Глас народа

изводу један долис кога емо добили о мерењу на пијаци жжосадској. У томе допису казује се најпре како је на новосадској пијаци уведен замерење децималан кантар што једна Фунта мери десет, те кад метеш на кантар центу ране мораш с друге стране метути десет фуната! Да се ни на том кантару не би смело варати ошптина је изабрала четир грарана који су јој се сами понудили, да ће на то за времеме пазити, и наредила је да два човека којима би се од вароши плаћало сваки дан буду као комесари напијаци, Општина је то само наредила алиније никога изабрала но ево вели дописник, веИ по године како се један за комесара наметуо, те држеБи уз чивуте, који му ваљда за то плаКају, кињи народ и чини свака покора. Дописник да то докаже наводи два случаја. Први је тај, како је један шајкаш мерио рану учивутском амбару, де је и комесар био, и де му је чивут неких 30 Фунти хтео да закине, па кад Шајкаш није хтео да допусти комесармује заповедио дамора дати јер се вели на свакој центи мора по две Фунте радоша дати, као оно што касапи закидају на свакој Фунти по два лота. Други је случај како је једна жена продала нашем човеку рану. Овај није имао децималан кантар. Чивути поткажу комесару и овај оде и забрани жени да не сме продати томе човеку и тако жена мораде дати рану чивуту. Комесар дакле није ништа друго него архи-грошиЋар чивутски. Толико вели дописник. Заиста зло и наопако по нас. Чивути иду за тим да нам мало по мало дођу главе и ми их још потпомажемо. Ови су људи тако обезобразили, као да у општини и суду сами чувути седе. Та тргнимо се, погледајмо и на ону страну де нам је лепо име ове вароши највећма срамоти изложено. Из толико места долазе људи да продају рану. Сваком се закине по нешто на кантару. И кога ће ти људи за то кривити? Не чивуте него општину, кривиће власт, која се не стара да тога не буде. Није ту доста оглобити само са неколико Форината Чивута, него треба за тим ићи да се оном који се ухФати да дваред триред превари, а ако је могуће и за једаред, забрани куповати рану, јер шта он мари платити 50 ф . глобе кад је он то за један дан од људи отео. Та редак је веђи товар де најмање центу ране не закине, па нека на дан само десет товара купи куд то односи. За један дан дакле заслужи он толико колико може платити, да после годину дана краде. Други пут говорићемо о мерењу на пијацама уопште, и о томе како се може лоповшагу на пут стати, а за сад молимо овдашњу власт, које се то тиче, да на пијаци реда начини.

Нови Сад 30. јула. Нова рана веВ почлае се иа пијацу довозити, и о томе вас жогу нотање известитЈ.

Жито здраво хрђаво изгдеда и иема ни 80 фун. ваган, а при том мало га има тако, да сад већ има наши сељана који за зиму жита купују, јер Ее оскудице бити. Цена 5.50—60 цента. Зоб врло добро изгледа и има је довољане. Довози се много и радо се купује по 3.20—30 цента. Јечам је врло добар и леп, и има га доста, а стоји 2,60—70 цента. Кукуруз купује се радо и држи се цена још од 3.60—80 бечка цента, лри свем том, што ио горњим местима никаковог промета нема. Вуна врло велику цену получила јеи стоји од 90—100 цента. Желити је да лепо време остане, да би свет своју летину урадио. Пешта, 28. јула. Данас је шеница са промењеним ценама слабо пролазила и само је 15.000 мерова. Ражи И јечма слабо се довози и мала прођа. Зоб такође безпромета. Кукуруз јеодржао цену. Репица добро пролази. .'»ванично бележено је: Шеница: потиске старе 1000 мер. 84 3 /, фун. 5.95.! 3200 мер. 84 ј д Фун. ф . 5.90; 600 мер. 84 Фун. ф . 5.65; нове 550 мер. 85 фун. ф . 5.85; 420 мар. 83 фун. ф . 5.60; 300мер.83 Ј / 2 фун. ф .5.60. — Столнобеоградске старе, 3000 мер. 85 Фун. ф . 6.12%; 1000 м. Све на три месеца. Цол цента. Репице: 500 киб, 150 фун. ф . 15; 400 киб. по 150 фун. ф . 14 85 нов. Све на каси. Кукуруз банацки 1000 мер. цол цента ф . 3.70. Све на каси. КУРС ОД 30. ЈУЛА 1871. Сребро 120.50 Дукати . . . • 5.80

КАЛЕНДАР ЗА МЕСЕЦ АВГУСТ. I. Седмица.

ДАНИ

ПО СТАРОМ.

п о н о в о м.

Н.

Крстов дан, Макевије (пост).

Иполит.

п.

Пренос архиТјакона СтеФвна.

Јевсесије папа.

У.

Шеподобни Исакије.

Велика госпођа.

с.

7 детића еФеских.

Рох.

ч.

Евђеније мученик.

Бертрам.

п.

Преображење.

Јелена царица.

с.

•Дометцје препод. мученшс.

Лудовик.

ПОДЛИСТАЕ.

КАЈИШАР. (приповетка из срвије.) I. У селу К. у Србији има лепа по новом плану саграђена меана. Као обично по Србији, тако се и овде сва трговина и обртност по меанама врзе. Меана је стожер, око којег се цео сеоски свет окреће. Имаш ли вола или коња на продају, доведи га пред меану и вежи за ступац. Муштерије ћеш унутра кијамет 1 ) наћи. Треба ли ти новаца, иди у меану. Газда Петар, или Циганин Мита, који с коњима највише тргује, да ће ти колико хоћеш, али само на добру хипотеку 4 ). Не маш ли новаца, а хоћеш да пијеш једну љуту ракију, ') Реч турска, значм: сила аного. 2 ) Грчкв реч, аначи: залога.