Глас народа

162

ЗА ЧУВАЊЕ Ж НЕГОВАЊЕ НАР. ЗДРАВЉА. Како се лечи кад змија уједе. Наши сељаци раде по највиже по пољу, де има змија, а особито они по брдима, де је много више отровних змија, него по равницама, па с тога ћемо овде навести из „ДомаИег лекара" како се ваља лечити кад змија уједе и то чинимо и с тога да уједно препоручимо народу лист тај, који је пун поука за неговање здравља човечијег, јер његов је задатак да само о томе пише. Ево како он о томе пише: „Змија (гуја) отровна познаје се по евом кратком и затубастом репу и по глави, која је љускама покривена (не шкодљиве змије имају реп дугуљасти утањен на крају, а главу плочом покривену). Змије отровне живе обично по шупљама, али излазе и на њиве и на ливаде, ради ране и сунчања. Чим кога змија уједе, нека онај тренутак неколико пута отров из ранице устма изсиса и испљује. Ео у устма ране нема, може то без страха учинити; онај пак не коме су уста рањава. Где је берберин нри руци нека то изсисавање отрова из ранице сувом купицом неколико пута предузме. Покрај тога се ранице водом, или сирћетом, или у нужди и мокраВом добро испирају и исцеђују колико је год могуИно. Ранице су те сасвим незнатне, често једва се виде, као (обично) две црвене или модрикасте тачке. Други је тако исто хитан посао, да се уједенарука или нога одма више ранице свеже, и стегне, да се Јотров даље по крви и телу распростирао неби да човека упропасте. А треВи је најпосле посао где се извршити може, да се брже боље до ватре доспе, да се у њој какво згодно парче гвожђа, ексер, кЉуђ, виљугака и т. д. до белила усија, и да се тим раница иснали и изжеже. ГвожЈје до белила усијаио не боли тако страшно, као гвожђе у полакусијано— црвено. Оваково гвожђе или се тури у дрво или узовинуцев за држање, или се узме у мокру крпу за један тренутак, док се ранице не додирну. Јер само један тренутак траје то док се изжеже. Еазали смо дакле до сад, да ранице одзмијеозго етегом надвезати, за тим устма или купицама изсиеати, добро изапрати и по могућству исцедити, најпосле гвожђем усијаним испећи треба. Ако се та неерећа ловцу у пољу догоди, и нема ватре а и пшфа да ранице изжеже, нека наспе на изапраиу и суву раницу гомилицу барута, па нека га палидрвцетом нодпали. Ако први пут није се добро опекао, нека то понови. За тим следује сада, да се уједени постара, дасе сав зноји, и то што раније, то боље; докле отров змијин није добио времена, даукрвпређе идајеотрује. Нека се дакле одма, кад је се о раници но овом упутству постарао, на велику и јаку, постојану и усиљену шетњу даде, у којој ће но потреби и потр-

чати, како кад узможе. Дел овога великог мицања јесте, да се сав скроз и скроз озноји, јер то спасава живот и од најотровније гује, кад се је рана пре тога довољно од отрова брзо онростила. Еад се пак тако умори, да се-више мицати не може, нека се на сувом подметачу, на постељи, на сену, на слами лежеЕи добро покрије и нека зној за који сахат настави. Зној се подпомоЕи може пиЕем вруЕег теја зовиног, липиног, или нићем вруће угрејане воде. Еако се уједени олакшан и у глави ведар, у грудима и утроби слободан осети, спашен је. Ео има, нека се за тим у суво нресвуче, ма и не биле чисте кошуље. Ако ли се пренебрегну или одложе или задоцне препоручене помоћи, те се ипак покажу следи змијиног отрова, као што су оток муке, несвест, обневидело, студен, модрило, грчеви, бунцање, ни онда не треба још очајавати ни руке скрстити, него живот од опасности отимати.| Овде је, где лекарске помоћи нема, преноручити сок од утученог белог лука и љуте ракије на једнаке чести; чим се цело тело добро намаже инротаресваке четврти сата по једаред. На то су и 20 и више главица белог лука потребне. Где се може нека се употреби поред тога и млачна купка од више холби сирћета, али да се у води седи, кроз који сахат, пак онда опет горе речено трење и мазање, луком и ракијом опет за тим хваљена купка. У великој невољи оваковој нека болесник пије сок од утученог белог лука с вином или боље је још с ракијом, и то тако све љуто, како само гутати може сваки 4 до 10 минута по 1 по 2 кашике.

ЗА ПРИВРЕДУ. Како треба прасце одгајати. (Наставак.) Еолико ће нрасци сисати, то много зависи од тога како се свињи одгајају. Биће познато, да свињу одма после шесте недеље, како се опрасила, тера иагон 1 ; пусти ли се још да тражи нераста и постане ли супрасна, ту су онда већ два узрока, за што нетреба пуститн да крмача дуже доји: прво, док је тера нагон, ту јој млеко постане нездраво, друго, дајош доји а већ је супрасна, то је јако слаби, па није добро ни за прасце које тек носи. Најзгодније је дакле, да крмача доји около један месец дана. Све што је до овде речено, важи само онда, ако се ме1)у тим не деси што, ште баш не да да крмача може дуже дојити. Еао што је год код других домаћих животиња, тако се и код свиња може породити каква год болест у удевима, где се млеко прави и раствара. Са тих болести може са свим дапонестане млека, или може бити да крмачи дојење пада по све тешко. Млека можо са свим нестати кад се брадавице