Глас народа

178

с тога, што се у тошшјим земљама вода већма раствара, па оног хидрогена буде више, те кад се са фосфором састави пдамен већи буде. Сад дакде сваки ко узчита ово знаће, шта је то, Б1то се вели: гору новци, па неЕе тражити блага но гробљу. У леђи у грбачи, у костима је благо, али не у онима по гробљу него у твојима живим. Пружи мало кости твоје у руку ашов, мотику, перо, риф, чекић и т. д. па ћети свуда ископати блага. У Добрици у Банату. В Л. Николић.

ЗА ЧУВАЊЕ 1 НЕГОВАЉЕ НАР. ЗДРАВЉА. К о л е р а. Рекли смо у прошломе броју, да ћемо више коју о колери рећи. 0 њој има више књига написано а на српском језику држимо даје онанајбоља, коју је написао др. Натошевић под насловом „о владању за време колере." Књига се та може добити у Новоме Саду код књижара Штиглера за 10 новч. 1и ћемо из те књиге извадити, што држимо даје најнужније знати. Писац најнре разјашњава шта је колераипо чемусе познаје. Пред колером добива човек пролив, повраћање а после грчеве. Грчеви ти буду тако јаки да и кад човек умре после два три сата трзају мртво тело, те с тога се говори да се у колери сарањују живи људи. Прелазећи нато: како колера постаје, говори писац ово: Досад се незна за случај, да је колера код нас де год изашла сама, него је унешена, у здрава и чиста места кроз људе долазећи из кужних места, и то не само кроз људе болесне, него и кроз привидно здраве, ако само од пролива пате, ил који ни овог немају. Има случајева, да се дошавши из кужних места странци нису са људма у здравом месту ни састали, но само прошли, па већ болест унели и оставили. Ово се особито опажа иза пролаза војске, која из кужних места иде. И опет се није још нигде осведочило, да колера прелази са болесних на здраве додиром ил дувом; јер по томе би морала гомила лекара погинути, и гомила оних, што болесне негују; а њих саразмерно не погине више од других, још ни онолико, него се данас држи, да је она бела вода, што од болесника проливом и повраћањем одилази, носилац болести и отрова. Још се осведочило, да ни та вода није одмах отровна, чим оди!)е од болесника, него тек неколико часа после; кад почне трунути, онда се развије отров. Затваранн керови и мачке у собу уз ту воду добију исту болест иумру, од саме дуве оне. Од уквашених оном водом болесничких кошуља па остављених узатвореној соби да се суше, добијупси и мачке од саме паре

исту болест и помру. По том се држи, да се отров онај и у болесничким кошуљама и аљинама пренети може, те зато се закраћује, у време колере по вашарима куповати и нродавати старе кошуље и аљине, и уносити их, ако није онај отров уњима убијен, за које има прописана средства и начина, те онда се ни отров не развије, ни болест разнесе.

Да видимо сад наближе, шта има и сваки за се чинити и сви скупа, да се од овог помора сачувају. Окром преднаведених узрока, са којим се уграби болест, као што је отров сам, икаошто је нечистоћа и смрад; па онда, окром оног, што од места и стана зависи, има још и других повода, што онима људма, који сувећ по својој нарави више него други на ову болест склоњени, или онима, који сувећиотров онај заграбили, часом и са најмањом погрешком болест навуку;ато супооном, како се строгим испитом свуда осведочило: назеби, неумереност јела и пића, умор телесни и душевни немири, од којих се за време колере сваки чувати има. 0 склоности на колеру имамо навести све оне људе, који по својој нарави часком добију пролив, часком заковрну од наступа и чупања по трбуху. Даље имамо додати, да у сваком месту особито кући, де колере има, готово сви људи осете неку промену на себи, које по свој прилици отуда долази, што сваки више ил мање отрова уграби. Што се тиче чувања од отрова самога, то ће сваки увидити, да је пробитачније и мудрије уклонити се, отићи акојеможно из оног места, или из оне улице, или бар из оне куће, де се колера појавила. Исто тако нека се ко посла нема клони и од оних собаиаљина де је болесник лежао, и од њихова задаја, ако није отров убијен; нека не седа на онај изод, на који је седео болесник, или у које је она бела вода бацана, анеубијана. Са тога није пробитачно увреме колере путовати на паробродима и иаровозима, ићи на вашаре, свртати у крчме и гостионице, легати у ту!)е постеље, седати на туђе изоде, једном речи, ваља се чувати од свачега, де би се могло на отров наићи. Исто се тако ваља клонити од свакога ђубрета и смрада особито животињског и људскога, које је и другчије, а тада сувише шкодљиво. Све 1)убре ваља из куће изчистити, па што даље из места и од људских станова изнетиидобро заронити. У изоде, ако имају своју отоку, ваља толико воде ливати, да се сасвим исперу и исчисте; ако ли немају отоке а оно ваља за утук смрада, разтопљене у водигалице (1 €1. галице иа 20 <и. воде) сипати толико, док се смрад не убије, које се најбоље дозна, кад се у изодско 1;убре замочен комадић црвена лакмус напира (из апот.) поплави. Из неудесних станова и соба, како је озго наведено ваља бар за онај мах, коме год је можно да се изсели. Ко је донде становао у земуиици, лагуму, подруму. или у соби при земљи, особито ако је мала,