Глас народа

117

сланике, који код куЕе триред толико губе, да су дошли на са<>ор због дебелих дневница, а он стриже до коже манастир и «пет узима дневнице. Је ли у реду, кад председник нрети са духовним бичезг, кад подмеКе народним посланицима да јеплата председничка мамуза, која их подстиче, да седну на столицу председничку а овамо нигде председник нема особите плате. (Из публике: држи се прото!) Осим тога, патријарх није због тога распустио сабор, што се народна страна неуредно владала И што је са сабора изашла, јер он је сутра дан кад се сабор разишао рекао, да тај дан сабор не држи, што је уморан, па му треба одохновенија. Него не стоји ни то, што патријарх вели, да су народни посланици изашли на поље и тиме расули сабор. Кад је један калуђер донео преко ноК смишљени предлог, да се сабор на два месеца одгоди, народни посланици морали су сеувеликом чуду наПи, и том се нротивити, и кад је пред•седник на силу бога хтео да се реши како Ке се за време свештеници плаКати, било је најжежће то, штомује један посланик народне страике рекао: Председник се не влада како ваља! а 1о је казао с тога, што је председник бунио свештенике на народњаке, кад ови нису хтели да се говори о свештеничкој нлати, него о томе што је по закопу требало да тај дан дође на веКање говореКи им: Ето вам ваших пријатеља! Према оваком дражењу горње речи нису велика непристојност, него много је већа непристојност то, што је један владшса том приликомтако песницом о сто лупао, као да пијенакаквој чарди па пустари. Народњаци су баш добро урадили, што нису дали да се штоза понове нареди пре него што се темељ сабору удари — пре устројства сабора, јер калурерима су добри мапастири, њима је боље без сабора јер их зло чека од сабора, на још да су попови осигурани онда сабора ншсад ни довека, а овако ће бар попови тражити, да га буде што пре. (Из публике: Нраво, то ,је паметно!) Треки скупттинар: Отац прота каже, да народњаци хоИе јерархију да оборе, и да обесвеКавају цркву. Анеобарају ли цржву и јерархију и не обесвеЕују ли цркву они преподобни оци који са рођакама живе, (Из публике: Тако, тако, ту њих боли) не обарају ли цркву они који владичину продају, који за новце попе, који у манастири милоснице држе, који манастир пљачкају, и блудницама куКе купују. Није калуђерима стало до -светиње, иего до тога, да бесне и да господарс над црквом и маиастирским добрима, па како знају да је ту скоро суђен час, кад Ке о свему рачун полагати, они повукли у велико звоно: Народе, недај ето хоКе да оборе јерархију, хоКе да обесвете цркву! ит.д. (Из публике: Тај ли је посао, а, долијастелије!) То је најлешпе, тако раде и лопови, они најпре занале једну куКу, па док ову гасе они подругима краду. Док би народ викао и осуђивао своје лосланике које су калуђери натерали на жестину само да паправе ватру, дотле би они и даље штетечинили, али неКе народна странка цркву да обара, него хоКе калуђере и попове у ред да дотера, хоКе црквено-народна добра од грабежи да сачува и хоКе сабор тако да удеси да се неможе с њиме више нико титрати. (Живио! Тако и треба!) Прота М. Реци ми! док ти нисам рекао! Та баш народњаци хоКе црквена добра да пљачкају, зато се они и отимају да манастире и Фундације уреде. Власт иж иде на руку. Ето су у граници донустили да се толики цивилни људи место ОФИЦира бирају, а у провинцијалу вођа народне странке израдио је, да на сабор дође човек који седи министру Етвешу уз колено. Само да до цели до!ју они су готови и револуцију начинити, они хоКе на сабору и војводу да бирају. Него, браКо. неверујте лажним дусима; калуЈјери су досад пајвише за парод ридили. Ко је био Мушицки, ко је био РајиК, ко је био Доситеј него жалу1)ер. Рада: Честита браКо скупштинари! Што господин прота овде рече, да народњаци хоКе манастирска добра да пљачкају, то нцје ништа нн ново ни чудно. (Из публике: Чујмо! тај Ке тек да га искасапи.) То је стара песма, а господин прота научио је за трапезом манастирском. (Прота: Молим г. нредсед-

