Глас народа

163

сасуше, а оне се сасуше или кад оболи уд што пробавља храну, или кад свиљу почне нагон гонити. Крмата тешко доји кад се повреди на брадавицама, кад се запуше или са свим зарасте жилице кроз које тече млеко, — но то се рере догађа код свиња. Прасци се много лакше залучују него одојчад ма од које друге животиње. Томе опет највише помаже то, што свињче брзо расте, амного ито,што је свии>а врло попашна, па се лако навикава свакој храни. Већ се прасету од две недеље може по мало давати друга храна, а за то је да богме најбоље кравље Мдеко. Ма.го по мало ваља на ситно дробити у млеко и друге јаче и чвршЕе хране, што прасе веЕма расте, то све крупнија и јача храна треба, а за то је опет најзгодније брашно, бунгур и др. Но што се прасе тако брзо навикава другој храни, за тим се још не треба дати навести, па једним га махом одлучити од сисања, те га не пустити ни онолико да сиса, кодико се у први мах видело да треба; одвикну ли се прасци још за рана од материног млека, они Бе сами од себе престати даље сисати. Прасци брзо почну кусати ону меку, кашасту храну што се даје матери им крмачи. Ту је сада прилика и време да се уз крмачину преграду мете још један мали пребој, али тако, да прасци могу ићи из једне ограде у другу. У њиховој им огради ваља метути саема мали валов, али тако, да га они не могу превадити, и у њему им увек давати хране. Доброваља пазити и на то, како ће се прасци лучити од крмаче, јер сви се у један мах не смеју лучити. Ту се мора пазити колико је више млечно, те се по томе могу одлучити најпре двоје или четворо прасаца, опет неколико после два или и после више дана, како прилике заишту, итд. Само се од себе каже, да и туде ваља почети санајјачимодојчетом, даможе она друга слабцја одојчад дуже сисати матерње млеко. — Уза све то, што се тако мало по мало одојчад лучи, ако опета за то крмача добија силно млеко, па је отуд спопадне каква боља, почне јој виме јако отицати,— онда се мора онај сувишак у млеку помусти. Почне ли је још нагон јако гонити, онда се мора виме намазати буничииим уљем. (СвршиКе се.)

ЗА. ПРОМЕТ Е ТРГОВИНУ. Агенти бачке банке. Бачка банка у Новоме Саду купује од неко доба рану и вуну за трговину свг Ј-" Она је тогарадиподигла у вароши оделење за јбе и шиље своје агенте по околини, да на њен рачун купују поменуте робе. Што је бачка банка почела трговати са раном и вуном, то је њен посао, нас се то нитнта не тиче и ми на овоме месту не би ни речи проговорили о њој, нек тргује кад има новаца; али с киме тргује, или управо ко за њу тргује, то нам није свеједно. Бачка банка основана је поглавито српским новцем, а нека

је нешто и немачким и маџарским, али чивутским зајиста није и место Србина или бар Немца иМаџара, бачка је банка узела чивуте, који ће зањукуповати што јој треба и те чивуте послала је у гњездо српско у тителски баталијон. Зар се доиста није могао наћи ваљан Србин за тај посао? Зар би било грехота Србину дати комад леба онда, кад се тај комад из српских руку узима? Каже се, трговина нема народности. Нека нема код Немаца и других великих народа, тамо није никаква велика штета, што се ма и један милијон охуђи од народа свога, што код Немаца није, јер су у носледњем рату трговци немачки показали, да човек може битииНемац итрговац, али код нас, де нас је свега једна шака, код нас мора трговац пазити поред свога добра и на добро свога народа, де год може коме учинити добра, ту нека му је Србин најпречи, иначе ако ће рећи, шта се моје трговине тиче српство, и срнство ће рећи, шта се српства тиче твоја трговина, па ће синови, који се нису рад заната свога одрекли народа свога, радити на томе, да ти бар код свога народа праве штете, да одвраћају народ свој од тебе — и имаће право. Што се самих агената банчиних тиче, морамо овде по мишлењу самих Шајкаша рећи, да јој нимало на дику нису, јер за једног се говори, да му рачуни нису чисти, а за другог, да је четири пута банкротирао. Или је ваљда баш за то добар, што је толико пута банкротирао, јер чивут чивута кад пита: колико је пута банкротирао, а овај одговори, да је једанпут он уздане па вели: ти сијошсирома човек, а кад за кога хоће да каже, да је добар газда, он не вели, тај и тај има толико и толико хиљада, него тај је толико и толико пута банкротирао. Чивути ти, што за банку по батаљону купују рану, терају тако исто тамо своје чивутске послове, као што их тераше по Новоме Саду. Банчино име губи тиме, а њихов џеп бива пунији. Они варају и глас се отуда рара: банка вара. Ми дакле ове редове пишемо баш с тога, што желимо опоменом за времена корисгити банци, која ако и не носи име српско, српска је по новцу, који је из српских руку. Нокушајмо ваљда има и осим чивута добрих агената, али бар има иоштених људи, или по слуги и господар ће се ценити. Новн Сад, 24. августа 1871. Довози су на житној пијаци још једнако слаби, узрок је по свој придици тај: што готово у свакој оближњој воденој штацији по неколико ла!)а товару и то зоб, — овде кошта — жито чисто ф . 6'20 до ф . 6-50 бечка цента. Зоб ф З - — доф . 3'20 бетаа цента. Јечам ф . 2-80- Кукуруза купљено је цол: цента но ф . 3 40. Изгледи су да Ке великог нромета с раном бити, чега ради се и пшекуланти млого у куповање упуштају.

Које су нумере извучене последњих дана. Жноги су нас од наших уписника молили да у листу означимо вашаре за недељу две дана напред и да јављамо које су иумере изишле у недељу што је протекла, и ево ми им но вољц чинимо. За вашаре смо метли иапред а овде ево за дутрије.