Глас народа

137

дуго на томе раде, да они дуго нромигаљају како ће зло ураднти, него илн у пићу или у бунилу учиие крвно дело око чега нису дуго нромишњали, али историја великагаа казује нам толико случајева, де један краљ иде о глави брату своме и то тако мирно, тако ладно ради, као да је брат марвинче, које треба заклати, па мисли, да ли 5е боље бити, да га данас закоље или сутра у овој касапници или оној, и кад се то учини, нема ту кајања, нема ту гриже савести. За читавих 500 година, о којима приповедамо, знамо само за један случај. да је један краљ убио свогарођака и свисно од гриже савести и то не беше Србин него Бугарин. Тако дакле отимали су се великаши наши само за то, ко ће вигае земље и вигае робова имати, јер народ не беше нигата друго, него лудо робље свога господара,, и јога је држао за велику срећу, кад за пуст ћеиФ његов може своју главу заложити. Рат, то им беше сва брига и сав посао, и ако су неки великашки и богаташки синови и игали у Грчку на науке, ту нису се учили српској кљизи, јер је Срби нису ни имали, него се отуђииаху од свога рођенога, а о народним гаколама ни разговора не бегае. Једва кадгод састави апостол Кирил слова за Србе, и гаирећи веру Христову мођу Србима ноче их учити и својој књизи, али не да знају књигу, него да из књиге лакгае приме и науче грчку веру, коју је он проповедао, и која казује само: подајте богу божије, а цару царево. А шта је народово о томе ћути. За народ дакле и сама се вера мање бринула, него за великаше, адрукчије нијемогло ни бити, јер великаши, цареви грчки шиљали су апостоле, да Србе вери уче, па што је ишло царевима у рачун, то су ови проиоведали народу, какав је онај, који шиље, такав је и онај кога Је куда послео. За то народу не остаје ништа друго, но да проучи своју историју, па да, почне и он сам о себи мислити. ВА ЧУВАЊЕ М НЕГОВАЖЕ НАР. ЗДРАВЉА. Ј а ј а. Поред млека и меса најбоље хране јаја; а још ако се једу ровита, онда их стомак врло лако прекува. Јаје се састоји, као и млеко, из оних истих честица, из којих и крв и цело нагае тело. Највигае се једу птичија јаја, па онда од амФибије (корњаче и неких гуштерова) и риба (као ајвар и икра). Птичије јаје састоји се из жуманцета, беланцета и љуске од креча. — а) жуманце састоји се већином из масти, у којима има шећера, гвожђа и ФОСФора. У жуманцету има и беланцета (вителин), зато се жуманце стврдне и крха се, кад се скува. б.) У беланцету птичијем има истих оних соли, као и у крви; осим тог има још и масти и шећера у њему. Беланце кад се кува, онда се стврдне, побели и постане непровидно. На хиљаду делова од једног јајета одпад

134 дела на, беланце, 116 делова на маст, 10 до 11 делова на соли што су у води растопљене. Еако ће стомак сварити јаја зависи од тог , дал су сама јаја свежа, после, дал су тврдо скувана ил су ровита. Беланце од јаја у стомаку се исто онако сгруша, као и сир од млека, те га онда сок из стомака мора пробити; сад гато су јаја тврђе скувана, тим ће то теже ићи. Некувано јаје стомак најлакше вари, и већ се после једног ил једног и по сахата може исчистити из стомака ровито већ спорије(за 2 до 2% сахата), а најспорије скува тврдо јаје, за 3'% сахата и то акоје добро сажватано. Тврдо белаице млогосе лалше свари, него тврдо жуманце. Ео хоће дуже времена да сачува јаје , тај треба да зна, да се после неког времена, кад је снешено јаје, на тупом крају његовим, напуни ваздуха, кроз љуску, те с тога беланце почне трунути, т.ј.ностаие мућак. С тога треба пазити, да у јаје како се снесе, не уђе ваздух, зато треба љуску одмах са матићу ил гипсом и магаћу, са каучуком колоцијушом са истопљеном смолом, намазати те онда неће моћи у њега ући ии ваздух ни вода. Добро је метути и у со јаја једно поред другог.—Ускршња јаја не ваља бојадисати, са шкодљивим бојама. Дал су свежа јаја може се познати: 1. кадсејаје држи снрам светлости, па ако је пуно и ако је беланце светло, онда је свеже. 2. кад се јаје затресе,. онда се несме ништ чути; а ако се мућка, онда га нетреба оставити да стоји. 3. Еад се оба краја мету на језик, паакојетупи крај топлији, него врх, онда је јаје добро; а ако је на оба краја једнако вруће, онда га већ неваља више метати нод квочку. 4. ако јаје плива по води, ондаје зацело давнашње. 5. Свежа јаја се озноје, кад стоје близу ватре, астара, не. — Еад се јаја смрзну, онда се морају у ладној води одкравити. Сир и одасдо. II једно и друго добијамо из млека; те зато и хране тако. Сир је једна врста беланцета, иу млеку је оно гато је беланце у јајету. Обоје заједно дакле хране врло добро. Масло састоји се из три разне врсте масги, осим тога има у себи увек млека мало, због чега и има пријатан кус и храни, што вигае има млека тог у маслу тим се пре ужеже, т. ј. прокисне. Ео хоће да масло сачува од тог, тај треба да пази, да оно млеко у њему не прокисне; а то ће учинити, ако чешће испере масло у чистој ладној води и посоли га, или ако га претопи, онда се оно млеко згруша и попне се на површину у виду пене. Ео хоре да у жеженом маслу поврати кус, нека га помегаа са содом (и то 2 и у 2 квинтла соде иа три Фунте масла). Еад семасло чува у судовим а што су хрђаво калаисани, или у којима има олова, бакра ил цинка, онда може постати отрован. Масло кваре ил кад хоће да му бо.ју даду, ил да апостане теже. Масло постане жуто, кад се обојадише