Глас народа

181

Келнер ми га ћутећки донесе. Ја сам пио пиво и Еутао а грађани су опет читали новине и Еутали. Ка$еџија прошао је једаред кроз каФану и познадо се поњему, дамунијемило, што је тако мирно укаФани. Чудни су ти бирташи. Полиција Ј ) и они то су две сасвим противне нарави. Полиција би хтела да нико никуд нејде, да нико не пева, не виле не псује, једном речи да сав свет навек спава. А бирташи мрзе на сан ко на колеру, само нек се виче, а по највише нек на њих вичу: Хеј бирташ батерију ") тна, сто кава и т. д, ћутало се тако до близу дванајст. Наједаред остави један од гра^ана новине, што је држао у руку, диже наочаре са носа на чело, на ће испод њих погледати на свога суседа и рећи: — 0 сирома Макса Лутријаш, умро је у болници у граду. Јуче су га саранили. Шта ће сад сирота жена са оно четрворо пилића. С њиме зло а без њега и горе. — Бољебарјује отковао. Небисе тај поправио никада. И у тавници врзла мусе лутријапо глави, прихвати други. Мени се учини, да је ту о реч о .ономе мртвацу, што сам га ја пре три дана у граду срео, али ови кажу, да је јуче сарањен. Не ће то бити онај исти, али опет дај да запитам, ваљда нећу проћи као са солдатима. — Господо опросте, што се уплећемуваш разговор, али мени се чини да ћу овде моћи дознати, зашто су пре три дана саранили робијашабез звонаипопа, јер ло свој прилици тај робијаш биће ваш, што но рекосте, Макса Дутријаш. Гобијаша је пратила жена са четворо деце. — Јесте, то је тај исти, само што он нре три дана није сарањен него јуче, апре три дана однели су га из тавнице у болницу и вама се ваљда учинило да га сарањују за то, што га у сандуку носе. У Граду навек болеснике тешке у сандуку пренашају. — Но сад сад сам са сараном на чисто, али сад би опет рад знати, за што тог Максу зовете лутријаш и зашто Је доспео у тавиицу? Ви нешто напоменусте о лутрији и његовој глави, и ја хоћу кадикад да метнем на коју нумеру. — За што; знам зашто, али до дванајст сахата немогу Бам исиричати, а ја имам обичај дванајст на торњу а чорба на асталу. Ја се обратим на другог грађанина па замолим њега, да ми прича, ако зна. — Знам, одговори и овај други, али ја сам данас код овогабрата позват на ручак. Ово беше само шала, али мени толико је озбиљно рекла да и овај други пункт дванајст сати ручава. 1 ) Реч грчка, власт која пази на ред. г ) Бадерија хн су по 6 до 12 топова заједпо.

Шта сад да радим? Код гостољубиви људи знало би се гата да се ради. Могло би се у дванајст часова битиикод своје чорбе и опет радозналом странцу испричати приповетку о Макси лутријашу али у К. можеш бити по десет година на стану, код таких грађана као што су та двоица, па да им невидиш ни собу у којој живе а камо ли да им за њихов астал седнем. — Па обећајте ми бар после по дне. — Добро ако до|јем. — Немојте ако, него ја вас молим учините миту љубав, нећете се кајати. — Но — добар апетит. — Добар апетит. (Продужиће се.)

ШТА БИВА 110 СВЕТУ. Шта је даље саустаиком у Арбанашкој отоме одтуда пишу једним. немачким повинама у Бечу ово: „Ова је нрндика да је устанак захватио чврста корена у целој Албанцји, бар је истина да Икипетари и Мирндити сада пишта не раде без заједпичког договора. Што се до сад веома мало слушало о бојевима, узрок леаси у томе што се сада Арнаути опамеЕени страховитим поразом на Враку нерадо спуштају у долине ако нису добро наоружани и ако не имају вештог во!ју. У горама се дакле сад чете уређују; и то је узрок што се сада проћутадо о устапку. Ио судећи по _мерама које је во!;а им нредузео, види се дапотпуно схвата положај усташа. Низами су иосели све пролазе који воде у шарски и дрицански санџак и тамо јаку сиду усредотачили. (Јве су важније тачке па југу и на истоку јако поседнуте, и изгледа да су Елизабан (стари Светоград) изабрали за темељ одакле 1е оперирати. Арнаути су тврдо одлучни да поврате своја стараправа. „Оружја нре ненодажемо док се скендербеговој земљи не новрате њена нрава" — веди одлука опште скупштине у Малесији. Душа ваља. Ариаутинти је јунак, и можеш новеровати да ће уздржати у боју до последње капи крви." Даље се чује да се у арбаиашким иланинама ве! отпочео бојак и да војени мипистар турски сам главом хоће, да иде у Скадар, да он води војску на Арбанашку. Он је утишао критску буну и Оултаи се од њега многоме нада. На неколико дана доцније опет јавља се да се по Арбанакој свуда у низаме уписују и по томе изгдеда да од буненема иишта. Видићемо за који дан на чему смо. У Цриој гори слава је велика, На малу госнојину крштен је кнежев син. Оилан се свет слегао на Цетиње. Држи се да ће бити и важна договора тамо. Хрвацки је сабор одго1;он до 3 /, 5 јануара и то по тре1)инут Бан и велики жупаии хрвацки били су у Дешти на договору жод Андраша, ту им је вели се Андраши очитао лекцију што су се народњаци по Хрвацкој отеди. Чеси ће по свој прилици погодити се са Бечом. Хохеиварт им је ноднео предлог за закон, који изједначује у свему Чехе са Немцима. Хрвацке новине „Обзор" казују Орбима да због учитеља на Загребачој учитељској скунштини не треба да се срде на Хрвате Хрвати остају браћа Србима а свуда има занешењака. Еомесар царски изгрдио је онштину Сисачку, што је па његово питање шта је жеља општинска, казала, да жели, да сс позову граничари на сабор у Загреб. Онштинари Оисачки захвалили су за то на сдужби али нису ни комесару остали дужни него су му рекли шипак ти нод нос, живио цар, за тебе нам ни девета брига.