Глас народа

148

нашто њих толико, Дс1 ми то јављају, и баш ако су имали други пута за то доТш, шта Ис сестра и њеиа деца, кад они имају своју куЂу ?! Једва једаред отворише се врата. Напред уђе мати, сва исплакана, за њом иде сестра, за сестром брат и тако редом. Сви стадоше око врата и само мати одључи се и приђе ми ближе. Ја сам дотле навек, чим опазим матер, скочио, па је пољубио уруке, алишта ми сад беше, не знам, тек ја се не макох с места. Видим на свима да су нешто поплашени. Старији све се нешто обзиру, а деца крију се иза кецеља материних. Нико да прослови коју. Мени већ додијало беше. ВеК сам се потео љутити, те се продерем: — Шта је, шта је то било? — Хвала Богу кад није ништа, добар је Вог, моли му се синко, све ће добро бити, одговори мимати, а сузе јој грунуше из очију. — Та говорите шта је? — Нигата, брате слатки, прихвати сестра, није ништа, немој се само ти брате једити. — Та што ме мучите толико, казујте једаред, шта се то догодило? — Велов нам побегао од куЕе, додаде брат од стрица. — Па за то сте ви — дошли, да ми то јавити. Е то је већ одвише. Ту мора човек побеснити. И ја скочим са места де сам седео, у тај мах спадну с кревета маказе, које сам синоћ на њему заборавио, те звекну као какав ланац. Мати и сестра вриснуше. Сна и деца већ су била у кујии, а брат уплаирен крочи две три корачи натраг па уздану: — Побеснио је сирома! (Продужиће се.)

ШТА БЖВА ПО СВЕТУ. Вршачка пова општина пије задовољна са саборским режењем и искала је од сабора, да се њихова ствар преда власти, која има да пајстрожију истрагу поведе и да размирицу реши. Као што се чује Романи су присталн иа понуду српског сабора о Фондовима и помешаиим општинама исамо јошсеотоме ломе, да ли Ее судом тражити од Србаља који манастир. По овоме, као да Ке и у Банату битнједаредреда. Само треба Орби нри деоби по општинама да буду иа опрезу, јерсумањии слабији, а што се тиче суда за манастире, слободно, ми се на суду за манастире ие бојимо, само кад се испод руке иедадоше. У Хрвадкој и Сдавонији сад су општиие и жупаније друкчије уреТјепе. До сада је свако место имало свога" кнеза, а сада на три и впше места долази по једаи киез. Овога кнеза бирају тако, да сиротиња сваког места изабере два три изасланика, а богатапш, којих има у једном селу шест седам или некивише, толико, и тако навеж од сада мора бити онај киез, кога богаташи хоКеју. Ти који су те нове законе кројили, шсу башмислнли-па то, да богаташима дају веКу власт од других, него су се падали, да Ке ове лакше задобити за себе, а ми се опет падамо, да баш онај, који шта има не мора бити ту|Ја пришипетља. Али ипак морамо јавити, да су у Срему бар било на силу било наговором опет за кнезове они људи дошли, које су судци и нотароши тели, а судци и нотароши су остали они, жоје је жупан тео.

Из хрватске крајине пишу, да тамо чују, да се неКе шуме крајишке продавати, да је дакле послушан глас народа, а не Андрашијев и неког ОрешковиКа. Турци што су у Приједору убили надзорника , жто је градио гвоздени пут, биКе кажњени. Од њих 34 биКе њих двоица погубљена, осам долазе на рЈбију, а остали Ке се протерати у Азију. Турци се страшио љуте, што за два ђаура толике свечеве синове кидишу. У беловарској зкунанији веК су се спремили, да бирају посланика на хрвадки сабор. Дакле ту о граниди више ни спомена. У Црној гори обилазио је један учитељ жколе црпогорске, и пажао у 20 жкола, које су веКином нове и добре, 947 редовних ученика, дакле у средњу руку 47 ученика у свакој шжоли. Успех је скоро свуда врло добар. Евала Црногордима и на томе. У купатилу Гастајну састаКе се Апдраши, Бајст и Бизмаркна договор. Што они уговоре јамачно неКе бити по Славене добро, те се веК с тога каже: да Ке Русија са Фраицуском да се здружи. Ове иедеље почињу у Бечу договори између пољских и словинских во!)а. Пољаци су досад навек држали уз Немце, само да могу владати над Словинцима. Сад како су Иемцима поломљени рогови, ваљда Ке друкчији бити. Дожли су даље у Беч ради договора: из Далмације др. М. ЕлајиК, из Хрвацке бискуп Штросмајер, а за Чехе веле, да су се веК изравпали са Бечом. У тителсжом баталиону једпако се ^ера старакомедија. Тамо ижте ратно министарство, да опжтине праве канале по риту. Нико о томе не зна внше нити уме онштинама боља савета дати, пего што пише у „Застави" човек, когаШајкажидобро познају, за то молимо сваког Србина, ко.ји има 93/број „Заставе". да га даде, да се чита од жуКе до куКе, и додајемо: Шајжажи, недајте се ноплашити и не придаајте ни на што, докне запитате вашег заступника. Угледајте се на Чивуте, који су заиста ирепредени, на опет без свога адвоката пишта не раде. 7. августа отворио је бан хрвацки издожбу шжолсжих учевних ствари у Загребу. у Црној гори хоКе глад да овлада. / 6. августа били су пзбори за народну сжупжтипу по целој Србији. Садажњи се посланици бирају на три годипе. Исмаил пажа, губернатор арбанангки, збачен је , а Мехмед наша отпшао је с војском у Сжадар, да умнри Арпауте. Мз Француске нема за сада никакве важпије повости, до да се војници францусжи по чешКе потужу са немачжим, паНемци нрете, да Ке с тога ноново ударити на Фраицуску. На главној скуиштини жунаније сремске десио се овај леп: догађај. Еатолички свештениж Милер из Чалме. заузео се највише. да на сресжим печатима буде само српским словима написано: „Жупанијска сресжа област." 'Гу се на скунштини решило, да се сресжи суд преместн из Товарнижа у Шид, али пропаде нредлог, да се срески суд премести из Илока у ЧеревиК. На сжупштини је јож доказивано, да су закони за опжтиненеваљали и жта више оиасни, али бадава господи су по вољи. па тако мора бити.

РАЗ/2ИЧН0СТИ. (У недељу) на светог краља Иштвана давали су Срби у Новоме Саду парастос српским мученижом жто 1848. и 1849. год. за нравду Бога платиже главом и витежким јунацдма, жто тих годида погибоже на бојноме пољу. Нрвих беше 300, а друтих четрдесет хиљада. Вечна им намет! (Пре неколико дана) поробљена је пошта између Глине и Вргина моста. Однешеио је једанаест хиљада и 800 Фор. (Колико се вади злата у североамеричким државама.) Еадјб оно после Француско-пруског рата ударила Пруска иа Француску ону страшну глобу, да јој нажнади то, што је потрожида ратујуКи, носумњали су се неки, е да ли имаучитавој Европи