Глас народа

141

Кад иосле три дана ето ти дођоше у Ранково село ћата, један иандур и ћир Таса. Ту продаду на добош Ранкову једну ливаду за 5 дуката, која је вредила 15 дуката, јер нико нехтеде лицитирати, говореЕи, да је гријота купити оно, што се на лицитацији продаје. Наш је народ чудан. Гријота је купити оно, што се на лицитацији продаје, вели он. А зар није гријота и срамота, допустити, да иродавана ствар буд за што оде у руке грабљивцима, који на то иду, да тако реЕи, бадава туђе добро себи присвоје. Србин наш неће да помисли, да може и на њега ред доћи, да му се иста прода. Он неће да зна, како би га страшно болело, кад на лицитацији неби ни полак вредности за добро своје добио, Тако дакле остане на Таси ливада за 5 дук. За тим прода се још једналивада увредности 18 дук. за 7 дук. циганчету Мити кмету. Таса се намири, а остала 2 дук. оду на судске трошкове. Газда Ранко је псовао и грдио, најпосле је и молио, али му ништа иомогло није. Две недеље после тога тужи Таса Стевана и Ранка, свакога због 200 дук. Ранко је ишао у суд, молио је Тасу, слао молбенице апелационом суду, али нигде се није помогао. Уговор је био иравноваљан начињен и подписан. Дођу у село К. те продаду и забран како Ранков, тако и Стеванов. Нико забран не купи него баш опет поверитељ Таса. Добије га за 150 дук. (Наставиће се.)

ШТА БИВА ПО СВЕТУ. У нашој држави хоИе са свиж нов ред да се уведе. Једва су дошли до тог увиђења, да је зграда дрзкавие управе на песковитом темељу сазидаиа, и да је измирење и погодба с Маџарима, Еоја је па штету других делова државе учињена, неправда. која се извинити неда. Хохепварт хоКе дакле дапоправи ту погрешку и да се прво са Чесима. погоди. Погодба је та скоро веЕ готова. Тога ради су дакле сви сабори у Аустрији распуштени. Као што се поговора. прво и прво Ке се сазвати чешки сабор, да своје жеље изрази. Маџари страшно против тога вичу, и неправо им је, јер држе, да Ее то помирење са штетом Маџара скопчано бити. Они веле, да Ие то бити пропаст државе, и хвале свој устав, да је он једини, који спасава, јер је језгровит и пун животне снаге. У купки Гастајпу састаГш се пруски канцелар Бизмарк са, нашим Бајстом и са гроФОМ Андрашијем. Дакле као што се чини. неверујемо да је само тога ради, да се виде и поздраве. Мора што друго у ствари бити. У Србији ће скорим бити скупштина сазвана. Веле да је осигурана веЕина слободхБака. Дај Боже! Хрвати се особито радују, што има изгледа, да Ее дуализам Немаца п Маџара пропасти. Они веле, ако се под дуализмом разумева погодба Хрватске са Мађарима под Раух-баном с једне и непризнавања ческих права од Немаца с друге стране, онда кажемо: хвала Богу, нека га. нека пропадне. Раздор, који се међу Пруском и Румунском у смотрењу же■љезнички пруга нородио, као што се чиии, сретно је утишан.

РАЗЛИЧНОСТИ. (Земљотрес) 28. јула о. г. око 2 сахата носле до поЕи јако се тресла земља у Загребу. Потрес је трајао 6 тренутака (секунада), а ишао је од севера ка југу. (Жега.Ј У јужној је Француској овладала така жега да од ње рибе у води гину. (Незаконнта деца.Ј Године 1868. било је у Хрватској и Славонији међу 1000 породиља 58 незаконите деце, у Далмацији 39, у Војничкој Крајини само 13, у Угарској 75, у Ердељу 70. У земљама што им владају господа у Бечу долази иа сваку земљу (има их 14, а ту је и Далмација) од 1000 порода саразмерно 145 незаконите деце. (Листова у Угарској.) Излази од године до годиие све више. По најновијем рачуну (статистици) има у Угарској 323 листа или новина, Од њих су 150 маџарски, 79 (90) немачки. а оно друго одпада на остале народпости. (Нови Мојсије.) У Грацу, главној вароши Штајарске, шетала се нека госпа норед реке Муре што протиче кроз Ту варош. На једаред чује опа неки глас. Окрене се води, кад али на води плива један сандучиИ, и учини јој се као да из сандука долази глас. Нареди дакла да сандук ухвате и да јој га донесу. Кад га отворе, а оно у њему детенце тек што се родило. Још је било живо ма да му је ушо клинац у врат кад су сандук закивали. Одмах детенце однесу и окрепе га. Матер му још не могу никако да изна1)у.

ДА СЕ СЕТИМО! Још два листа па је дошло време, да се на ново плаћа. Ми се надажо, да са нама неће бити као са осталим иародним пословима, да се нагрне испочетка, док је ствар нова, а кад про1;е неко доба, а оно све оладни. Ми држимо, да ни ово што ми радимо није сигранка и да народ наш није дете, које баца сигранку само за то, што хоће другу нову, па ма и гора била. С тога молимо нре свега пријатсље своје да не малакшу у доброј вољи око скупљања, а после старе уписпике, да нам и на даље остану добри пријатељи. Ако већа одзива буде, гледаћемо да лист још јеФтинији буде и од бољег одзива зависи и то, далист иваљанији буде, јер ће се моћи више руку око њега прихватити, а овако пише га тако рећи од аз до ижице само један човек, а бог ме исцрпе се и један бунар, кад се не престано из њега вади, а да не малакше један човек. Ео нам је што год остао дужан нека то пошаље и нека дода још једну Форинту да добија новине и на даље за нетир месеца иочињући од 1. септембра па до последњег децембра илиуправо допова лета, а конам није дужап, али нисмо ни ми њему дужни, тај нека такоЈје ношље једну Форинту до нова лета. Ео иам не пошље новце до првог септембра томе нећемо моћи новине шиљати. Првих бројева, које смо у 1500 примераке штампали немамо, али ћемо све, што немамо наново прештампати. чжм штампарија мало маха добије.