Глас народа

166

У Француској веЕ суде тако званим комуналнстима. т. ј. људима, који после Француско-нруског рата подигоше буну уНаризу у хатар це.том свету, а особито потлштеном раденику. Државла је класт лодигла страшну тужбу против љих свију, али ни за једног крнвца нема ништа особито да каже, сви су јој криви што су, као »»то она вели, рушили и палили, пљачкали и убијали камо су год стигли. Но садсе на испиту показало, да и владе могу ствар изврнути. Највише се викало на комуну да су силни туђ новац које па што прохарчили, а сада, кад им је положио рачун о последњој крајцари комунин министар Фипапсије, т. ј. министар који има посл« с новцем, — сад се види да се новац иије у залуд харчио, него да је све потрошено навојску и друге потребе. Па колико су ти људи згрКали у свој џеп, види се из тога, што је жена баш тога човека. што је претуривао преко руку тодики силни новац, — што је она као свака друга сирота јавно на реци Сени, која тече кроз Нариз, прала рубље своје и свог мужа. — Где би то радила жена ког минлстра у каквој другој држави?! Устапак албанскл још није угушеп. Сва племена албанска изјаснила су се, да хоНеју рат. Наоружалим Прногорцима забрањено је прелазити границе своје. Градови се оправљају. Доказано је, да Прна Гора није умешана у устапак албанске. Руски канцлер Горчаков телеграФисао јекнезу Никици. да се у интересу своме млрно влада. Сав је изглед. да Ве се Србија споразумети са"друтатвом романским, које жељезнлчке нутове граде. Барон Хлрш се обеКава, да Ве за три године свршити пут од Солуна до границе. Главна управа бутарсккх пезадовољнлка лздалајеових дана позив па бугарскл народ, који се овим речима свршава: Пружлте си братске руке ихватајте за оружје. Смрт нашим мучишељима. На оруж.је. У ДублиЈгу вароши у Енглеској држао се велики сжуп под председништвом члана парламентског (саборског) Смита. Кадсу се враКали у варош, нападну на полицију и ране до 50 полилдста. Многи су позатварапи. Чески сабор, који Ке се састати, имаће задатак. да се кона чно измири са државом и да цара Фрању округоппе за свога краља. Говоре, да се гроФ Андрашија једном приликом изјаснио, да за дуже времепа рата у Европи бити пеКе. У Францеској сазваКе се суд који Ке све предаје, које су се у последњем рату догодиле, испитати п кривцима судитл. 20. септембра по римском очекиваКе се кнез Долгоруки на Цетиње. Држи се, да долази у стварн арнаутској. Овога месеца држаКе се републикапскл сгсуп уРиму. где Ке и Маципи бити.

РАЗЛИЧНОСТИ. (Несрећа на великој води.) У Крњешевцима, у сремском под.тужју, удавило се па светог Аралгђела. 13. јула, њих шесторо, 4 жене и девојка на удају из куКе ТриФуновиКа, који јетај дан мобу скупло и један човек из друге куКе. Сви су ухваКени и сахрањени. Тешко је веровати, кад се каже, да су се у вече са њиве вратилл. Вода је око Крњешеваца тако веллка, да ни лспитна комлсија нлје могла у Крњешевци и Угриновци испита држати. По овом се може судити, како у тој околини усеви стоје, жад се у село без чамца не може. У чамцу је било до 20 особа, овај се изврне, наравно с тога, што су људи на водл врло невешти. Вода је око села I 1 /, хват дубока. Остали су се сретно спасли. (На нашој земљи) живи до 1350 милиона људи, који говоре 3064 разна језика, а верују 1100 вера. у средњу руку живе људи по 33% године; четврт људи помре пре 7 године, а половипа

пре 47. Од сто људи дожлве њлх шесторо 60 година и вшпе, једно на друго рачупајуКи; од 500 доживи једал 80, а од 1000 људи један 90 годипа. Сваке године умре 40 милиопа, дакле на дан 110.000 људл, а роди се на годину 50% мил. На годину се желл 11,250.000 људи. (Колико се уноси цигара у Аустрију.) За последњих 10 годлна увезло се у Аустрију дваред толико цигара колико од пре. Год. 1860. увезено је 503 центе цлгара. а 1870. год. 1180. ц. ц. Од тога само Веч троши 60%. (Колико има длака на човеку и на бради.) Нежи Епглез дао си особита труда да пребројл на разним људима и лешилама власи и длаке на човеку, па је нашао да одрастао човек лма 130.000 власи, а 14.000 длака у пуној брадл. (Фабрике за шећер у Европи.) Годиие 1870. лодкгнуто .је у Европи 75 нових Фабрика за жеКер; отуд долазе на Фрапцуску 7, на Швајцарску 10, Аустро-Угарску 35, Руску и Пољску 7, Белгију 8, Холаидију 8. Са тим 65 новим Фабрикама било је у Европи крајем 1870. године свега 1507 Фабрика за шеКер; отуд долазл на Француску 483, Швајцарску 310, на Русију 283, Аустро-Угарску 228, Белгију 125, Пољску 42, Холандију 20, Шведску 4, Италију 1 и на Инглеску 1. Р(Г" Ово је посљедњи број, који јеимао изаћиуирвој трећини ове гогиие и с њиже истиче рок прешгате свима онима, који су дали 1 Форинту. Еоји су ради од тихидаље наш жст да држе, нека се пожуре, па нека за осам дана пошљу претплату на даље, иначе им се неће лист више шиљати. Свако је огласому пређашња два броја за рана опоменут, изговор не вреди. Администрација Гласа Народа.

КЊПЖЕВАН ОГЛАС. НА ЗНАЊЕ! -&№ Члановима српске уједињене омладине, омладин-* ским дружинама и свима срнским родољубима јавља се овим, да је СРПОКИ ОМЛАДИНСКИ КАЛЕНДАР за преступну годину 1872. данас ин штампе изишао, и да се може добити за сада у Новоме Саду: код годишњег одборауједин.ене омладине српске и у српској народној задружној штампарији. Цена му је 50 нов. а. вр. Још једанпут понављамо, да је овај календар у више хиљада истисака штампан и апелујемо на ревносне чланове омладине, да што већма приону оео растуривања истога по народу. У Новоме Саду 12. аугуста 1871. Омладински одоор.

ВЛАСТНИК И ИЗДАВАЛАЦ: „ЗАДГУГА ЗА СРПСКУ НАРОДНТ ШТАМИАГИЈУ". — УРКДНИК ПАПТА ПОПОВЛБ. Српска народна задружна штампарија у Новоие Саду 1871. ©