ника да опомене говорнпка, да не дира у личност. Публика: Ха! ала га је погодио де ваља. „Живио Рада!") Маџари су се угледали тек сада на нас, па и они су почелн држати црквенонародне саборе.Маџарскипоновинапели сусе на тај сабор, зову га револуциом, која иде на то, да се попљачкају цржвена добра. Тако исто као и наши, нонови попови, па били Срби или Маџари. На маџарском конгресу били су први људи из Маџарске. Ту су биле вође свију странака са маџарског сабора, па зар све странке, зар сав народ хоКе да руши веру тим, што тражи себи слободе у цркви. Ко верује маџарским поповима да Деак') и Гици хоКе да руше веру и пљачкају манастире, тај нек верује, да то и МилетиК и СуботиК хоКе. (Из публике: Живио МилетиК! Живио СуботиК!) Него баш они, који друге беде, да тек мисле да пљачкају народна добра, ти их сад баш заиста пљачкају. Један посланик с кал;у!Јерске стране рачунао је за свој пут у Карловце на сабор овако: Од Беча до Карловаца има 80 миља. Свака миља но једпу Форинту, то је 80 Форинти. Толико исто натраг, онет 80. Свега 160 Фор. На десет миља рачунао је тај посланик, да му треба један дан хода, дакле 8 дана овамо и толико натраг. Свега 16 дана. За сваки дан по 5 форинти дијурие, то је 80 Фор. За кам пут узео је по том тај носланик 240 Фор. Али што је још не поштешје, он је рачунао пут из Беча до Карловаца а дошао је из Неште, на што је на послетку више рачунао, нек му је просто, али одкуд да из Беча треба осам дана да се у Карловце дође, Други људи до1ју за три дана, а томе господину треба осам дана. ЗаштоУ За то, што је рад да штеди касу народну. Тај господин био је на еабору само пет дана, за тих пет дана добио је диевнице 25 Фор. Свега дакле за пет дана сабориеања 265 фор., та свака реч на сабору плаКенаму је са једном Форинтом, ити људи могу још реВида они говоре за добро народно, Говоре за добро, за новце народне. Што г. нрота вели, да власт иде народњацима на руку, за то је требао бар такав доказ измислити, који се веровати може. РеКи, да власт народњаке потпомаже и да народњаци хоКе војводу да бирају, то је, да и власт хоКе да Срби имају војводу. Каже г. прота и то, власт народњаке потномаже, и народњаци хоКе револуцију, дакдеивластхоКереволуцију. Господин ирота није ни узео на ум, шта је рекао. Он власт прави бунџијом. Да смо ми неваљали људи, као што су они, уз које нрота држи, који су у Пешти и обедили народњаке, да хоКе војводину да прогласе, господин прота горко би искијао то, што је рекао. РеКи, да власт граничарска иде народњацима на руку, тоје тако исто грдна не смислица. Кад та власт иде на руку народњацима, што није допустила, да иарод бира у Тителском Баталијону у Белоцркванској и Панчевачкој, па и Варадинској регименти, кога он хоКе, него је наметла официре, и питам ја г. проту, уз кога су ти ОФИцнри држали? Уз патријарха! Па зове ли се то иКи на руку народњацима? Да је то власт хтела, она би допустила, да свуда но грапици нароњаци изабрани буду, или би оним официрима, који су дошли на сабор заповедила, да држе уз пародњаке. А што су народњаци иомагали, да у једном округу буде изабран човек, који седи министру Етвешу уз колено, то није за то, што су они пријатељ Нешти и Бечу, који се павек попреко гледе, него што тај човек са својим знањем може много да користи сабору. Да је влада пештанска ишлана руку народњацима, тајбичовек морао држати у свему уз њих, а не и уз противнике њихове. Напослетку господин прота позива се иа заслуге калуђерске. Та баш те људе, који су радили за народ, гонили сукалуђери, као што дапас гоне народњаке, и тим су доказали, да ии онда нису марили за народ, као што и сад не маре. Мушицки јеморао иКи бос но манастиру. РајиКу је СтратимировиК у сред службе божијз скииуо крст с врата, па кад је Марија Терезија нскала, да се напише катихизис, и одредила рок за то, иначе да неКз трнети веру православну, ии један дембел калуђерски није умео да напише, него је то радио РајиЕ, па мислите ли, да су му ти ладолежи захвалили, не, веК као да би им милија ') Деак и Гици маџарски први људи.