Глас народа

у свези међу собом, те би одбор из околних места казивао одбору штедионичиом коме бн се могао дати новац. Ночнимо дакле, радимо, журимо се, јер зло не оклева. Журимо се, Јер Не поља ложелет Србаља, А.т Србаља више бити неКе.

ЗА ПРОМЕТ Ж ТТТ0ВШ1У.

У бродској рсгименти скапава рогата марва, тако ието и свињи. Жира доста, а воде одвишеј у житу доста граора, у Острову снехљиво; у селу код Острова Јаршену лед нотукао, на су жито у сено покосили. На винковачким пијацама највише Брођани траже жита. Цена је 18 до 19 #ор. а. вр. кода од 140 ока. Кукуруза се не може ни добити.

КУРС ОД 21. ЈУЛА 1871.

Сребро Дукати .

121.50 5.89

КАЈ1ЕНДАР ЗА МЕСЕЦ ЈУЈШ V. Седмица.

ДАНН

П О С т А Г 0 м.

п о н о в о м.

Н.

Успепије свете Ане.

Преображење.

п.

2«

Параскева (Трнова Петка).

Кајетан.

У.

Пантедија великомученик.

Кирјак мученик.

с.

Прохор н Никанор.

Роман и Филом.

ч.

Калиник мученик.

Лаврептије.

п.

Десиотица Анђелина (Стев. Бр.)

Сузапа девојка.

с.

Јевдоким (госнорииске нокладе.)

Клара девојка.

ПОДЛИСТАК. ЖЖВЖЛА 0М1АДЖНА! ПРИПОВЕТКА ЗА НАРОД. V. Сад се ломи. (Свршетак.) Рада. Још ми остаје, да речем коју о томе, што се подмеће народној странци, да хоКе веру да обара. За то немају противиици никаква доказа, него се као и сваки утопљеник ватају и за најмаау сламку. Један је посланик рекао за свете оце, да су заслепљени оци. Да богме, свети оци смели су се на е®еском сабору Кушати, туКи, а једном приликом и голишави скидаши; као жене кад се свађају (изпублике: Дакле итаки је покорв било!), али се то несме на нашем сабору споменути и не сме се казати, да су такови „оци" слепи били, а овамо их је доциије сам васеленски сабор као занешене људе осудио. Кад се смеју противници народвака на васеленске саборе позивати, да докажу, да патријарх мора председник бити; онда се могуипародњаци позивати иа њих, да докажу,да по томе и одогмама треба на нашем сабору решавати, на за то је један посланик рекао: Кад је тако, онда да ставимо на среду тгатање о непорочности деве Марије, јер о томе је било на васеленским саборима разговора, а тим се још није рекло, да мати божија није не порочна, тим се тело само то, да се покаже на што би изашли, кад би ишли тамо куд су нопови потегли. (Публика: Гле, како то сасвим друкчије изгледа, кад се неизврне!) Необарају

нарогнани веру, него сами неаини нроповедЕиви вере. Кад је> један влЂдика могао на саборски врати закон опсовати, онда шта он мисли о закону у коме је читава вера, кад је сам са. својим људма. Кад се пред противиицима не боји псовати закон, како га нред млађима ноштује. Је ли то правило вере, је ли то образ кротости? Наопако ако би се хришКани на његаугледати морали. Ж опет народњаци нису тако бездушни и опет они немају тако дивље срце, да кажу: треба гакамењем. (Публика: То је поштено, то је хришКански! Живили народни посланици!) Све оно, што је прота наноменуо, све је то само изговор, да се нред светом направимо невини. Сабор је, ако хоКемо истину да дознамо, због овог распуштен. Један калуђеровац хтео је да иде у Беч у делегације, тамо има на дан 10 Фор. , а тамо се може још боље влади препоручити. Ннје он радн јерархије др* жао уз натријарха, јер он је у 48. годиии дигао буну најерархију, па одкуд да је сад тамјаном кади. Друга двојица хтела су да иду на хрвацки сабор. Један архимапдрит имао је онет свога. рачуна. Он је дознао, да народњаци хоКе дабудемање владика, па онда он неКе доКи до круне, то исто мисде и други архи< мандрити. Осим тога, кад би се мало прорешетали избори на сабору, многи би официри отишли куКи. а на њихово мест<} дошли народњаци. КалуЈјерска странка видела је, да Ке остатибез говорника, па за то је и смислила, да најпре удеси за ноновску нлату, па онда могу сви чекати. Нуз то неки свештеници чекају само да ојача народна странка, па да њојзи пређу,. и тако било је изгледа, да Ке иародњаци бити у веКини. Тога се натријарх и нријатељи његови иајвеКма бојали, па за то им је стало било за тим само да се сабор растера, па после „што Бог да." Носле су се они надали, да Ке на нов сабор мање народњака доКи, јер Ке се замолити генерал команде, даудесе, да само оФицири, по старом обнчају. на сабор доТју, а и попови Кв диКи крстоносни рат на народњаке, те Ке за нов сабор бити патријархове присталице изабране. БраКо, ви сте се уверили о овом последњем. Ви сте по црквама општинским куКама слушали, како се црне народни људи, само да ви на њих омрзнетеи при новим изборима калуђерима но вољи бирате. Прота М. (упада у реч) Видим ја куда ви шибате , ви хо« Кете најпре, да истребите калуђере, па онда Ке доКи реднапонове, зато нам веК сад нретите, да Ке те поповима капу кројити, Рада. И хоКемо, али не честитим свештеницима, него неваљалим ноповима. ХоКемо опима, који мисле, кад су амаитију на себе навукли, да су око себе шанац опконали, па дауњему смеју чпнити што им је воља. Ми ништа друго не тражимо од свештеника, него да је уредан и да уз парод држи, та свештеници не живе од манастира и спахилука, него од народа. Како калуЈјери недаду ни прословити за манастире, како бране оно, што их рани и издржава, на што и свештенпци тако не раде. Ми Бога ми не знамо, шта наше свештенство хоКе. Док је изван сабора, а ,оно виче на калуђере. и једвачека да добије прилшсу, да збаци са себе калуђерске окове. а кад дође на сабор, а оно их јотп веКма прикива, и напада на оне, који их хоКе и без њихове помоКи да скину. Ми не делимо евештепство иаше од народа. Оно је из народа и није се никад ни одрекло народа, Он жоиви с народом. Има децу своју, зна шта је то: срце боли, Има браИу и нријатеље. зна шта је то: своје. Оно је с нама то што је нокат и меео. Али сасвим другчије стоји са пустињаци,. Они су се нас одрекли. Они су се одрекли света и свега што је у свету. Они су од нас однали, као грана, коју ветар сдоми и однесе далеко у шуму. Ту у дивљој природи, подивља каду^ер као и свака звер, и то ме се није чудити. Кад човекстуна, у чип калуЈерски, он обеКава, да Ке променути природу своју, да Ке од човека постати анђео; но он само мења одело, а остаје крв и месо као и пре. Дејства крви остају она иста као и кад није имао на себи амантију, и онморапогазитизаклетву, ишто други с благословом уживају, он мора да краде. Тим постаје двоје лопов и кривоклетник. Учини ли човексамо двапут једно. зло, њему је то веК нешто обично. Од једног греханрелази после^на други. Он нема од срца порода, нема створења, које је