Глас народа

Му одма даде Форинту, а није наново рачунао. Така дакле варања, отимања и закидаља са сваким Србином бивају. Обећају му се 10 нов. више, па му после деру 9 кожа; и то су само Чивути у стању; јер они су само у том вешти ; мера имају раз.тичити, имају и нрави, а имају и шупљи, па одовом заливени а кантар знају тако са зуба спустити напред, да одма на малом терету 50—60 Фун. закину, па ту је још и комесар који то све потврђује. Људи би многи итужили, али веле, да је радено доба, па се боје ићи варошкој кући и по суду се вући. Комесар се исти тако осилио, да прети да ће оном, који његову заповест неслуша и који против њега говори, главу и уши посећи сабљом, коју је од принца Алберта после буне добио. Тако је грдио пре неке људе, који за другог купују рану, а не за оне, од кога он хасну има и који га нлаћају и мите." Толико вели дописник, а ми овим нозивамо власт, које се то тиче нрво: да даде публицирати на пијаци, има ли и ко је комееар на пијацама. Ако има, позивамо варошко заступство, да га из варошке благајне плати и закуне на иоштење, а не да живи од намета,- друго, молимо власт, које се тиче, да нареди, да Чивути не смеју куповати рану на другом месту, него на пијацама, де је варошки кантар, па нам не би наша браћа Сремци по пијацама са празни џакови тумарали и из друге руке по двоје новце куповали, а и други трговци, који би боље мерилии поштеније плаћали, могли би што закупити, а овако долази на нијацу све иробрано н хрђаво. Треће, моли ли би оне, којих се тиче, да нареде, да се онај новчић за кола на пијаци не плаћа, или ако није другојачије, а оно, да се уз цедуљу закалдрму узима, јер ми добро знамо, да сиротиња нејде у цркву, што више пута ни крајцаре за тас нема. Па тако теже јој је пре него што у!)е у варош платити један новчић него при изласку десет. Ми се надамо, да ово неће бити глас онога, који вапије у пустињи, а ако се посведочи да смо у пуђтињи , онда ћемо бар знати како се ваља за пустињу наоружати.

Нови Сад. 12. августа. Житна пијаца потање с дана у дан све јача бивати. Угодно време послужи наше земљеделце да своју летину готово довршише, услед чега и веКи довози бивају. Жипш при свем том, што га 1е ове године мало добивено, опет га се доста на пијацу доноси и стоји: ново 5.80 до 6 ф . беч. ц. Зоб; много је има и што год је се донесе радо се купује. Стоји: ф. 3—3.20 цента. Јечам врло леп 3 Фор. цента. Кукуруз почиње се тражити и Еошта од 3.60—3.80 бечка ц.

ЕУРС 0Д 11. АВГУСТА 1871. Сребро 120.65 Дукати . . . • 5.80

КАЛЕНДАР ЗА МЕСЕЦ АВГУСТ. III. Седмица.

ДАНИ

П О СТАРОЖ.

по новом.

II.

15

Велика госпођа (Успеније)

27

Јосип калан.

П.

16

Убрус Христов.

28

Августин влад.

У.

17

Мирон и Стратон.

29

Усековање.

с.

18

Флор и Лавро.

30

Ружа из Лиме.

ч.

19

Апдрија стратилат.

31

Рајмондо и Изаб.

п.

20

Самуило пророк.

I

Рујан. Егидије.

с.

21

Тадија апостол.

32

Јеврем.

ПОДЈ1ИСТАК.

ОН ЈЕ ПОБЕСНИО. ПГИПОВЕТКА. Јутро беше суморно. Бели облаци освануше на небу. Киша је из њих нрокапавала и обећавала да неће скоро стати. Ја сам уранио. Сео сам у крај кревета, спустио ноге доле и џоњао. Вио сам зловољан као и јутро што беше. Ни сам можда ни толико седио, колико треба времена да коракнечовекпедесеткорачаја, кадсеукујни иснред моје собе поче неко друштво купити. На собњи врати моји беше стаклен прозор и видело се кроз њега у кујну. У кујни беше још мрак, па не могох одмах распознати ко је то у нутра ушао, али кад сам се мало боље загледао, видим моју матер, видим сестру, видим њену децу, па ту је гле и мој брат од сгрица, ту је његова жена и ту су — њихова деца, ту је дакле читава родбина моЈа. Ја сам се томе јако зачудио. Шта ће то рећи? Одкуд да тако рано долазе ми гости ? Али све све, али од куд моја мати до|>е са братом од стрица, кад не би трпели ни да их мртве на једни коли носе? Седам је година како они због деобе једно другог ногледали нису. Нре седам година беше мој брат голобрадо момче и кад би сада моју матер запитали, да ли јој синовац има бркове или нема, она вам не би знала казати, а брат ми Је од комшија чуо, да ми је мати оседила. Десета је година од како сам ја ђак у Карловцима. Беше доба када сам са братом од стрица у љубави живио, и он ми не до|>е у гости, а сад сам се поред матере и ја с њиме завадио. Ја га тако не мрзим, мене није за срце ујео, као моју матер, али онет од куд он сада мени у госте. На на што вући децу са собом, за месец дана биће Факација, па ће ме видети ако су се ме баш зажелили! То сам од при.шке мислио, кад сам видио своју родбину у кујни. Али ја сам могао још много више мислити, јер гости моји никако да улазе у собу. Видим да се нешто комешају, па као да полагано плачу, То ме збуни,. те место, да сам устао и изашао пред њих седио сам као везан за кревет и већ сам се почео љутити на све. Та шта се тако страшно могло десити. Ако је црко коњ или во, на што туплакати, ако је изгорела кућа,