Глас народа

133

дођи, добиЕеш од Аманде меанџије на вересију. Кад год дођеш, да ће ти Аманда на веру пића. Кад кад се поред пиПа на^е мало и мезета'). То би све добро било, што се на веру добија, али то је само зло, што, кад дођеш да дуг платиш, немаш доста новаца, јер дуг је три до четири пута већи, него што си мислио. Али напоследак има и ту лека. Учитељ је готово увек у меани. Он прави квите и облигације. Сељаци по Србији готово свако писмено квитом називају. „Добро, газда Ранко, рече Аманда своме дужнику, ја оким да ти причекам, али мораш да нациниш квита, да си ми дузан 150 гроши да платиш до светога Георгијоса." „Али за Бога Манда, рече Газда Ранко, та ја сам теби дужан само 52 гроша а не више." „Ти си мени дузан 120 гроши, а што оким да те још месец дана до светога Георгијоса цекам, мораш још 30 гроши више да ми платис. Ако ми сад недаш паре или квита, оким да ти тузим и да ти продам ливада." „Е добро, даћу ти квиту, али да знаш, да више никад од мене једне паре за твоје пиће добити нећеш", рече газда Ранко. Тако и би. Газда Ганко замоли господина учитеља да огради квиту на 150 гр. до ђурђева дна. Овај му то и учини, прими 10 гр. за свој труди добије од Аманде потајно један дукат, јер је у квити ставио место 150 гр. 350. У Србији ретко да који зна читати и нисати. Тако и сада газда Ранко ноложи крст уместо свога подписа. То исто и два сведока учине, и квита готова преда се меанџији. Када до!)е близу 1>ур1)ев данак, Ганко нонесе паре, да плати свој дуг. Кад тамо, али нема доста новца, треба му још више од половине. Меанџија неда се осолити, да му квиту поврати, док недобије целу записану суму. Тако ти Ранку неостаде ништа друго, него да скрпи и оно мало пара, па да се дуга курталише. После неколико дана дође газда наш у меану. У меани беше поп, главни кмет и још неки. Диганин Мита беше баш главни кмет тада. То вам је била нека светска протува, који је Вог зна од куда дошао још као дететом. Ту се после ожени обогати. Нриповедају људи, да кад му га као дететом једном шишали, беху ножнице (маказе) као да су овце с њима шишали. „Благосови оче", рече газда Ранко и приступи руци попиној. „Да си благословен. Од куда ти долазиш Ранко?" „Та идем од куће. Тражио сам мало пара, да исплатим дуг Манди меанџији." „11а јеси ли нашао новаца?" запита попа. Ј ) Реч турска, лначи јело какво, којии се прихватиш да ти пиће боље прија.

"Нисам оче, па сам се баш забринуо. Бојим се, да ми неоде, ако дуг до Тдрђена не платим, сав мој мал." „Па кад се бојиш, а ти продај што год," на то ће попа. „Шта знам продати? Нисам рад стоку да утамањујем, а земље ме је жао." „Знаш шта, нродај мени она два дана (ланца) ливаде, што је поред моји ливада. Ево ти дајем шест дуката." „Дајте десет, па на част вам." „Ја мислим, рече кмет Мита, да ће најбоље бити овако: ви му оче дајете шест, он иште десет. Нека буде полак. Подајте му осам." „Хоћеш ли осам минца (дуката)?" запита нопа. „Па нек је сретно." Тако ти се поп и Ганко рукују и пољубе, и погодба беше готова. „Лазаре синко, рече попа неком своме ро^аку, иди мојој кући, ево ти мараме, и ишти од нопадије осам минцова. Покажи јој само моју мараму, па ћеш већ добити од ље паре." Лазар узе мараму и оде по новце, а трговци наши остану у меани да пију алвалук (алдумаш). „Оче, рече Ранко, нисмо се погодили за алвалук, ко да га плати. Ја мислим, да је право, да алвалук ваш буде." „Па нека буде. Дај меанџија пет ракија, два слатка и седам кави. Али само полак шећера, полак каве, немој ни једног ни другог више усути." „Оким попо, одговори меанџија, таки ће бити." Меанџија оде код прозорчића, да наручи пиће, али уз пут тако се лукаво смешио, као роми даба, коме се број жртава са једним више принови. Још пиће не беше донешено, али ево ти Лазара и нреда попи мараму, у којој беху осам дуката увезани. Поп извади паре и преда Ранку с речима: „Нека ти је алал ') и берићет ' 2 ) с новци а мени среће с ливадом." „Дај Боже", рече Ганко. (Наставиће се.) ') Реч турска, значи Богои просто. 2 ) Значи срећа, напредак.

ШТА БКВА П0 СВЕТУ. Сабор у Карловцима одгодио се у петак 30. јула на неизвесно време. То је с тога учињено, што се не зна кад 1е се устројство иотврдити, а кад је царевина рекла, да се не може патријарх бирати пре устројства, оиа ће се на сваки начин журити, да потврди устројство, да што пре буде реда у цркви, јер опа, која затвара људе за, неред, ваљда ганеће самаширити. Итако једни се падају, да Ке се веК ове јесени сабор наново састати, а други веле: на пролеће. Како смо сада добшга времена да натенани радимо. то Иемо гледати, да све оно, што је сабор свршио, а ми нисмо у овоме листу јавили, накнадимо, а за сад нека је оволико о сабору доста. У среду после дана кад је требао патрцјарх изабран бити, даван је парастос онима Србима, што су у 1848. годичи погинули. На парастосу служило је седам свештеника. а беху на њему саборски носланаци и грађанство карловачко, које је са