Глас народа

134

својим црквеним одбором наредило ову жалоену еветковину. На парастосу нико ни речи не ирозбори. али то Иутање тек је управо страшио за не пријатеље наше. Лука Вукаловић који зкиви у Одеси у Русији. јавља се сада својим нријатељима у Босни и Херцетовини и нозива народ, који је подељен на три вере, да се сложи, па да се не боји кад земан доће. Лука проговара као » гром пред олују. Неки ОрешковиН што је тајни обрштар у Београду, а родом је из крајине хрвацке, уговарао је са грошом Андрашом, како да се укине граница, па се с њиме и погодио и то писмено. Сад видеКи, да Андраши није одржао реч, пита га у „Обзору" зашто је то? У Петрограду у Русији бесни колера. Досад је умрло од гве две хиљаде седам стотина, а оздравило је 3471. Немачжа војска једнако излази из Француске, те је саданема више од 150 хиљада у Француској. Између Пруске и Романске породила се кавга. Неки Штрусберг погоди да гради жељезнице по Романској и доведе Немце, да ту раде. Ромаиска скупштина не одобри погодбу, и сад прети Бизмарк. да Ке нарадити, да до!је страна војска у Романију, а Ромалги прете, да Ле потући Немце, што су дошли да праве жељезнице. У Загребу су бирали општинаре и ту су све сами иародн>аци изабрани. Пар наш састаНе се са немачким царем у Ишлу. Чешке једне новине веле, да су се Чеси са бечким министрима веК скоро погодили, те Ее се по томе најпре сазвати ченгки сабор. Бечлије су толико попустиле, да Ке сасвимновред да настане у царевини. У Лоидону питао је један посланик на сабору, за што се краљица неда међу иародом виђати, и искао је, дачешЕеу свет излази. Тако се тамо једној краљици замера, а ми не смемо нашим владикама да кажемо, да треба да обилазе свој народ. Говори се, да ће учитељску скупштину у Загребу сам бан БедековиИ отворити. Турци насељавају па отоку Крити, с којим су се пре две године тукли, Черкезе. Грци спрам тога не могу мирни остати. Арбанаси још се нису смирили, на Бог ме на више крајева турске царевипе хоКе да прогори, а у Месопотамији веК у велико рат букти. На св. Илију обдржап је на Цегиињу у Црној гори парастос веллкоме јунаку Мирку војводн, који погибе од колере. У Црној Гори траје иеобична суша, Усеви позлили. Народ се боји зле Годпине.

РАЗЛИЧНОСТИ. (Гвоздене куНеЈ. Пештаиски министар намерава неке мале општинске куКице од гвожћа да даде нравити, што мпого ,је®тије дође него кад се зида. (По чивутио се). Једној богатој чивуткињи удовици допадне се њен лепи млади слуга тако, да му руку и имање своје понуди. Овај се иије премишљао. Почивути се и ожени њоме. (Паметно). У једној вароши уМађарској неКе магистрат да оправи Куприју. која води у випограде. Неколико се људи договоре. да позову министра обртау госте. Тимдадоше натерати магистрат на оправку. (Једна млада девојка) волела се са момком једним дуже времена. Она је мислила, да јој је љубазник веран. Али кад тамо, а оно исти њен момак држао се уједно и са њеном матером те девојке. Ко је дакле од то двоје гори? Мати илимомак? (Хајдуковање пој Грчкој) опет почиње. ВеК је један човек погинуо. (Опасан скок.) Прошле недеље догодио се у Осеку овај сдучај дтрала се два детета од а до 7 година на тавану од очевине

куКе. на један пут надне на памет старијем несташку да се успужа на кров па да кукурече жао петао. тако тради и почне весело викатиКукуреку," кад али сво ти оца му. а он побојавши се боја тако се тргне да се на једаред стрмоглави доле Уплашени отац потрчи детету да га дигне, али дође доцкан јер је дете веК било —само устало; па повиче весело. Нисамсеништа убио." (Занимљива ларница.) У Инглеској умро је неки богат члан„ друштва нротив мучења животиља". и он том друштву остави сав свој имутак. деца му се суду против насљедства, и у тужбн тврде да им је отац веровао да душа после смрти човекове прелази у животињеи да Ке се његова душа преселити у Коња, БојеКи се дакле да га као коња не муче. остави свешто .је год имао друштву против мучења животиња. (Млад самоубица.) У мацарском месту Саљи био је један деран који је крао кромпир, па се у том послу са свнм извештио! али га на послетку ухвате и затворе. По он некажо умакне из затвора. Чувар одмах у потеру за њим, али га нигде немогаше наКи. Тек му нред вече нађу мртво тело у једној башти близу општинске куКе, он је сам себи отсекао, врат и то с тупим ножем Сважојако је то несретиик урадио што се побојао батина. (Несрећа.) Измећу села Жеровинца и Локвица близу Моравица, у речкој жупанији, у Хрватској, одвалида се 16. јула земља са насипа граТјепе жељезпице, те засула 3 раденика који остадоше мртви. („Н. н.") (Ванредаи криминалан лроЦес.) У талијанској вароши Неапуљу води се сада неки особити процес. Некакав поп Михајло Кајачо дође лане у госте друтом неком иону Палмезу, и овај га лепо дочека. Али Михајло убије иоКу Палмеза нпокраде га, па онда закуне на крст слушкињу. која је за. цел злочин знала, да га не Ке пикоме поткасти, (Матерннска љубав,) У маџарском местуДеречка жена неког трговца, Фрање Бота, како је палила лампу превали је. а гореКи петролеум занали одело и на њој и иа детету јој које је уз њу стајало. Уплашена мати само да спасе дете са свим заборави на саму себе. Док се бавила с дететом пламеије свуобузме. Лекарева помоћ веК беше доцкан, после 24 умре несретница у страховитим мукама. (Коњокрађа.) У једној нокрајипи руској у дњепарском округу као што веле званични искази, украдено је само у неколико општнна 1868. године коња што су 7750 (Рубља је руски сребрн новац, вреди около 2 ®ор.), 1868. год. коња што су вредили 9140 рубаља, 1869. год. коња што су вредили 12. 674 рубље. због тога је власт наредила да се за та места постави званичник пла • том од 1000 рубаља који Ке само истраживати те краКе.

О Г Л А С И.

О Б Ј А В А. Високо министарство земљеделија, трговине и обрта дозво-. лило је са милостивим решењем од 16. јула 1871. бр. 6212, да се овде у Меленци три годишња вашара и то: 1. о Сретенију Господњсм 2. (14.) Фебруара, II. о Великој Госпојнии 15. (27.) августа, III. о Митрову дну 26. октобра (7. новембра) сваке године, осим тога пак сваке суботе седмична пијаца држати може. Ово се с том примедбом до обКег знања ставља, да Ке се први вашар сад о Великој Госпојини 15. (27.) августа, а другиоМитрову дну 26. ожтобра (7. новембра) ове године безпдатнодржати, и да Ке први вашар од 12. до 15. (24—27.) августа, ц други од 21—24. октобра (2—5. новембра) трајати. У Меленци 26. јуиа (7. августа) 1871. Стеван Лончар. Јона Таназевић, бележник. % местни начелннк.

ВЛАСТНШС И ИЗДАВАЛАЦ: „ЗАДРУГА ЗА СРПСКУ НАРОДНУ ШТАМПАРИЈУ". — УРЕДНИК НАНТА ПОПОВИВ. Српска народна задружна штажпарија у Новоме Саду 1871.