Глас народа

181

М е с о. Од меса драви се месо, и кад се месо добро сажваНе и кад је доста дебело, онда је оно за раденика боља храна него ништа друго. Месо особито одоних сисаваца што се травом ране, може се сматрати као счврснута крв, јер крв се састоји из истих честица из којих и месо. У 100 делова меса има 59 таких делова од којих се крв прави. Животиње што се ране месом имају јаче мишиће и чвршће су него оне што се ране биљем; тако исто и они народи што већином једу месо вреднији су и могу дуже да издрже на послу него они што се већином ране биљем. На месу што га ми једемо, има двоје кончића (мишићни кончића) и сок што је измеру тих кончића, од тог сока зависи мирис и кус меса. Кад је то обоје у месу, онда исто месо рани онако каоштоможе ранити. Кувано месо без чорбе мање рани него с чорбом. Осим тог има у месу ћелијица жила, масти, живаца крв и нимбре. Месо свију животиња састоји се у главном из истих честица. Само у једиом месу има више једне честице него у другом, и кончићи нису свуде једнаки, и зато нерани свако месо једнако, као ни стомак што неможе једнако да свари. Како ће месо заситити и како ће га стомак скувати, зависи много и од тог како је згоговљено. Што више има у месу сока и крви, и што су му »ончићи мекши и раздељивији, тим ће оно боље хранити и лакше се сваривати. И по томе је најбоље готовити месо онако, како најмање сока изгуби, како мекше остаје и како му се кончићи један од друтог лакше цепају; а то се најбоље постигне, ако се месо пече (особито још на ражњу). Кончићи од меса дају се и онда лако цепати један од другог, ако се мете месо да стоји кратко време у сирћету, киселом млеку или у води у којој има врло малко салитре, или кад се на чистом ваздуху држи обешено месо. Кад се хоће да и кувано месо буде добро, то онда треба метути приличан комад меса у кључалу воду и на јакој га ватри кувати. Али онда о доброј чорби неможе се ни мислити. Ко хоће добре чорбе да једе, тај нек исече месо на мале делове, нек га метне у ладну воду, и нека га полако пусти да.узавре. Што се боље месо сажваће, тим ће га стомак боље сварити. Крто месо неможе добро хранити, него се у јелу мора помешати с машћу. Печено и кувано месо много лакше вари стомак него пресно, пржено и суво. Месо од младих животиња много лакше вари стомак, него од маторих, јер што је маторија животиња, тим има у месу јој мање воде, а и кончићи су јој много чвршћи и теже се деде. Месо од дивљачи лакше вари стомак него од питомих кућевних животиња. Кад се месо готови у многој масти, онда га маст пробије кроз и кроз, а сок из стомака не може да пробије лако маст, те тако теже вари стомак. Стомак најлакше вари тичијемесо па онда месо од сисаваца, од риба, амФибија (корЊача, крокодила, жаба), ракова, а најтеже од пужева.

Коњско месо исто тако добро рани и здраво је као и говере. Месо је шкодљиво 1) ако је од болесне животиње. Али кад се месо пече и кува, онда нестане из њега оних шкодљивих честица. У свињском месу има неких црвића што су танки као длака, а заковрнути су, зову се трихине, Кад човек једе тако месо у ком њих има може умрети. Ти су црвићи тако мали, да се тек под јако увеличавајућим стаклом (микроскопом) видити могу. Ако сад човек једе пресно и добр# некувано свињско месо, а у њему има трихина, онда оне доспу у стомак заједно с месом. Ту испробадају стомак и црева, те одмиле у месо и ту се зачауре. Ко хоће да се сачува дакле одтрихина, тајнесмејести пресно или пола кувано месо свинско; трихина има особито у кобасицама свињеким које нису добро сасушене. 2) може месо и од оних животиња шкодљиво бити, који ма су даване лекарије као сичан и жива. 3) неваља јести ни оно месо, што се од дугог стајања већ почело кварити. Кад ко готови устојану дивљач, треба добро да пази, да се не посече док ради, јер може отровати рану са крвљу из дивљачи, теби се тако и сва крв у човека могла отровати. Устојана риба увек је шкодљива, дочим устојано месо од животиња, немора бити шкодљиво кад се зготови, и ако задржи мирис. Дроб од животиња, који се тако|>е рачунаумесо, састоји се из честица које су налик на оне из који се и месо састоји, те и оне хране, али ихстомаквећином не може тако лако да свари. Овамо спадају: црева , имају мало бледа меса, масти и туткала ; џигерица има у себи прилично масти и крви; слезина има у себи много крви и тканице коју неможе стомак сварити; у бубрешцима има доста беланцета; у мозгу има много беланцета и масти. Кожа има у себи туткала, стомак неможе ју сварити. У ностима има Фине масти (срч); из грискавице од младих животиња прави се нека материја налик на туткало. Најбоље храни крв, па се она ипак врло ретко једе (у крвавицама и другим неким јелима). Кобасице могу бити шкодљиве, прво, ако у њима има трихина, или ако се направи у њима отров из кобасица. Тај се отров прави особито у оним кобасицама, које нису добро скуване и осушене, ако се устоје, или ако се смрзнуте кобасице одкраве (крвавице и џигерњаче особито имају оштар горкокисео непријатан кус). Од њега осети човек у стомаку муку, осети же1), гребе га нешто по гуши, промукне, гуши га, повраћа, добије пролив и ослаби. Тај се отров лечи тако, да се отров поврати, и онда се пије јакацрна кава и какво пиће које се отеже. ЗА ЕРОМЕТ И ТРГОВМНУ. 0 мери на пијацама. Пре но што почнемо своје мишљење казивати како се мери на нашим нијацама навешћемо у