Глас народа

179

влажна, мратаа, ако је близу изода, ђубрета или ма ј којега смрада, гада и блата, а има згоднију собу, нека ј бар за време овога помора у ту згоднију собу пре1;е и у љој буде. Веће дружине, које су научиле у једној соби седити, а друге им собе празне стоје, нека се бар тада што више могу разреде, да их што маае у свакој соби буде. ОбитаЕе особито спаваИе собе нека тада сваки што чистије држи; никојега ни најмањега смрада у њима ие трпи; нека их што више ветри, подразумјевајуИи, да је ваздух чист, што га у собу напушта, а не са изода, блата бара и 1;убара. У време колере није ништа горе, него затворен ваздух. Само је то узрок, што колера најстрашније бесни по тамницама, казаматима, касарнама, и препуњеним становима, особито у становима при ил под земљом Боље је ако би било ладно, собе грејати па отварати и ветрити, него трпити онај заптивен ваздух. Ветрење соба тим је нуждније, што су собе мање и што већа дружина у њима седи, особито за оне људе, који се не баве по иољу, него морају због својега носла непрестано у соби да буду. Неки мисле са кадом соба одржати ваздух чист, то је лаж и варање. Исто је тако важно, да се тада сваки, коме год бити може, што више бави на слободном ваздуху, у пољу. Осведочено је, да и они, што су отрова толико у себе навукли, тек болест да букне, од отрова се опросте, чим дуже на чистом слободном ваздуху проведу: а најздравијим људма у нечистом ваздухумрва отрова болест наведе. (Продуњиће се.)

ЗАПРИВРЕДУ. Нако треба рогату марву са исеченим сеном или сламом ранити? Овај начин раиења рогате марве слабо су наши економи до данас употребљавали, с тога ћу ја коју о њему да проговорим. Најпре треба узети осушеног и за марву са свим већ приправљеног сена толико, колико буде иотребно; за тим ово наситно, одприликеиаједанпалацкратко а још и краће, са сечком исећи, па га с репом, кромпирима и т. д. помешати; потом треба узети соли и у врућој води растопити, са истом сланом водом исечено сено по добро наквасити и у оваковом стању 12, а још боље 24 сахата оставити га, да се добро намочи. Колико се пак соли у води растопити мора, не може се тачно определити, већ треба гледати, колко има сена, па се по томе равнати; ако је више сена, то и више соли у више воде треба растонити, но најбоље је онолико соли у води растопити, колико се суве обично марвинчету наједанпут даје, следователно, ако се сена толико приправља, да се шњиме три, четир пута марвинче наранити може, то треба и соли три, четир пута више узети и у три—четир пута

више воде растопити. Да се инди са овако приправљеним сеном во или крава у добром и здравом стању држати може, то треба за оно марвинче, које веће бити неће, и које је средњег узраста, сваки дан до 18 Фуната исте ране определити, а за марвинче већег узраста до 20 Фуната. Кромпири, репа и т. д. неморају баш помешани бити, но ако се помешају, то је рана много пробитачнија. На исти начин треба и са сламом поступати, само што је шњоме нужно исенаномешати. Овде смо говорили, како се има само једно марвинче ранити, но сад треба да видимо, како треба двоје, троје или више њи ранити. Ј оваковом случају, сено и сламу на исти гореозначени начин, само што много више, треба приправити, затим у веће посуђе метути; ово добро поклопити и шчим год јако притиснути. Ако зимно време настаје, то треба истопосуре са сеном или сламом у топло какво место, или у шталу унети и за време целе зиме тамо их придржавати. А да би се марва на овако ситно исечену рану лакше навикнути могла, то је нужно из почетка сено само на двоје на троје исећи и тако сваки дан све на краће и краће секући газаједно 14данамоћи ће се, као што горе рекосмо, сасвим на кратко сећи и марви већ за то време навикнутој давати. Сад је питање: каква је корист са оваким начином ранења рогате марве? Корист је та, да се много више сена или сламе иреко године уштеди, јер што би иначе четир марвинчета за годину дана појело с тим се на овај начин ранећи, шесторо њих лако и лако и то још у много бољем стању, за исто време обдржавати могу, а притом се пре1;е марвинче и угоји, а крава више и много бољег млека даје. Зато је желети, да би сви наши ратари, који волове ил краве држе, овај гореозначени начин ранења рогате марве у своје господарство увели. У Старом Вуковару на усекованије 1871. Милан П. Јовановић.

ЗА ПРОМЕТ И ТРГОВИНУ. Трговачке школе. Ако икоме трговцу треба науке. Треба је и ономе, који не ради ништа друго, него као каква пиљарица купи јеФтиније, да скупље прода, па ако је добио на Форинти 20 новчића хасне, он је задовољан, а камо ли ономе који сам еспап прави, који има своју Фабрику, који има посла са трговцима са свију страна света, и т. д. Ту није доста само знати риФ иет шест нута пружити и сваки пут, вешто да муштерија не опази по који цол закинути, ту треба осим другог и политичар бити, треба знати израчунати но приликама хоће ли бити рата или неће, па по томе своју трговину удесити, треба знати како иде читава светска трговина, треба пазити, како је које године у