Глас народа

ШЏ 6 Број 19. У НОВОМЕ САДУ, У НЕДЕЉУ 29. АВГУСТА 1871. Година I. ГЛАС НАРОДА ЛИСТ 3А НАРОДНЕ СТВАРИ, НРИВРЕДУ, ПОУКУ И ЗАБАВУ.

„Глас народа" излази сваке нсдел.е на табаку. — Дена му је на годину 3 ф ., на нола годнне 1 ф . 50 новч.. на четир месеца 1 ®ор. аустр. вред.

Дописи се шиљу уредништву а нретплата и огласн администрацнјн „Гласа народа" у Нови Сад. — Огласи наплаћују се : од редка оваких слова 6 нов. и 30 н. за асиг сваки пут.

ОМЛАДИНА СРПСКА. Омладина српска растерана је са скупштине своје. Маџари, који су је растерали, мисле, да су је тиме и утаманили, и ио томе изгледа, да ми сада, кад пишемо о омладини да јој пишемо надгробно слово, али као што но војводина, тако и омладина „Жива пам је сарањена, Л.г умрети донде неКе , „Док сва крвца неистече „Из јуначка. срца њена." Неке, заиста неће умрети омладина, а да се уверимо о томе, да видимо, ко је та омладина српска? Нису то скакавци, к ^ ји су долетили из далека света, да потру поља и усеве, нису то млади јаничари, који су се сакупили и с брда и дола, па дошли да глобе сиротињу рају, не, — то су синови народа српског, то су деца наша, која с нама заједно живе, која с нама једу, с нама пију, с нама певају, с нама плачу, то је крв наша, то је срце наше; ко је против њих, тај је против нас, ко њих хоће да утамани, тај нас хоке да утамани. Али на што је та омладина? питанастуђин, а има и наши који -то питају. Било је српска народа и онда кад није било те омладине, било је млада света и онда, кад се није звао омладина. Било је — јесте било српска народа и пре, било је млада света и пре, али не. ћемо да питамо за српски народ, него ћемо загштати за тај млади свет ерпски. Шта је радио тај млади свет српски док се није звао омладина ? Вратимо се само за петнаест година на траг! Како су онда Срби стојали, какав је онда био млади свет српски? Кад си онда дошао у Нови Оад, па си прошао једаред преко пијаце, морао си помислити да си у сред Немачке. На дућански врати, чуо си Д в а трговачка момка, де немачки разроварају, и да си им иришао ближе I

да запиташ кога ли су рода и племена, они би ти одговорили. Н1та се то тебе тиче, а кад би већ навалио на њих, рекли би ти сасвим ладно, да су Срби. На шеталишту срео си двоје млади, момка и девојку, гоеподина и госпођицу, и ако ниси госпођици рекао: „фрајлн, кис ти хенд" (госпођице, љубим руке), него по лепом српском обичају назвао Бога, она би се окренула своме штуцеру и питала га: какав је то иаор? Дакле Бог је онда само паорски био, више су вредиле руке једне намигуше, него име божије. У кући трговачкој дадиља је била Швабица, за трпезом г у ходнику, у соби, свуда се разговарало само немачки, и тек кад дође какав слуга Србин са салаша, могла се чути и која реч српска. Имућнији мајстори угледаху се на трговце. О заједници српској, о друштву српском не би ни спомена. Сваки је за себе живио. Сваки ред одељен беше од другог. Трговац ако тражи друштва, па у ка<з?ани не затече тртрговца, он држи, да је срамота за њега, да седне са мајстором. Господина, кад је у магистрату, боји се, али у каФани, де новац суди, ту му је и овај мали. Господин опет мисли, да је он власт свуда, те тако хода по каФани и гледа преко рамена десно и лево. Па -ни сами ђаци не беху бољи. Ђак ако је свршио ФилосоФију, мислио је, да је поцрпео све с кашиком, па је на друге гледао као на будале, који су само за то на свету, да се он може смејати њиховом говору, њиховом ходу и стојању, а шта да кажемо зајурата, тај канда се није родио на овоме свету, као да је из седмог неба сишао, тако му је све друго којешта. Нико, па ни сами ђаци, непомишљаху на народ, на целину. Сва брига беше I; ,у, да добије добру службу, или да му адвокација добро иде. Ту се није питало коме служиш, само нек добро плаћа.

& @ 1