Глас народа

161

хоћете. Него, синко, истину да ти кажем, стар сам гриота се притварати, ја не знам речи једне од друге да делим, него триам по две по три заједно. Како би ти то мене научио, и ако није тешко, ја ћу ти бити ђак. Унун. Није тешко, само мораш знати, шта која реч значи. На прилику пишу овако: онје левао, Еаква је то рен онје? Он, то знамшта је, али онје те речи нема у нашем језику, За то 1емо он писати за себе, а је за себе, је то је скраВено место ./есге, дакле друго је он , а друго је је, па од куд да се то заједно пише. Или пишу овако: Сракијомсе грозница растерује. У тој првој речи сракиомсе има три речн, јер какваје то реч сракија, ракија то је дакле реч за себе, а с то је друга реч, то је скраћеио од са, или зар когод зна за ту реч ракијомсе те речи нема него има реч ракија, а се то је опет реч за себе. дакле право се пшпе овако: С ракијом се грозница растерује. Дакле упамти деда реч са, после реч се и даље реч је кад значи јесте, навек се пишу за себе. За сад нек је доста, а међутим док се ие састаиемо, ја Купогрешно написати неколико речи, па ћеш ми их поправити кад се други пут састаиемо, дакле све ово 5еш ми написати као што треба: Еад се шума запали, онда да неби ватра даље ишла, најбоље јесва дрва унаоколо поодсецати ијендек ископати. ИЗ ИОТОРЖЈЕ. Срби нод владаоцима «Д лозе Немањине. I. Стеван Негаања, велики жупан. 1195—1222. Чим се Немања одрече србског престола, и као калуђер отиде у Студеницу, његови синови СтеФан и Вук, слушајуЕи очине заповести, преузму владати земљама, које од оца добише. Вук, управљајући Зетом и Хумом, није се ништа противио свом старијем брату СтеФану, него је лепо с њим живео. поштујући га, и служајући као свог старијега. СтеФан је тада на миру владао србским земљама, помажући свогаоцаи брата Саву, кад су они иочели "у Св. Гори зидати манастир Хиландар. Но тек што је умро Немања, заподене се непријатељство између два рођена брата. Вук се још за живота свога оца договарао с римским папом (1196. до 1198.), чијом је помоћу мислио начинити се независни господар, на преузети владу над свимсрбским земљама. По смрти свога оцаНемање, обећа римском папи, да ће примити римску веру, ако му даде краљевску круну. Еад то разуме брат му СтеФан, и сам заиште у папе краљевску круну. Но Вук се набрзо удружи с угарским краљем Имром, чији је брат Андрија био бан Хрватске и северне Далмације, и с удруженим војскама уђу сва троица у стеФанове земље !

(около 1201—1201.), које на брзо притисну својом силом. Угарски краљ допре до Ниша, преда управу над освојеним земљама Вуку, а сам се први од угарских краљева назове : краљ од Србије. Од то доба сви угарски краљеви звали су се: краљеви од Србије. (Па тако и даи данас. Еад се крунисао наш цар за краља маџарског, био је при крунисању пободен барјак и од Србије и од Восне и Херцеговине, да се тим каже, да су и у тим земљама владали Маџари и да ће. не дао Вог, онет владати.) Вук преузме врховну власт над србским земљама; на се и сам назове србеким краљем. Наскоро за тим настану у Угарској иемири, и док су оии трајали, измире се у Србији браћа Вуки СтеФаи. Вук поврати старијем брату све отетемуземље и призна над собом његову власт. Да се међу њима утврди љубав и нријатељство. замоле свог најмлађег брата Саву, да дође из Св. Горе у Србију, и да са ообом понесе св. мошти њиховог оца Немање. Сава послуша, што су га браћа молила, крене се у Србију, и донесавши собом св. мошти свог оцаСимеона мироточивог, и оставивши их у манастиру Студеници, утврди међу СтеФаиом и Вуком братску љубав и пријатељство. Што се измирише у Србији браћа, те се тако поврати мир у земљи, то није било по вољи угарскоме краљу Андрији, који намисли дићивојскунаСтеФана. Он се удружи с царем Хенриком, који је Цариградом владао, и крене се на Србију. Но тада не дође до боја између завађених страна. СтеФан пошље свог брата Саву краљу Андрији, који одмах пристане на мир са СтеФаном, дозове га к себи, и угости га, па после један другог царски обдаре и растаиу се у пријатељству. У том и хенрикова војска донре доНиша. СтеФан јој пресече пут, али намолбу краља Андрије, пропусти је, да се на миру врати. Осим ових ратова имао је СтеФан двапут рат с Вугарима, и са Михаилом, драчким кнезом, те је и у њима био срећан, освојивши од Вугара неке земље, и придруживши их евојој држави. После тих ратова био је у србским земљама мир. СтеФаиова је влада била утврђена, и он се поче старати, да својој држави прибави већу важност и да га и странски владаоци признаду за самосгалног владаоца. Он се 1217. ожени кћером мпетачког дужда Андрије Дандола, па заиште у римског папе краљевску круну. Св. Сава брат му није тада био у Србији, а кад дозна, шта је урадио СтеФаи, похита у своје отачаство. Папа је већ наредио био, да се крунише СтеФан, али га св. Сава у томе претече, јер он сам, као србски архијепископ, у договору с грчким царем, и с благословом цариградског патријарха, венча СтеФана краљевском круном 1222. г. Од то доба поче се он звати: СтеФан првовенчани краљ.