Глас народа

је на њему ноређано неколико шарених чаша, две кутије од самих шкољака, два зелена, један мораст и три црвена комада Фина сапуна, два стара сребрна чирака и велики, чудним шарама иекалаисани послужавник. По свему овом видићете, да господар Макса и госпођа Стана несу били људи богати, али су добро стојали а у вароши се поговарало „да имају новаца". У својим млађим годинама спекулисао јегосподар Макса са приличним успехом у житној радњи, дошао је поштеним путем до неке мангуре, купио је себи плац са лепом авлијом и баштом и назидао је своју садању куЕу. Еоње и велику чељад не држе, деце немају, па сад могу них две старе душе мирно и задовољно да животаре а старим људма и онако нетреба бог те пита колко. Казао сам вам, да се ето у тој кући живо спрема за дочек неког госта или као што ЗуквиТ! рече неке гошЕе. Цела је куба узрујана као кошница чела. Сви су прозори широм отворени. Ту се чисти,риба, паје, износе се јастуци и перине, лупкају се столице и канабе, перу се прозори,бришу се слике и иконе — једном речи читав калабалук. Док не преЈје та галама, хајде да вас упознам са домаћином и домаЕицом у тој куЕи, јер она жена. што видите да лупа јастуке и перине у авли.ји, није домаЕица, то је њезина стара добра слушкиња Пела. Она је веЕ петнаест годинау куЕи, а кажу да се веЕ неЕе више ни удавати, јер је научила на господски живот у вароши. Господар Макса није до душе дома јер га је госпо^а Стана умолила да оде мало од куЕе, док она бар једну собу уреди, није што бијој онсметао, али се боји жена, да јој господар муж у ово пролетно време не добије кијавицу а то има пуно право, јер ма да је цела куЕа отворена, опет се у ово доба године орибана соба мало спорије суши, а рада је била, да по где где мало и закречи, да се опет неправи вашар баш пред свеце. Онасе за себе ништ не боји, јер је томе научила, а веЕ тај велики посао и не иде без ње, ма да је најмила још једну жену из комшилука, само да не остане посао и за сутра, јер је сутра недеља. Дакле наш господар Максаје омален,шишав старкеља, блага и доброЕуда лица, живихи весељих очију. По озбиљном и вазда свечаном држању његовомпознаје му се да је био дуго година црквени тутор. Сад му веЕ мало дркЕе рука, не види да воде записе без наочари, изабрао је стол близу тутора да приликом великих празника још по кашто послужи свету цркву. Кад излази из куБе у варош не чини то иначе него увек у црном стајаЕем капуту, што је подугачак па на струк и са два реда повеЕих коштаних дугмади, Истина да у том руву изгледа мало као човек од старијег шлога, али му његов увек глатки полу цилиндар даје довољно господски изглед, а а томе доприноси нешто и бела марамаоко врата,

што се сваки дан бели као снег, па чисто мидује старога Максима по обријаном подваљку. ГоспоЈјја Стана је тако!)е часна и поштовања достојна госпа. И она је омалена па дежмекаста. враг јој је мало утонуо у рамена а на лицу јој лебда вечити осмејак, ко је не зна иначе, рекао би да је сестра господар Макси, јер је у многоме налик на њега. Госпођа Стана не тумара много ван куЕе. Она Ее недељом и празником редовно у цркву и само Ееш је онда видети, где се обукла у стајаЕе руво. Господар Макса неЕе пропустити да се том приликом мадо не пошали са својом „бабом". Редовно ће јој реЕи да јој шешир мало на криво стоји и неЕе пропустити да јој не примети, како је мало отешњао струк од кашмирске хаљине, коју јој је пре двадесет година донео из Пеште с вашара, него Ее душа ваља таки додати, да ни једна гоена нема тако лен виклер — јер се первијен на њему и дан данас држи и стакли, као да је јуче из дуЕана, и нико не би рекао, да га је госпођа стана правила тек другегодине после свога венчања! Али госпођу Стану ваља видети у кући као домаЕицу — ту је тек њезино царетво! Она је дала душу да јој је цела куЕа што но реч као кутија. На креветима, на долапима високим орманимане сме за живу главу бити ни трунке праха. Прозориу целој куЕи увек се стакле, да ти је милина гледати кроз њих. Дуварови су бели као млеко а патоси се жуте као смиље а чисти су, да би могао, што но реч, мед лизати с њих. Ако је кад посетиш умоли је чуда ради, да ти извуче коју од оних дубоких Фијока у њезиним долапима. ЗачудиЕеш се колико је ту кошуља, чаршава, навлака, простирача и убруса на гомили. А ако си код госпође Стане умилости, радо Ее заватитии на дно, па Ее ти показати чак и онај дени чаршав, што га је још њезина мати донела, у своју прЕију, паје и дан данас нов као да је јуче са разбоја. Госпођа Стана је сваке зиме, кад су оно дуге ноЕи пасечовеку чисто досади спавање, код своје преслице. Што она зими опреде, све се то лети отка и покроји, сашије и поруби па се сложи у долапе, да има свега доста, у злу не требало. А тако и има госпо^а Стана чаршава и пешкира, што још нису ни видели сапуна ни цера, ма да их је собом донела у своме „штаФирунгу." А кад преврЕе своје рубље и повади дгуње, што су тамо мириса ради, помолиЕе се између пешкира и туце сребрних кашика, што је госпори Стани поклонио још њезин, Бог да га прости, покојни свекар, Али све би то још како тако, али ви треба да видите госпо^у Стану кад је она у својој кухињи. Што вам она уме да скува киселу чорбу, да начини рибу у тепсији, да испече јагњећи ћеваа, да умеси питу с месом, да начини савијачу и баклаву, то није иначе, него је за приповест. Ади госпоја Стана знаде