Глас народа

180

овоме или ономе крају родило. Све то треба на рабонг узети па из свега извући оно: како се треба у ово или оно доба владатн. Много, здраво много треба да зна трговац, али то се не паучи у дућану, де мора на затворени врати муштерија по читав сат да лупа па тгад јој отвориш. па видипг да хоКе за крајцару бибера, атебе мрзи иЕизатезгу, па јој кажеш: нема, па то се богме ни онде не научи, де од јутра до мрака, мораш чечати на врати, па пецати муштерије, ту је доста ако знаш лепо тепати: изволте лепа шећерна медена секице, изволте код нас, изволте најлепше шалај лале, чикина носа, дикина брка и т. д. то се може научити само у школи седеВи за скамији толико, колико стојипг за тезгом, то се може научити само у великој трговачкој школи. Али, ту лежи. Велике трговачке школе су увеликим варошима, велике вароши велика скупоћа. Па онда пшљимо децу бар у мање трговачке школе! Али и тих нема у мањим трговачким местима, и те су тако исто по великим варошима, па и ту треба најмање шест стотина сребра на годину, а од куд толико сиромаку трговцу, па још кад има два сина за школу. Иистина је, врлоје тешко дати дете на трговачке школе, скупоћа је, да |е ни у једноме инштитуту (заведењу) нема, па да шта да радимо? Један пријатељ наш, који има децу за школу, а није му до разметања, нриказао нам је ово дана један начин како он држи, да би се могли по мањим варошима трговачки синови учити трговачким наукама. Он држи то овако: требало би да се сложе двајест тријест кућа које имају децу за школу. Свака да даде на годину 100 ф . то би изнело на годину 2 до 3 хиљаде, за те би се новце могла добити дватриваљана учитеља, па би се децакод својекуће спремала и после при крајугодине ишлаина јавним школама испите полагала. Предлог овај препоручује наш пријатељ тиме, што би тако школовање дечије много је<т>тиније стало, што би деца родитељима навек пред очима била, па се неби имали плашити да их неће болештине снаћи, а неће бити кога, да их чува. Добро би дакле било да се и други о томе промисле, па да се посла прихвате. Еад у једноме месту две три куће чивутске држе учитеља својој деци и добро га плаћају, за што да неби могли тријест кућа држати два проФесора?!

У Новом Саду, 10. сент. 1871. Довози на овдашњој пијаци јесу од лоследњегмогизвјестија врло јаки, а све што се довезе брзо се и радо до доброј цени купХЈе- Такође са горњи иијаца долазе о иромету пријатне вести. Жито чжсто 82, 83, ц. бешса цента ф . 6 до ф . 6-50. Зоб ф. 3 до ф . 3-10. Јечам ф . 2-80 до ф . 3 бечка цента. Еукуруз бечка ц. ф . 3-60 до ф . 3-80. ЕУРС 0Д 9. СЕПТЕМВРА 1871. Сребро 120,Дукатж . . • 5.78

Кад и де су вашари и пијаце?

У Србији, по срп. кал. Алексинац, 14 октобра. Брус, 14. октобра. Ваљево, 29. септембра. Градиште, 29. септембра. Делиград, 6. октобра. Јагодииа-10. октобра. Рашка 14. октобра. Свилајинац 1. октобра. Ужице 14. октобра. У Војводини, по рим. кал. Ада 15. октобра. Бела Црква 6. октобра. Бечеј бачки 17. октобра. Арад 18. октобра. Бач 28. октобра. Бечеј банатски 3. октобра. Бешеново (старо) 3. октобра. Билет 10. октобра. Бузјаш 1. октобра. Вршац 28. октобра.

Врањево 30. октобра. Зичидорф 15. октобра. Илок 23. октобра. Кула 15. октобра. Каменица 18. октобра. Пови Сад 30. октобра. Паланка 6. октобра. Реметица 1. октобра. СтанишиК 4. октобра. Суботица 29. октобра. Ст. Миклуш 25. октобра. Тител 26. октобра. Топола 4. октобра. Чанад 16. октобра. Шишатовац 15. о.ктобра. Јапковац 29. октобра. У Тројној краљевини, ИваниЕ град 4. октобра. Копривннца 12. октобра. Крижевац 18. октобра. Сарваш 18. октобра.

П 0 Д Ј1Ј^С Т А Е. ЛУТРИЈАШ. 1. Ономад негде прођем кроз град В. На путу који води у болницу градску сретнем четир војника, де у мртвачком сандуку носе човека. За сандуком ипша је једна жена, сва исплакана. За руку је водила двоје нејаке деце, двоје идоше сами за њом а поред сандука са обе стране по један војник са пушкомна рамену, Одело и на жени н на деци казиваше ти, да су сви пука сиротиња. Чудо ми беше да мртваца без попа и крста носе у гробље те пођем и ја за сандуком и запитам војника једног, за што то чине? Овај ми не одговори ништа. Ја га запитах немачки. Ни на то питање недобих одговора. Најпосле скупим све своје знање, те натучем мало и маџарски, али во.јник само иде напред и гледи преда се. Запитам жену али она само уздану и ману руком. Сад ме је текмучило да дознам шта је, та, ваљда нисмо у Турској да сарањују човека без звона и попа. ПреЈем на другу страну па почнем запиткивати другог војника. Овај није ћутао, али ми је одговорио онолико колико и онај што је ћутао. Гледај свога поела одговори ми онако што но веле чисто рацки војник с друге стране, и ја неимадох куда, него вратити се натраг и ићи својим путем, алимејеједнако копало да дознам које то, што га сарањују као псето какво ? II. Три дана после тога будем у варошици Е. Свршио сам свој посао, па одем укаФану, де сам сврно, кад сам у Е. дошао. Вило је нешто преко једанајст часова. У каФани не беше тако рећи никога, само су за столом, десу новине седела два грађанина и читала новине. Ја сам искао чашу пива.