Глас народа

149

толико новца, колико Пруска лште, а камо лп у самој Француској. Како је у Европи пе знамо, али ево како је уАмерици. На жељу једнот члана са конгреса и то из статистичког одбора (статистички одбор — то су неколико избрани људи, који имају да бележе бројевима, како се креВе у једној земљи цео живот народа, т. ј. да бележе на пр. колико вреди све оно, што се у !гу земљу увезе, колико ли оно што се извезе, колико се народа рађа и умире и др.) у Вашингтону (варош у северпој Америци) забележено је колико се добија злата у североамеричким државама. Одбор је нашао да је од 1848. год. до 1869. извађепо злата што вреди 1.071,451.461 долар, то јест: једап билијун, седамдесет и један милијун, четири стотиие ипедесет иједнахиљада, четир стотине и шездесет и један долар. (Долар је североамерикански иовац, вреди око 2 Фор. а. вр.) (Промет с новинпма.) Из ових бројева може се видети колико се аустро-угарске новине читају у ту1;ем свету, а колико туђе код нас. Одатле се види да се у последњих десет година много мање читале стране новине у Аустро-Угарској него од пре. Иретплата аустро-угарских новнна што су се слале изван земље износила 1861). год. 38.000 ®ор., 1861. год. 45.000 Фор., 1862. год. •54.000 ф . , 1863. год. 61.000 ф . , 1864. год. 55.000 ф . , 1865. године 55.000 ф „ 1866. год. 60.000 ф ., 1867. г. 62.000 ф ., 1868. г. 66.000 ф„ 1869. г. 78.000 ф . У Аустро-Угарсжу увежено је 1860. г. повина што вреде 279.000 ф . , 1861. г. 260.000 ф . , 1862. и 1863. г. сваке по 250.000 ф . , 1864. г. 259.000 ф . , 1865. г. 249.000 ф ., 1866. год. 215.000 ф „ 1867. г. 219.000 ф „ 1868. г. 228.000 ф „ 1869. г. 231.000 Форииата. (Једна слика из библпје.) У пекој стародревној цржви у Ердељу овако је насликана жртва аврамова. Жалом су Исаку везане руке на ле1ји и клечи на дрвима ; стари Аврам место оштра ножа држн пушку, па само да је опали; кад Ке да опали наравпо нокаже се ап1)ео избавитељ, али он никако не сме громжим гласом да забрани Авраму опако дело, јер би се Авраммогао упланштн на опалити смртоносно оружје. У тој невољи ножазао је слнжар бистри вештачжи дух. Ои дажленанравижако ан1)ео држи у руци пуно ведро воде; иебесии иосланпж дажле полије водом сисицу на нушци и седог оца но глави— и Исак је спасен! Ован што га је послао бог да замениИсака ие види се на слици, он се налази иза густог џбуна. (Штедња у Ческој Моравској н Шлеској.) Ево бројева који нас бране да смо имали право кад смо уиоследњем броју позвали народ да оснива штедионице. Чептки је народ данас саразмерно најбогатији од свију Словена, а то учинише доста и штедионице. Евд како оне стоје код Чеха. Ерајем годипе 1869. било је у Чешкој (Иемској) 51 штедионица, у Моравској 14, у Шлеској 5, свега 70. Цео повац у штедионицама је у Чешкој 87,574.591 Фор„ у Моравској 10,829.711 Фор„ у Шлеској 2,198.625 Фор. свега преко милијун. и ио Форината нрихода. У тој је једииој години уложено само у Чешкој штедионици 12 мидијуна ®ор.

(Копање блага) Бећ је три дана, како су две неке жене из Иеште, што су добие од миннстарства допуштење, да у Новоме Саду конају благо, тај иосао одпочеле и никако ии трага ни гдаса од блага. Оне га коиају у гробљу римском. Најпре су кугаале срећу на једном месту, после на другом, на трећем и ево трећег дана већ су на четврто место дошле. Оне имај у неки плаи, де је то благо закопано, али људи кажу, да је гроб.ге од буне поремећено, те сад нису на чисто де је. Благо то, веле, да је закоиао неки капетан маџарски из града, један дан пре, него што ће се нредати град Барадин. Саме те жене не знајудо(јро, какво је благо, неговеле, да има и новаца и других зљатних ствари, а по свој прилићи биће то путири и друго злато и сребро што су га Мацари по српским дрквама у околини напљачкали. Капетантај, који је благо закопао, умро је, а жене, што га сад копају, кажу, да су његове ро1)аке. То су сироте жене,

па немају новаца да га саме копају, иего ее нашло до десетак људи, који копају, па да после кад ископају, поделе благо. Ако шта буде од свега тога, јавићемо други пут, а ако и не буде, јавићемо барто шта смо даље о копању чули.

ДА СЕ СЕТИМО! Још два листа па је дошло време, да се на ново плаћа. Ми се надамо, да са нама неће бити као са осталим народним иословима, да се иагрне исиочетка, док је ствар нова, а кад про^е неко доба, а оно све оладни. Ми држимо, да ни ово што ми радимо није сиграчка и да народ наш није дете, које баца сиграчку само за то, што хоће другу иову, па ма и гора била. С тога молимо пре свега пријатеље своје да не малакшу у доброј вољи око скупљања, а после старе уписнике, да нам и на даље остану добри пријатељи. Ако већа одзива буде, гледаћемо да лист још јеФтииији буде и од бољег одзива зависи и то, да лист и ваљапији буде, јер ће се моћи више руку око њега прихватити, а овако пише га тако рећи од аз до ижице само један човек, а бог ме исцрпе се и један бунар, кад се не нрестано из њега вади, а да не малакше један новек. Ко нам је што год остао дужан нека то пошаље и иека дода .још једиу Форинту да добија новине и на даље за четир месеца почињући од 1. септембра па до последњег децембра или управо до нова лета, а ко нам није дужан, али нисмо ни ми њему дужни, тај нека такорепошље једнуФоринту донова лета. Ко нам не пошље новце до првог септембра томе нећемо моћи новине шиљати. Првих бројева, које смо у 1500 примераке штампали иемамо, али ћемо све, што немамо наново прештамнати, чим штампарија мало маха добпје. Многи нам не верују да имамо до осаммнаест стотина уписника, јер им је чудо, да за кратко времеједаи листтолико скочи. Прионимо дакле браћо ипријатељи својски око тога, да се ти људи још већма зачуде. Народу ће то на добро, а њима мило бити. У Новоме Саду 5. авг. 1871. АДМИИИСТРАЦИ.ТА „ГЛАСА НАРОДА."

КЊИЖЕОеП ОГЛАСИ. Бећ је у велико доба, да се понови погодишња претпљата па Домаћег лекара." Као што нам уредништво тога тиста јавља, Новосађаии, који су се у почетку стотином иа тај лист претПлатили, сада су скоро сви заборавили на њега. Ако је кривица до тога,