Глас народа

187

окисели. Шкодљиво је суво и тврдо, јога већма старо 4[ укварено месо истаре кобасице; иза овог опажало се, да врло лако дође пролив и колера. Од рибе допушта се само смуђ и штука, али мора бити скорашња и добро зачиљена; друга се риба закраћује, особито дебела шарања и сомља; иза јела рибе опажа се сила више разболевања од колере. На устојану иукварену рибу сав свет виче даодњеизађе колера. Исто се тако виче на раке и на пужеве. Од зеља не препоручује се ни једно, не само што у њему нема никоје ране ни снаге, него што је и сувише водено и кончаво, па концима отерети желудац, аненарани, а воденошћу омлитавига и наведе пролив. Кисели купус закраћује се и због тврдине и због јаке киселине; а није сила бољи ни оладки, ни кељ, спанаћ ни салата. Сладко корење од различних репа нешто је мало уђе, али је и ту слабо хране, а сувише воде и конаца. Само се допуштају варива: пасуљ, гра, сочиво; јербо је и снажна рана, и противна проливу; само мора што мекше скувано бити, и ваља кожу свући; јер кожа прави ветрове и напоне, њу не може желудац да свлада; зато су од варива најбоље чорбе и папуле. Теста допуштају се само лака, од доброга здравог неукварена брашна, у танким листовима начињена. Здепана и сувише масна теста закраћују се, јер их не може желудац лако да свари, него га отерете и укваре, па онда је часком ту пролив. Исто се тако закраћује врућ имек лебац, особито, ако јеигњецав. (Продужиће се.)

ЗА ПРЖВРЕДУ. 0 скотоводству. Рекао сам пре, да коњушари, т. ј. чикоши, нису нуждни, и да сваки газда треба свога коња увек на јаслама да држи. Што сам за коње рекао, нема места за другу стоку. На против код других кућних животиња треба општи чувар. Еорист општег чувања са свим је очигледна. Вела марва изискује толико много ране као коњи. Она себи довољно ужитка може наћи на пашњаку. Није дакле нужно, држати је у време, кад паше има, на јаслама, и пићу јој на ноге доносити. Свиња више може себи пиће наћи, кад слободно рије, где јој је воља, него да се безпослена по авлији шеће. Јер свињу, чим би се од сисања одбила, ранити, била би највећа лудорија. Тек кад израсте онда ју на гојење затворити ваља. Узмимо сад, како ми стојимо са чувањем те стоке, и да ли је начин наш пробитачан. У Србији, Срему, Хрватској и Славонији, чешће и у Бачкој и Ванату свака кућа има свог свињара, свог говедара и свог чобана. Је ли то добро? Ево зашто:

Није. Показаћемо најпре трошак, где у селу општи чувар има, итрошак, где свака кућа свога чувара држи. Сеоском општем чувару плаћа свака кућа једно на друго 3 Фор. за свињче и једно 4 Фор. за белу марву. Дакле 7 $ор. У селу, где има 200 кућа, један чувар добије 600 Фор. а други 800 Фор. Узмимо сад, да свака кућа своје чуваре држи. Сваком чувару треба на недељу лебац. Дакле 52 недеље чини за оба чувара 104 леба. Осим тога треба једно 3 пара опанака једном а 3 другом. Чини 6 пари опанака. Да узмемо лебац по 40 новч. т. ј. 41 Фор. 60 новч. Пар опанака по 1 Фор. 50 новч. чини 9 Фор. Одузмимо дане зимње, кад стока није упољу, 120 дана од целе године, од 365 дана. Имамо дакле радни дана 245 код једног и 245 код другог чувара, то је свега 490 радних дана. Да је чувар кућевне послове радио, сваког дана могао би 30 новч. зарадити. Дакле 490 радних дана по 30 новч. чини 147 Фор. Додајмо трошак на лебац 41 Фор. 60 новч. то је 188 ф. 60 новч. и опанака 9 ф . Свега дакле 197 ф . 60 новч. потроши једна кућа преко годинезасвојадвачувара. По томе село од 200 кућа кад би свака кућа имала за себе чуваре изда годишње 39.520 Фор. тридесет и девет хиљада, пет стотина и двадесет Форината за два чувара. А кад опште чуваре имају, не кошта их више од 600 ф . за једног и 800 ф . за другог. Свега 1400 ф. Еаква је то дакле грдна разлика између ове и оне суме. Ту хиљадама иде новац у ветар. У таком селу већ . са напцеш ш не оади. Сад да пре^емо на друго нешто. Искупе се обично у риту, где га има, или у шуми, по 20 до 30 свињарчића заједно. Еод друге млаке опет је друга компанија, *) код треће трећа, и т. д. Говедари се сматрају за што важније особе, па неће са свињарима да се здруже. Ето таки се неко трвење и ревење покаже, које и у доцнијем животу остане. Шта се ту ради? свуку се голи, намажу се блатом, банају се, (банати се, игра са батинама). Еаква им је радња, онака и игра. Ту се и оно мало стида, које је детету од куће заостало мора угушити у безобразном говору и понашању већине, јер у какво се коло ухватиш, онако мораш играти. Ја сам једном пролазио ла^ом поред обале, на којој видох до 20 таке голе дечурлије. Сви беху блатнави. Ама изгледаху ти као сушти Јјаволчићи. Еад им се приближисмо, стадоше се бацати камењем и блатом на нас. Вере ми баш прави аФрикански дивјаци. Еапетан хтеде пуцати у гомилу, и једва га одвратисмо од намере своје. Често се догоди да им понестане ране. Е сад дедукрађу. Један чопор краде од другога, Ту не ретко доре до боја.

*) Компанија, реч Француска, значи заједница.