Глас народа

189

Ал ту ноћ опет сни голо детенце, како држи у руку крст Христа спаситеља, а на крсту пет златних нумера. — Е на то би се мало нашли, који не би сецовали, аМакса је мораојош један пут покушати срећу. Сецовао је све до крајцаре, што је у кући имао, али и деца хоће да слажу, особито кад што на сну обеИају. Макса не доби, али опет не окриви дете него себе: мора да сам заспао онда кад ми је анђелче нумере ноказало, па кад сам се доцније пробудио забележио сам друге — и Макса је сецовао даље. (Продуњиће се.)

ШТА БИВА ПО СВЕТУ. У овој половини аустријске државе на дијети пештанској преДао је министар Финанције рачун о приходу и расходу овогодишњем. У пашој држави није вредио нижад о приходу разговарати, јер га никад и нема. Тим више мора се о расходу реч повести. Дакле расход нам је ове године опет много веКи од прихода. Лепо они праве дугове а ми морамо издирати. Кодико год они натоваре на нашу грбачу, то ми морамо вући ма цркли ма пукли. Иосланик хрвацки ВукотииовиК, који уз владу мађарску до сад беше, упитао је ових дана министра за Хрвацку и Славонију, зашто је владаопет одгодила хрвацки сабор? Шта она с тим одгађањем мисли? Духови су у Хрвацкој врдо узрујани због тога. — Богме и самоме Богу. за кога знамо. да дуго уме трпити, морала би се та комендија дос-адити. Народна страпка хрвацка пише грофу Нејачевичу, министру, који СЦШОД јЦДДДВИ. цчрвка^-^-да-ја- иар&диа-ешЈишка хЈшацкаод Чеха добила 150.000 Форинти, да изборе народњака осигура, ово: Ако ваша ексцеленцијане докаже, да је народна странка подплаћена ма од кога била, онда ћемо ми бити принуђени. да вас као просту и безобразну лажу сматрамо, који то високо своје зваље и част коју ужива, не заслужује. Са опе стране Лајте, у другој половини државе наше, Швабе се страшно разгоропадиле због изравњана Чеха са државом. И саме пруске новине вичу против Чеха и бране свеје племе у Аустрији, велећи. да су Немци по положају своје земље, по своме душевном развитку и по имућству нозвани. да владају другим народима Аустриским а не, да су њима потчињепи. И у Пруској очекује се закон о грађанском браку, т. ј. о браку, који се без попа и цркве утврдити може и жоји тако исто важи као и онај. Пруси у Француској напустиди су четири округа, који су до сад од њих носеднути били. Нов строј руског војништва удешен је. По томе Ке Русија почетком идућег пролеИа у тренуту ока имати редовну војску од 800000 људи на расположењу. Руски велики кнез Алекса, син царев, отпутовао је у северну Америку. Говори се, да су одношаји између Русије. Француске и Турскеврло иријатељски и тешко, дасе неће савез између те три државе скдонити. О Арнаутима опет се уКутало. Не зна се, шта су израдили, да ли су се већ договорили и јесу ли план скројили. како Ке своје душмане Турке потуКи.

РАЗЛИЧНОСТИ. (Али-паша) је 26. августа после подне умро. Он се родио г. 1815. (или 1230. по хеџри — као што Турци броје). ВеК год. 1846—1852. био је турски министар спољашњих посала. Г. 1862

постане велики везир. али на брзо падне у пемилост код султана, па се због тога уклони из Цариграда. Две године за тим врати се опет у Цариград и постане опет велики везир н претседник комисије која је имала да зготови промене (реФорме) у турској царевини. Као ваиредни посланик портин потписао је паришки мир од 18. (30.) марта 1856. Пошто јебиовеликипријатељ Аустрији, то те године буде опет скинут са великог везирства, а на његово место дође Решид-паша. После Решид-нашине смрти у јануару 1858. године постане опет велики везир, н то је и остао до смрти. (Коса је издада.) У последњем паришком устанку биде су и многе жене устаде на оружје и бориле се јуначки уз мужеве своје. Жноге су од отих јунакиња похватали и осудили их на разне каштиге. Неку Фортуну Ларединову овако су ухватиди Док је комуна владала у Паризу опа је у неком женском друштву говорила како Ке своју красну црвену косусасеКи, паКе онда иКи уз мушкарце да се бори. Тако иуради. Кад паде Париз она идуКи једном кроз улице доЈје до неког дуКана де се продавала коса. Ту уизлогу позна она своју косу, одмах у))е у дуКанистане викати: разбојниче, дај ми моју косу натраг! На ту вику дођу редари, ухвате Фортуну Ларедииову и одведу је на полицију. Ту каже ко је она и све припозна што је год радила. (НајвеЋе пијанице на свету.) Сваки се час може читати у немачким и маџарским новинама како су Руси највеКе пијанице на свету. Наида јесу не би никакво чудо било: живе у земљи де је готово навек зима, и то'мало друкчија него код нас. а у хладпим се земљама мора више пити пиКа што опија човека али уједно и греје. Па опет за то Руси нису највеКе пијанице. Ево нек кажу бројеви. — Неки доктор Еверат казује да је у Америци за 8 година с пијанства умрло 300.000 људи (то је 37.000 сваке године). а у Немачкој сваке године умире 40.000, у Руеији 15.000, у Белгији 4000, уШпанији 2500 до 3000, у Италији 1000; а у Ф{кшм,, ии>ј 1500. јВдд се у.шк да Ннмица жмаде г;гао 39 милијуна. а Руса 80 милијуна , па да на 80 милијуна Руса долази само 15.000 душа тто умру од пића, а од 39—40 мил. Немаца да од пића умиру њих 40 000, — онда се види ко су пајвеКе пијанице на свету. (Циркничко језеро) у Крањској у простору од 12.000 јутара исупшло се од ведике летошње суше. Кад је вода усахњивала похватали су силну рибу, вели се до 1000 Фуната самих шарана: а хватали су сомове од 20 фупата. Сада веК косе где је пре језеро било. (Нове митраљезе.) Рус Горлов зготовио је нову митраљезу од 9 цеви које стоје па гвозденој лаФети. Она за 24 сахата избаци 6000 метака дадеко 2—4000 корачаја. (Други гроФ Шандор.) Нишу из Ердеља из града Милбаха: Неки овдашњи грађанин који је веК више парница изгубио заклео се у љутини, да не Ке више никада иКи на суд ма му се шта догодило. Но сдучај донесе да је неколико даназатим опет био позван пред суд. По што на први позив не оде у судницу позовуга по други пут. па и по треКи; но он одржа заклетву. Кад суд види да лепим не иде, јави му да Ке га оружаном силом дотерати у суд ако самодмах не доре. Сад би добро дешао какав добар еавет, јер с једне му стране не да заклетва да иде на суд. а с друге му стране опет прете да Ке га као зликовца терати кроз варош. Но он се брзо домисли. Узјаше на свога коњаи одјашо до еуднице, за тим преко степеница у први бој, те сиЈје с коња истом у претсобљу судске дворане где је привезао коња за иисаКи сто. Упути се за тим у дворану. даде нужне изјаве, па на коњу опет одјаше куКи. Коњапик је осуђен на 50 «ор. глобе, но то му није помутило радост што своју заклетву није прекршио. (Јака зима.) Проричу даКе ове године бити врло јакаиснеговита зима јер су се јеле у горама здраво усемениле, јазавци су своје зимнице за рана поградили, пухови су се веК у августу били завукли у своје зимнице, а роде, ждралови и дивље