Глас народа

146

ликама не треба човек ни најмање да се обазире на прождрљивост живинчета, особито се на томорајако пазити код свинчета, јер баш њему „све сито, очи нису", једе докде год има пред њим, па се врдо лако може да преједе. С тога је најбоље давати свинчету да једе по више пута на дан, али да богме сваки пут онолико колико је нужно. Грдна би погрешка била, кад би се свинчету које узмеш да одгајаш на један пут дала сва она храна што му треба поделити на више оброка, јер кад се тако сва храна смеша иа остави у валову, кади или у другом каквом суду, онда се у храни раскачка све оно, што баш највећма свињу храни, као што су помије, сва јела што се праве од сурутке и др. То често хранење наравно да односи и доста времена а и доста труда; но кад човек хоће да имаде ваљане свиње, он не треба да жали ни труд ни време. Кад се свинче тако на оброке храни, онда се да богме и не догађа тако често да остану иза њега у валову огризине; а то није баш тако носвемаладобит, јер кад на огризине успеш нову храну, она се онда свауквари ипрокисне. Људи који марвуи друге животиње одгајају као што треба, а још се у том послу држе и онога правила да „и свиња већма наиредује у чистоћи и реду, него у кртогу игаду",ти да богме пазе и како се храна даје, а и у што се даје, па ту и нема ни да свинче оболи, ни даму се храна уквари. (Продужиће се.)

(Шта ваља радити са промрзиутим кромпиром.) Иромрзнут кромнир да богме није за јело, али опета за то не мора он отићи на ђубре. Промрзнут се кромиир обично употребљује за жестику (шиирит), но није он баш за то најзгоднији, а имаде на што се може и боље употребити. Са смрзнутим кромпиром ваља ово чинити. Ире свега ваља га обарити. За тим треба јаму ископати, па ако се може навек је боље даскама је ноставити; ако се не може то урадити, онда треба јаму страновито копати, и дно и стране сламом обложити, да се иесак или земља не меша с кромпиром. У ту јаму ваља обарени кромпир усути, па га што боље утабати (сабити), и горе га опет покрити сламом или шуљком, а поврх тога ваља набацати земље, да се кромнир и боље утаба, а и да га заклони од кише. Кромпир тако прозукне и може трајати годинама, а да се не уквари. Ту пићу јако воле и говеда и свињи, јер их здраво гоји. У сретним земљама де се гледи да ни једно једино зрице не оде у штету радили су то више пута с кромпиром од неких триест година амо, и никад се нису омели. (Како се прорашће може сачувати од шкодљивих буба.) Добар газда знаће, да хладно време не таманн шкодљиве бубе, јер чауре и јаја од више таких буба могу издржати врло велику хладноћу. Та ево ове је годиие баш било доста хладна времена, па се оиет за то са свију страна туже на силесију гусеница и

многу штету што је ночини буба. Него влага њих јако тамани па макар време било топло. После ће сваки добар газда знати, да много мање или готово ни мало не иду бубе на дрва што су у крај пута, де је у рано пролеће силиа прашина. Кад се то двоје знаде, онда се може доскочити и тој невољи од шкодљивих буба. Рачунџије су Инглези не давно већ то нробали, и лек збиља поможе. Они нрскају своје прорашће водом и нраше нрашином, по највише кречним прашком, па бубе никад да им изеду воће и друго прорашће. У пролеће просто понрскају воће водом из штрцаљке, па онда узму онај нрашак на вејачу, на и тим попраше. Оба двоје ваља урадити пре него што изађу бубе и гусенице из свог завоја, а још је најбоље пре него што излегу из јаја; особито ваља добро нопрскати пукотине у кори, јер ту се та поган највише нагомила. С тим се треба журити нре него што прорашће почне цветати. Што ће се можда прорашће напунити прашином и од воде овлажити, то му ништа не ће шкодити. Па баш да се и прашином не напуни, најбоље га је прашити јутром док је јоп: роса на њему или после кише, онда сав прашак остане на лишћу и не улази у саму биљку. После кад је све то урађено, ваља прорашће онкопати да попадале бубе, чауре и јаја угину у земљи.

ЗА. ПРОМЕТ И ТРГОВИНУ. 0 мери на пијацама. Нерадо имамо носла са господом, још од малена немила нам је варошка кућа и одлазили смо у њу само кад треба иорцију платити, а ако смо нашли, да нас ко у том замени нисмо ни онда, — али ма нас у капетанију цитирали'), народа ради, за који смо и покренули овај лист, неможемо забацити допис, који смо ноново о новосацким иијацама добили. Тај допис гласи: „Већ осам дана нротекоше, како сам вам писао о иереду на новосацким пијацама, али за то никоме ни бриге, комесар се још и данас ио пијаца вуче, иа све гора чуда и покора чини. Са свију страна туже се људи, како им се на очиглед закида, на им још комесар прети, да ће их варошкој кући отерати, ако неће онде изручивати де ои хоће. „Тако су нре једног Надаљчана преварили са 160 Фунти на кантару, де је било 7 мерова. Једног 1)урревчана преварише с једном центомна 8 мерова који, кад оде Чивутину и рече да га је иреварио, овај му одмах без размишљања све нанлати; само да се буна не прави и да му се бајаги муштерије ие одбијају. Једноме пак Жабаљцу одкинуше на 6 мерова 120 Фун. и једну му Форинту још у рачуну закидоше, јер мислише да овај рачунати неће. Али кад овај на1је свог човека који му израчуна, оде после Чивуту, и овај Реч латинска значи позвати, звати кога, да сам собом дође У суд.