Глас народа

164

У лутрији темишварској извучене су 14. авг. по римском а 26. ло нашем календару ове нумере: 88, 28, 72, 51, <!). У лутрији будимској извучене су 2. септембра, 21. августа ове: 27, 12, 0. 2«. 54. У лутрији бринској (у Моравској) 30. авг. но римском кал. а 18. по нашем кал. ове: 80, 83, 06. 3«, 34.

КУРС ОД 22. АВГУСТА 1871.

Сребро Дукати .

119.25 5.74

Кад и где су вашари и пијаце.

\ Србији, по срн. кал. Зајечар, 30. августа. Рача, 30. августа. Чачаж, 30. августа. У Војводини, по рим. Алманг, 14. септембра. Баја, 21. септембра. Бездии. 16. септ. Дета. 12. дан пре марв. ваш. Ердевик 19. сентембра. Кикинда, о малој Госпођи, Ново Село, 14. септембра. Оравица, 14. септембра. Панчево. о малој Госпођи. Еадеј 14. сбптембра. Пардањ, 14. септембра.

Перјамош, 15. септембра. Ритберг, 13. септембра. Сент-Томаш. 20. септембра. Товарпик, 21. септембра. У Хрватској, по рим. Брод. 14. септембра. Гарчин. 21. септембра. Глипа, 20. септембра. Градишка стара, 20. септ. Копривница, 21. септембра. Мославша, о малој ГоспоТји. Пакрац, о малој Госнођи. Сисак 16. септембра. У Далмацијн, но рим. ДраговиИ. о малој ГоспоЈји.

КАЛЕНДАР ЗА МЕСЕЦ АБГУСТ И СЕПТЕМВАР.

ДАНИ

П 0 С Т А Р 0 м.

п о н о в о м.

Н.

Усекованије.

Никола толетин.

п.

Збор св. срп. просв. и учит.

Емилијаи влад.

У.

ЈГојас богородичин.

Товија, Силвин.

с.

Симеуп ст. и мати му Марта.

Маврикије.

ч.

Јовап посник натр. царигр.

Крстов дан.

п.

Први патр. српски Јанићије II.

Ннкодим.

с.

Вавила вл. и Мојсије богов.

Људмила.

II.

Захарије и Јелисавета.

Ламберто.

п.

Јевдоксије мученик.

Тома архиеп.

У.

Јован архиеп. новгород.

Константин.

с.

Лала госнођа (рођ. Вогор.)

Кандила дев.

ч.

АИим и Ана.

Матеј ап. и јев.

п.

Минодора мученница.

Маврикије.

е,.

Преподобна мати Теодора.

Текла.

II.

Автоном свештеиомучеи.

Герардо.

П.

Корнилијс стбтинар и Јулијаи.

Клеова.

У.

Крстов дан (нод. крста)

Пил оиат.

с.

Вел. муч. Пикита и Фнлотеј н.

Кузмап и Дамјан.

ч.

ЈеФимија в. муч. и м. Људм.

ВеКеслав краљ.

п.

СоФија муч. и кИери њезине.

Михаило арханђ.

с.

Јевмепије и Аријадна.

Јероним далмат.

Н.

ТроФим и р. кн. Теодор смол.

Лист. Ремиџио,

п.

Јевстатије в. муч. икн. Михаило

Анђели чувари.

У.

Кодрат ап. и Димитрије митр.

Кандидо муч.

с.

Фока, Јона и 'Геодор.

Фрањо асиски

ч.

Зачетак Јована жрститеља.

Плакидо мучен.

п.

Симон краљ (СтеФан нрвовен.)

Фридерик.

Јевросима и Срђ радонешки.

Јустин.

Н. п. У. с. ч.

Ап. и јев. Јован богослов. Калистрат мученик. Харитон исп. и ВеНеслав к. ч Кирјак и ТеоФан (Михољ дан.) Гргур влад. и Михаидо митр.

Симун праведни. ђонисије ареоп. Фрањо Борџија. Герман влад. Максимилијан.

НОДЛИСТАЕ. ОН ЈЕ ПОБЕСНИО. — Шта је. ко .је нобеснио, запитао сам ја моју родбину, кад се мало умирила. — Танијенико, синко, Фала Богу, кад нијенико, него молим те дете моје, страх ме хоће да сломи, реци ми истину дете слатко, је си ли ти јуче био у Новоме Саду. — Јесам, па нгга. — Нигата, добар јеБог, одговори ми мати а сва је дрхтала као да је у тролетњици. Па јесили ишао на житну пијацу. — Ја се мало замисЛим а мати ће се окренути на страиу: куку мени, заборавио је, од куд Ке и знати кад га је тамо снашло. У тим јој ја одговорим. Јест, сеНам се, био сам, је ли тамо, де је кантар варопгеи? — Тамо, прихвати мати, пребледи и умало, што се не стровали, па 1Тс носле наставити. — Не таји синко од твоје матере, теби је здо чедо моје. — Какво зло, здрав сам као дреи. — Ти то само мислиш, али теби је зло, теби је страшно зло и ту бризну плакати, па онда извади из недара стаколце једно, пружи ми га и рече: — На, рано моја, пиј из овога стаклета. — Шта ћу пити, којекакве мишкуланције кад ме ништа не боли. — Боли те, знам ја, само ти нећеш преда мном да признага, знам ја, ти волига своју матер, ти неБега да је жалостиш, али убиВега ме синко ако то непијега, уби ћега и мене и себе. — Нећу, де би ја сииао којекакво ђубре у себе, није моје грло буњигате. — Узми синко, знага да си ти јединче у мајке, ако нећега иити, ја Пу себи главе доБи, нашто је и мени без тебе живити. И ја сам морао пити само да буде мира. Но да је прошло само на тим иего мати не хтеде ићи жива из Карловаца, ако нећу да ме води врачару у К. да ме лечи. Ту није иомогло, гато сам се ја одупирао, ту није помогло гато су ми другови молили матер, ту није помогло, што је директор забранио да не идем и рекао да 1е ме из гаколе протерати ако одем, ја сам морао ићи у К. врачару чика Гаји црквењаку. Кад сам догаао у К. чика гаја узме ме преда се. Развуче ми са оним својим дрвеним ручендрама трепавице, заигате да исплазим језик — па ће онда махнути два три ред главом: Бог ме зло је, ти стара требала си раније тога дерана довести.