Глас народа

138

са шафраном, водом од жуте репе. Еад се тажо масло растопи па поспе водом, онда та вода пожути. Да масдо теже постане, мешају га са неском, кречом и т д. све ово падне на дно као талог, кад се масло растопи. Сир се такође добија из млека; у себи има још мање више масла, гаећера и други честица из млека. По том колико који сир има масла у себи, равликујемо, мастан и сув сир. Мастан сир наравно боље хранк. Еад се сирјако осоли, онда може дуже времена стојати, све док не сазре, те тако постане меким. Зрео сир постиче стомак као какав други зачин: — ма да сир добро храни, то га стомак опет тешко скува, јер сок из стомака не може да га пробије и растопи. ил' што је мастан ил' тврд; дакле штојесир маснији тврђи, тим ће га теже стомак сварити. — Оир с тога добро храни, што има у себи доста беланцета. У ужеженом сиру прави се отров, као и у кобасицама. Од тог отрова боли човека стомак, и грло, добије муку, повраћа, не може да гута, вата га несвестица и добије грижу у стомаку. Еакав је то отров још се не зна. Сир што има љут мирис, и разне неге обојадисане, неваља јести. Еад је ко јео отровна сира треба исто онако да се лечи, као и од отровннх кобасица, т. ј. треба одма да узме што, да га поврати из стомака, после да пије теј од растове ил врбове коре и јаку црну каву. —

П ПРИВРЕДУ. Како се мрави од воћака младица и каламака утаманити и одбити могу? Иознато је, особито онима, који воћњаке држе, да мрави воВкама, а највећма каламцима штету праве, за то сам за добро нашао нашем српском свету обелоданити најлакша два начина, како се мрави утаманити и од каламака одбити могу: 1) На врло лак начин, т. ј. само са неколико зрна „поташе"'), могу се и читави мравињаци уништити. Треба дакле узети мало или шећера или меда, па с „поташом" или у каквом малом лончићу или у разбијеној чиннјипомешати; овај судић полак треба против кише поклопити, или ма чим закрилити; потом ноложити га доле при корену воћке (особито ири крушковом каламку, на који се мрави најрадије пењу), која је млада и која треба, да се од мрави чува, да је непокваре, — тако мрави одма осете у судићу с „поташом" номешану посластицу, па маом сви иагрну у судић, да се насладе, али ова им наслада до мало часа горка и нрегорка падне, јер сви, који су год од ње окусили — морају скапати; пак шта још, не само да они мрави, који из стављеног под воћку судића посластицу једу, морају сканати, него кад се који мрав исте посластице наједе, па отиде ме1;у *) Тако се зове прашак, пепео, који се може у апотеци добит и по дућани који продају ситнарију.

друге мраве и ту отров, који му сву утробу изгризе, мучећи се, најпосле као неки бели сок изпљује, то се одма други мрави около тога белог сока скупе, жељно почну га сисати, те сви наскоро поскапају. Овај страшни отров за мраве, ни за какву другу животињу није опасан, само још за пчеле, но будући да се судић полак покрије, то ове не могу лако доћи, да га сисају. 2) Мравима се лако може пут препречити, да се до каламака или на младо дрво попети немогу и овако: Треба узети малу чинијицу, која се и задва новчића може купити, пак у средини је провртити, а многа се и проврћена купи; ову на стабло, особито онда, када каламци још нису истерали, натакнути и одозго ју дрвцадма около полак стабла подупрети; потом маовином рупу у чинијици запушити, водом ју напунити и тако ће мрави доћи до чинијице, али ће се опет натраг вратити, јер ни један неће се усудити преко воде даље горе пут свој продужити. У случају пак, ако ли каламци или воћке имају гране такове, да се чинија не може одозго на њих натакнути, то треба већу једну чинију из две ноловине около стабла са жицом саставити и добро ју утврдити. У време суше сваки четрнаест дана треба чинију водом налити. И на те начине тако лаке и без сваког скоро рећи трошка, могу се младице воћке и каламци сачувати, да их мрави не покваре. У Вуковару на Илиње. Милан II. Јовановкћ.

ЗА ПРОМЕТ И ТРГОВИНУ. 0 мери на пијацама. У прошлом броју навели смо два случаја, како се мери на новосадским пијацама, а сад ће мо пре свега рећи, да није другојачије ну на другим. Тако је и у Вечеју и у Сомбору и у Ианчеву и свуда де имаваралица купаца, а будала продаваца. Тако је данас, а тако је и још је горе досада било. До сада је било толико којекаквих мера, да ихје сам ђано могао сазнати, те су се ваљда с тога и терали с њима ђанолски послови. Ту ти је било великих мерова, малих мерова, пештанаца, пожунаца, вика, мерица, рукњака, засипача, купаца и ко би им све имена упамтио. Сад ти измериш на мали меров, па однесеш рану у Бечкерек. Еад тамо, тамо узимају на велики меров. Ти не знаш колико малих мерова иде у велики меров, па кад дореш кући и прорачунаш, шта си добио у Вечкереку за твоју рану, а знаш шта си за толико исто, по ту исту цену, добио у Новоме Саду, онда видиш, да ти један мали меров ч>али и да си платио лепу глобу што незнаш шта јевеликимеров и т. д. Да свега тога не буде, изумели су људи, да се рана мери на кантар, на Фунте и центе. Фунта је свуда Фунта, а у Сомбору, а у Новоме Саду, а у Веч-