Глас народа

123

3 А ЕР1БРЕДУ. Дижимо штедионице. Сваки час, и скоро свуда и на сваком месту чућеш Те злокобне речи: иропадамо, нестаје нас, али врло ретко да се пита: па шта ћемо радити да то не буде, а још мање да ко на томе ради. У томе смо као оно жаба, што кад змија зине на њу а она место да јој окрене леђа па да бежи колико је ноге носити могу, дере се само, па у дерању томе управо јој у уста «каче. Тако и ми не знамо ништа друго него скрстити руке па јаукати: пропашИемо. Пропашћемо, да боме да ћемо пронасти, ако тако узрадимо, као што смо досада радили. Но досада могли смо се којекако и провући; досада ако не свуда, а оно по крајини хтели не хтели морали смо земљу своју чувати, јер је не смедосмо продавати, али како је крајини отневано за душу, сада ће и тамо други ветар дунути. Чувајмо се да нам тај ветар и кров са главе не однесе. Сада већ сме крајишник ланац земље продати а да за то не моли ни кога, и сада ће листом поврвети крајишници на продају ако ни зашто друго а оно само за то да покажу, да су они госнодари од свога иметка; али ће богме и они из „рајха" (Немци) и из „орсага" (Маџари) поврвети, и док се окренеш у Крајини доста Срба али мало господара. Ко је јуче газда 'биоданас је слуга ономе,што јејуче код његаслужио. Да Бог да да не погодимо, али тешко. За то упнимо се из петних жила да до тога не дође. Сви за једног, један за све па се не бојмо. Нека газда не каже: Што је у мог суседа мање, то јеуменевише, па нек се не радује пропадању суседовом, јер ко то пропада, пропада Србин, брат твој. Али не пропада само он, пронадаш и ти, ако не у другомчему а оно у Српству, јер мислиш ли Србин бити, то можеш само поред Србина бити. Шта хасни, што ће у једном селу бити десет богатих кућа српских ? Хоће ли то село српско бити кад је све друго шванско и маџарско. И шта вреди тој неколицини њихово имање кад се њих ништа не пита, кад они у селу ништа не важе. Та ма полак хатара једног Србина било опет он у онштини има само једаи глас, опет он тамо не вреди више него други, који има тек четврт сесије. И шта више он у општину никад неће ни доћи, никад кнез ни поглавар неће бити, јер де не мора неће туђин Србина за поглавицу бирати. Само дакле онај, који за све то не мари, едмо онај, који допушта да му и у очи пљујеш ако он отуд какве користи има, само носледњи себичњак може ићи на то да му сусед Србин пронада. Иа ни тај изрод не може имати користи од пропасти братовљеве. Де је један газда а свуд наоколо сиротиња ту ни за тога једног берићета нема. Живити се мора, па ако се неда зарадити а оно се мора красти. Богаташ меру сиромаси мора дакле толико на чуваре трошити колико би тима од којих се чува до-

ста било, да не дођу дотле да туђе отимају. Па кад би само то било, али ноћ му никада не може мирна бити. Мачка, сат на дувару, све га је то кадро поплашмти, да се тргне и повиче: Ко је? Сиротиња много пута од невоље постане неваљала. Чувајмо се дакле већма сиротиње него лопова. И ако хоћемо да дижемо хајку, дижимо је на сиромашлук, недајмо ником да буде сирома. То је и племенитији и благословенији посао. Чувајмо и суседову кућу, јер кад ко дотера дотле да прода кућу, продаће и себе. Пут из нродате куће води управо у апсану. Али док се до ње не дође хоће многог нуз пут заболети глава. зато зидајмо боље сиротињи куће него апсане. Бринимо се и за друге па ће и нама боље бити. А како ћемо се моћи и за друге побринути како ћемо моћи и суседа од пропасти сачувати? Ако болесиика онда кад је изнемогао испод руке прихватимо, кад оздрави он ће и сам моћи ићи. Ако сиромаку у невољи наремо коју крајцару да за време нридржи душу, он ће после и сам моћи живети. Колико нута треба човеку само једна стотина ФОрината па да спасе пет пута толико, али нигде не може да је нађе. Сада до душе има прилично места одакле се новца може добити. То су банке, друштва за ва!јсвину, штедионнце и т. д. али то је све по вароши. То је далеко, па те тамо нико не познаје. За то дижимо штедионице и по сели. У тителском округу, могле би бити три таке штедионице. Чуруг би могао имати сам за себе. Кад може Черевић зашто не би Чуруг. У Жабљу могла би бити штедионица за она места око Жабља, а у Тителу за она што су ближе Тителу. Тако би се могло урадити и по другим крајевима. У те штедионице требало би дати све општинске, црквене, манастирске и нупилне новце из оних места, која су око које штедионице, даље прирезе и друге новце, бар дотле, докле се не унотребе нацел за коју су намењени. Да би ово добро било види се од туда, што је српска влада у Београду наумила да подигне таке штедионице у сваком округу. Штедионице те сама би власт управљала, а стојале би под надзором министра финанције. Ми нисмо тако срећни да имамо своје власти, па за то се морамо иоуздати само у се. Дижимо дакле и сами штедионице, али таке које ће давати и на Бога на јемца, које ће даватинапоштење, јер другчије сиротињи неће бити поможено. Не могу ли се дићи таке штедионице, а ми дижимо друштва за међусобно помагање и штедњу, као што је ово у Новоме Саду. Добро би дакле било да се по крајини о скупштинама срезким о томе реч поведе, а и иначе могли би родољуби склопити у месту де би била штедионица главни одбор, а по местима из околине пододборе, који би припремали што треба да се дигне штедионица, и који би после кад ова почне радити стајали