИесе још овога сабора морати решити. Тако исто и две молбе вршчана ироглашене су за хитне, те Пе се и њнхова ствар свршити. Јонг је наређеие, да администратор учини све што држи, да је нужно, да се у конзисторији темишварској једаред ред учини и да сабору јави шта је ура!јено. Романи ради деобе дошли су п сабор је изабрао 9 носланика од српске стране да се с њима погађају, па да опо, што са Романи углаве сабору нрикажу, да он каже пристаје лииато или ие пристаје. Крајкиа почиње се укидати. ВеЕ су јој господари Маџари, те су с тога неке промене учжњене, како се од сада има крајишницима госнодарнти. Други иут казаКемо у чезгу се састоје те нромене, а сада кажемо, да је опело за крајин\" дошло веК до „вечнаја памет." Словаци славише ово даиа спомен оиога дана, када су пре десет годшш рекли, да јесу и хоКе да остану Словаци, да туђе неКеду а свој'с недаду, на да то посведоче спремише се, да приону са свом снагом, да сада, када се на ново узбирају посланици иа пештапски сабор. да изаберу Словаке. али таке, који Ке и иосле држати са народом, а не чим оде у Пешту нримити господство маџарско. Ми се из свег срца радујемо што можемо реКи, још је жива Словачка. Само нека Словаци. Русишгидруги Словени, бар оиде, де их вшпе од Маџара има бирају на сабор своје људе, па Еемо видети чпји је то сабор уПешти, да ли је само маџарски?! У Боспој и Херцеговиии дошла је већем раји у нодгрлац душа. Убијању, отимању нема краја. Сви су веЕ у тим крајевима уверени да је земан дошао, ваља војевати.

И у Кугарској пешто ври. Тамо има неки тајаи одбор, који је позвао парод да скунља новце, да се иађе готовине. кад се устане на Турчина. У Фраццуској садањи господари једнако кољу. БеК је досад поубијано недесет хиљада паризлија а сад Пе се да почну солдатски судови иреки а ту нема оироштаја.

РАЗЛИЧ810СТИ. (У Ларизу) нропало је 2000 куИа и цене се иа 300(1 милиона Форипата. (У Златни ПрагЈ долази жена великога кнеза Константина да тамо внди руску цркву. (Мпоги руски трговци) сложили су се, да од сада ни од кога не купују оио, што се може од Славеиа добити, него од ових. (Цару немачком) дато је шест милиона Форината, да их подели меТју ваљане генераде, што војеваху нротив Француске. (Генерал Мак Макхон) што сада управља Иаризом, тако се огадио на Париз, да хоће да се окаие свега, па да се нокалуђери. (Руси из Мокве) хоКе да пошљу звона са православиу цркву у златноме Прагу. На.то су Пемци јскочили као јазавци Русима у очи. Сад се опет чује, да немачки цар хоКе да евангелицима у Трсту, да онолико топова које је у рату од Француза отео, колико треба, да се звона салију. ВидиКемо сада те Немце (У Унгвару) ирешло је 13000 унијата на православиу веру. Унијати су били некада православии иа су се после поунијатили, а то Пе реКи, сједшшли се са римском црквом тиме, што су примили да им рнмски нана буде црквеии ноглавица и да верују. да свети дух исходи и од сина и т. д. МаЈјари се, боје да неКе тако сви упијати учинити а и радовали би се готово томе. јер их скупо стају ти унијати. које морају са свачим да нодномажу, а и унијатима је веК додијало то ноловно стање што нису иристали ни себи ни своме. Нит су катодици, нит су православни, него су тако реКи сметењаци прави. Врло је добро за то један иравославаИ свештеник доказао хришКанину неком да ие треба да се унијати. Одвео га је на сред црквепа му је рекао да рашири руке и кад је овај то учииио а он му рече: хајде сад довати онај зид с десна! Не могу. А ти довати онај с лева! Ке могу. Ето видиш дакле то је унијат. није пристао крају ни једном. (У Пожуну у шлитаљу) има један болесник, који веК 25 даиа спава, па не могу иикако да га пробуде. Покушавали су свашта да га нробуде, али бадава, он и данас спава. Измршавио'је тако да је веК сама кост и кожа, а мекаи је као восак, па како му тело наместиш онако стоји док га иа другу страну не обрнеш, ногу му можеш савити нреко колена, руку иреко рамена а шију му можеш заврнути, он снава и дише као кад здрав човек сиава. (У Карловци) на сабору умро је носланик архимандрит Јулијан Чокор. (У Повоме Саду) умро је свештеник МонашевиИ. Он је био дуже времена катихета на гимназији новосадској , био је неко време уредник духовиог листа „Беседе." (У Панчеву) убијен је ово дана син неког Чивута штоновце мења. Мисли се да је убијца ухваКен, али тај што је ухваНеи не признаје. * (Улравитељ гимназије новосадске) Александар ГавриловиК умро је у суботу 5 јуна носле кратког али тешког боловања. Покојник .је био један од најврснијих члацова нашегнарода, био је човек пун карактера, вредан исавестан учитељ, добар управитељ и иекрен пријатељ своме народу. У њему је новосадска гимназија. аицело Српство много изгубило. Губитак је тај достојно оценио професор Јован Туроман у своме говору прн онелу у ајмашкој цркви, где се силан свет слегао, да ода носледњу пошту покојнику, који је од свију једнако уважаван, љубљеи и поштован био. * (Скупштипа задруге за српску народну штампарију) , која је била заказана за недељу 6. јуна, није се могла одржати због