Глас народа

140

Ранку и казао му, да поверитељ никако неће паре да прими. Ранко је веровао, јер је био лаковеран и није могао мислити, како ће га скупо коштати оно неколико пилиНа, које је у меани на веру нопио, Исти Ранко беше старац од својих 62 године, средн>е величине, мало погурен. Глава му беше доста велика с разчерупаном нроседом косом. Очиму беху велике, а трепавице крваве. На гуњу му беше закрпа на закрпи. Еошуља му је напред вазда раздрљена тако, да се прљаве и космате прси увек видети могаху. Лети и зими једно је и исто одело носио. Без торбе на леђи никуд се мако није. Као и свакц други Србијанац има пешкир, који на прсиманоси и марамом назива. Ту држи новац у једном крају увезан а у другом дуван. С њим брише нос и утире после умивања лице. Већином је чувао овце док још млађи беше, а од како је остарио, променуо је звање овчарско са свињарским. Сво добро или што у Србији зову мал, вредило му је до својих 400—500 дуката. Дакле био је тако рећи имућан човек. II опет не беше ни какве разлике из међу њега и другог ког сељака. Никад није имао више у марами од 20 пара. Видиш га тек, кад дође у меану, те одреши прљаву мараму, па извади 10 или 20 пара, да купи бокче. 8а те паре добије тек толико, да може три лулице оне србијанске напунити. У једну лулу њинунеможе више од два напрстка стати. Дуван пак, који меанџија продаје, тако је црн и гадан, да гагорегпомислити не можега. Веше дакле као што рекох, година дана већ скоро прошла, како Ранку нико за дуг неспомиње. У петак пред Лазареву суботу пође чича Ранко у С..„ окружну варош, да купи за свеца рибе. С њиме беше и Стеван његов брат. Кад дођу у варош, наиђу на Тасу, брата Амандина. Овај позове обојицу у један дућан, покаже им квиту и предложи Ранку, да се лепо намире без суда и званичника. То се Ранку допадне и запита га за начин, како би то могло бити. „Ево како," рече Таса „ти Ранко имаш забран. Дај ми забран за седам година. Сваке године плаћаћу ти 2 дуката ћесарска, и после седам година ниси ми ништа дужан и добио си још од мене 14 дуката. „Добро, рече Ранко, ал мој забран није заграђен, те тако кад ти са свињама дођеш у жир, свиње ће ићи и по забрану овога мога брата, те ћеш тибити крив." „Ево ја Стевану дајем на годину зањегов браник 4 дуката, а теби као што реко 2 дуката, али натај начин, да ми за годину дана тај забран свуда унаоколо с лепим врљикама заградите. Ако загодину то неби учинили, дужии сте ми 50 дук. платити. Ако би се ја пак за време тих седам година пишманио, дужан сам вам за сваку уживану годину по 50 дуката сваком издати. Јесте ли сад задовољни?"

„Јесмо", обојица одговоре. Тако се дакле начини писмен уговор између њих тројице, те Таса извади 6 дуката, 2 даде Ранку, а 4 Стевану. Весели и пуни радости оду ова двојица кући и понесу деци свакојаких посластица, као шећерлеме и алве и др. Кад дођоше кући, немогогае се доста нахвалити тог Тасе, како је ваљан човек. III. Прође година дана, а Ранко и Стеван незаградигае свога забрана. Прође и друга, а забран оста незаграђен. Тако и трећа и четврта годииа прође без икакве промене. Прве је године Таса дотерао свиње, да једу жир. Кад види, да газда Ранко јога ни једне врљике донео није, да забран заграђује, мане руком и од тога доба нити је свиње дотеривао, нити је Ранку и Стевану пребацивао. Пустио је, нека ствари својим током теку. Кад прођоше четири године, ево ти Ранку дође из среске канцеларије кратки позив с тим налогом, да Ранко донесе са собом неки 10 дуката, и да исплати поверитељу Таси X. учињени пре 6 година дуг. Ранко се узбезекне од куд тај дуг, али на позив мораде ићи. Ко на кратки позив у Србији отигаао неби, морао би В—6 цванцика глобе платити. Нанедолажење великог позива плаћа се и до 2 талира. С тим позивима у Србији страгано се велико злоупотреблење догађа. 'Гесто ма за какву маленкост будега позван, н. пр. да се на какву изјаву или сведочбу подпигаега. У место, да се та ствар, која се подписати има, пошље надлежној особи у село, мора човек по најгорем путу са опасногаћу живота у- сре« ску или окружну канцеларију ићи. Често волије позвани казну платити, него да иде на позив. Газда Ранко дакле оде у срез. Тамо затечеицинцара Тасу. Ранко се изговарао пред капетаиом, да он није толико дужан и приповеди му, како је то све из почетка било. Али капетан се осече на њега: „Јес чуо, море, плати овом господару дуг, или ћу ти продати ливаду. Дужан си му пре шест година 6 дуката. Од тога времена до данас интерес на интерес износи 4 дуката. Дакле свега имага платити 10 дуката, Од данас за 3 дана ако не платиш, ливада оде." „Молим те, капетане", рече Ранко „ја немам толико пара и немогу за три дана иигде добити. Ја те молим, да причекага, јер оћу да идем већој власти да се потужим. Де би ја платио оно, што нисам дужан!" „Вуци се на поље, свињо једна матора, како можеш рећи, да ниси дужан, кад овде стоји написано. Или донеси 10 дуката или ће те ђаво однети." СиромаРанко погнеглаву и оде без обзира напоље.