Глас народа

165

Еј, шта сам доживео. У Карловцима зваше ме најдепше госпођице господином, па и сами лурЈјери, ако им се и чинида сувише висока титула господин, зваше ме бар домин. — Немој брате, ако знашшта јеВог, немојтако страшно говорити, ево ћу ти дати све новце, што их код себе имам, само ми помози детету, и ту му даде 20 Фор. а. вр., излечи ми га, и два најбоља вола испрећу из плуга и теби их дотерати. — Виће муке, али гледаћу. Ти можеш ићи роду V село на конакадерана остави код мене, ја ћу ноћас нитати мога брата има ли лека за њега. Кућиште чика Гаје упирало је у дунавац и кад год је имао каква болесника он је у поноћ ишао најпре на гувно своје, ту је голишав оптрчао гувно неколико пута, па ако му се није јавио 1;аво, кога он братом зове, он је ишао на дунавац и звао га поимевце и онда му се као што К—чани приповедају навек јави и каже му шта је чему лек. Кућа чика Гаје била је по старом кроју. Једна соба, до собе кујна, до кујне штала, али изме1ју штале и кујне нема никаква зида него управо од полице ниже почињу јасле. На сред кујне стоји дирек што држи слеме. •Ја сам морао лећи у кујни испод оџака. Тако треба рече ми чика Гавра и ту ноговора нема, јер иначе ако болесник не оздрави онда је криво што није под очаком лежао, а ако јс лежао па опет не оздрави онда се опет да!;е на болеснику кривица, само никад није крив оџак ни чика Гаја. Чика Гаја још с вечера отишао је од куће и око поноћи чујем Ја неки бат пред врати од кујне. У једаред упаде чика Гаја у кујну, па како је с нрага иосрнуо, запе чак за дирек на сред кујне. — Охо, шта је то. Дрво. За тимЈејечаред само обишао окодирека, а држи да се одмакао од њага и кад је пружио руку да увати за узицу на врати, а он опет увати за дирек. Хо, триста му, шта је то, то је опет дрво. Тако је и по трећи пут обишао око дрвета а није се умео од њега одмаћи и опет је рекао: та гле, и овде је дрво. Та шта је то, ја сам наопаопако унекој шуми. Свуд унаоколо дрва. Крава се мерутим промигољила на слами на којој је лежала, а он ће рећи: јест заиста шума, ето лишће шушти на грању. И ту је пружио руку, да довати грану, али грана беше толико висока, да је нико не би могао доватити а камо ли чика Гаја. Какав си ти то чудотворац и свезналица тедох му ја рећи, кад не знаш ни да је то твој дирек, али се манем свега. Онда ти чика Гаја поЈе једну корач напред па опет пружи руку да се неби о какво дрво ударио. Гука је ме1;утим у пећ ушла, а ноге му запеле за оанак. А јао, каква је то провалија повиче чика Гаја ц истегне руку да види може л јој крај дова-

тити. На то пружи једну ногу мислећи дужа је од руке — али краја не довати. Шта ће сад сирома, за ле!)и шума а напред провалија! Није имао куда него разјапи вилице па се продере тако страшно да је крава скочила, тргла се од јасала и откинуда ново уже, продера се: Помагајте људи, де сам ја. А жена му истим гласом одговори у соби: нитај крчмарицу Жару, код које си до сад локао. (Наставиће се.)

ШТА БИВА 110 СВЕТУ. 0 скунштшш учитељској у Загребу нншу, да је читав вашар тамо бно. Што владин комесар хоНе, оно је морало битн. Председ. беше невешт човек, који незнађаше, како треба скушптином управљати. Сама скупштина није свесна била свога реда, јер сваком, који је год говорио, викала, је живео. Још су ту показали како мж Срби према њима и како они према нама стоје, јер су издали спис, у коме пише, да' има 3 милиона и по Хрвата у Хрватској, Славонији и Далмадији. Ме!;у тима веле, да има по милиона православних Хрвата. Ово треба заиамтити. Доста то, кад рођени брат неће да зна, да има брата и то живабрата, који 1е куд и камо јачи и снажнији. Ми смо пре јавили, како су се Скадрани били нобунили због тога, што Турци хопе сада да заведу закон какав је икод нас. Они хоЕе да свакн држављанин мора бити војник, па су то хтели да учине и с арбанасима. Мрво ночну у главној арбаиашкој вароши, у Окадру. Скадрапи се најнре томе одупру, устану на оружје, али да су бар од жеље једну оналили: меки варошани брзо се покоре својим госнодарима. Но не прођоше Турди тако олако са нланинцима, са сивим соколовима арнаутским. Хтедоше и н.их да нодвргну том закону, ади их намера намери баш као што ваља. Горштади Арнаути незнају лиле миле, они одмах за танке девердаре и љуте ханџаре. Еад чуше длашшци Арнаути да Турди и љих хоНе да унисују увојску, а опи ти уираво на Скадар, на Турке, итако се пре три недеље, у суботу 7. августа покрве са хришћанским диндушманима. Турцима на пољу Враку не далеко од Скадра. Овако је то било. Скадарски наша, Смајил-наша, зиао је да неЕе онако дако изаћи на крај са бр1јанима Арнаутима као што је с варошанима, зато насја вера измисли превару. Ои позове барјактара Чун-Мулу, старешину арнаутског племена што се зову Хоти, на га стаде наговарати и свашта му обеКавати, само да Чун наговори своје Арнауте да седе с миром, Јер дар од њих неЕе ништа тражити. Кад се Чун врати својима, па им каза што му је паша говорио, а опи се на њега згрануше: „Ти си нас продао Турдима, ми Гхемо се бити, а ти си издајник!" За луду их је одговарао и уНуткивао, неНе љути Арнаутин да мирује. Кад виде Чун да нема куда, а он подвикну: „А ви, ако сте јунаци, замном, да уђемо у .Скадар, или да погинемо!" Тако и угдаве, позову и друга арнаутска пдемена, на сви у скупа крену на Скадар. Ио пред Скадром их дочека турски низам (редовна војска), опали па Арнауте и на мах обори њих 400. Арнаути онако неспремни кад видеше то, окреиуше леђа неиријатељу. Турди за њима у нотеру. на где су год стигли ту су немилице палили и секли, рањенике, који би могли ране пребодети, нису штедиди, па и саме жене не. Тако људи казују да су посекли њих осам жепа, и убнли све мупгке главе из једног села. Арнаути су сами криви тој својој погибији, јер су сдепо јуришили на Турке, ма да су Турци имал« најиовије пушке од најбоље врсте. што у минуту могу но 10 пута да опале, а Арнаум све саме старе кремењаче. ; Онако ијесте пало 400 Арнаута, а Турака само 18 мртвих и 32 равена. Но Арнаути се и после толике силне несреКе неНе смнрити, јер јављају да се све више Арнаута диже на ноге јуначке, а шат среНа даде да сви Јурци главом плате ту своју победу.