Глас народа

188

Тако се из малена науче на неваљао и раскошан живот, те после читавог века никоме од хасне нису. Шта више, сами себи на штету живе. Дакле време би било, да своје газдинство другчије и пробитачније удесимо, иа да нерамљамо до века. Кад волемо друштво и кад живимо у њему, требало би све нослове своје удружним начином одправљати. 0 томе начину говорпћемо други нут. А. Тапавица. У Новом Саду, 18. сснт. 187! Трговина аситарска прошасте педеља, доБежено је многе ране и све жто је допгло добро сс продадо. Жито нисто 83 ц. тешко бечкад. ф . 6 до ф . 6-40. Зоб бечка д. ф . 3 - 20. Јечам бечка ц. ф . 3. Еукур. стари јако се тражн и купује се по ф . 3*60 до 3-80. Нов кукуруз почиње се веЕ доносити и кошта мерни џак у клиповима од ф. 1 до ф. 1 '20. Од идуће недеље почиње берба виногр. надежда је да ће средње испасти, а кваллтет сила бољи него лањски. Старо лањско випо купује се бело по 5 до б ф . аков. За ново од идуКе бербе пуду горњи трг. ф. 3'80 до ф. 4 за аков. Маст свињска боље се тражи и кошта нето дента са буретом ф . 33 до ф . 34. Сланииа сремска дебела ®ор. 30 цента.

ЕУРС ОД 9. СБПТБМБРА 1871. Сребро 120.Дукати . . 1 5.78

П О Д I И С Т А Е. ЛУТРИЈАШ. III. — На здравље, а, радујем се, одржали сте реч, поздравим ја после по дие трговца, који ми је обеЕао, да Ћв ми ш>е ле дрнповздати о. лутријашу Макси. — На здравље, одговори ми ои и седе за сто мој, при коме не беше никог више осим нас двојице. — Дакле да почнемо, рече трговац и почне овако: У иашем месту нема само ова једна ка^ана. Ко је на среди вароши, тај долази у њу, али и то ретко, јер иашто нам је ка<1>ана кад и каФеџија од нас купује вина и ракије, и опет је наше боље одњеговог. Зарад једне ка$е не вреди долазити, а и каФеџији није мило друштво, које се само разговара а ништа не пије; али они што су подаље од ка$ане, ти тек ако о божиЕу или другом благом дну завирну у ка$ану, него све се то сабије у бербериице. Иимаправо. Берберин је друго гата него каФеџија. Бербери то су весели разговорни људи, они ти знају шта је цар вечерао ко јепапипапуче гаијо, укратко они су праве свезналице. За пет крајцара уљуди те и чујешшто нећеш нигде чути. За то сам и ја до скора ишао редовно берберину Мити на разговор. У Митину берберницу долазио је и Макса, што су га после прозвали лутријаш. Макса беше пре десетак година, нећу реИи богат, али заиста имуКан човек. Ја сам сњиме лепо живио. Свагда смо у берберници једно друго пецали, ко је веЕи тврдица. Али, једаред почне берберин нреповедати, како је кад је он био у Фремду, 1 ) неки сирома калФа ') Реч немачка, значи у туђини, у страном свету.

сецовао 1 ) налутрију, па је толико добио, да је могао у Бечу куиити баш поред царска двора двокатну кућу. Макса је био истина тврдица, али опет мало полењ човек, право би му било, кад би му се одкуд превалило, а дуго му беше чекати на смрт стричеву, који је могао имати до педесет хиљада Форипата, а осим синовца Максе није имао ни кучета ни мачета. — Па де се то сецује, запитаће Макса берберин, — Де год хоћеш, можеш на темишварску лутрију, на будимску лутрију, на прашку лутрију и т. д. а може и на све уједаред. Не треба ти ништа него отиди грк Јови, ондржи лутријепамукажи нумере, и плати колико за које хоћеш. На десет крајцара сребра добићеш 100 Фор. сребра. Макса је одмах покушао срећу. На пет лутрија мето је на сваку ио једну Форинту. Али први иут не доби. После је једнако по толико мећао ишести пут доби амбо -) неких двадесет Форината. Тогајошвећма нодбоде, те је за годину две дана сваке недеље по пет Форината на лутрију мећао. Онда уједаред добије терно 3 ) и то толико колико је за две године издао на лутрију. Куд ћеш боље, рекао ми јеМакса, кад је те новце добио, кад би ја Форинту по Форинту скуцкао толике новце. Него опет је споро ишло Макси са срећом. Он би рад да уједаред добије толико, да може купити полак вароши. Берберин му рече, да се и толико може добити, али да мора куповати лозове. 4 ) Макса удари у лозове, те их накупује свакојаких за две три стотине Форинахам јож је _.жсћао „иа .Ј1алу лутрију, али про1;оше две три годиие дана, па ништа. Макса од силна сецовања иије имао каде ништа друго да ради, па му тако кућа стаде суноврат ићи. Нуз то дође неродица, и Макса мораде један виноград продати, да други уради. Људи га почеше одговарати, али таман се он у вече заверио, да неће више прекорачити праг грк Јове, кад ту ноћ дођемунасан старац, сед каоовца, заогрнут у беле хаљине, а на челу и на рукави стоје му три златне нумере. Макса сецује те три нумере случајно изаЈју две а трећа Фали у два ока. Мора да нисам ту трећу добро запамтио, тешио се Макса и место да је с тога одустао од сецовања, то га је на даље подболо. У кући је имао више рожданика него осталих књига. Дувар, де је он лежао, савје био од нумера исписаи. Деца, морала су сваки дан трчати грк Мити, да виде које су нумере изашле. Ако није дете онда код куће било кад је ои држао да је код грк Јове, ту је било батина као кише. Жена, акојехтела одбранити дете, толико му је иомогла, што их је иа поле поделила, ') Реч немачка, значи метути. 2 ) Реч латинска, значи двоје, кад две нумере иза1)у. 3 ) Три нумере. 1 ) Коцка, писмено с нумерама.