Глас народа

0 Д Ј Е Ц И. * Пештански кривичпл суд ослободио је др. Лазу КостиЕа и уредника „Иапчелца" Јована ПавловиЕа од тужбе, да су у Београду о светковини учинили велеиздају. Јошунапред се знало да Ее сд тужитељи сами осрамотити. — Свети Сава прослављен је у Н. Саду свечано. У очи св. Саве била је у „друштву за радиност" беседа на којој је рекао неколико речи г. С. В. ПоповиЕ, певао г. СајевиЕ а декламовало једно Српче песму „Српкиња сам". Дворана је била дупком пуна. На свечаној служби у саборној дркви певала је гимназијска омладина хоралну службу а при свеЕељу водице у гимназијској сали беседио је управитељ гимназије г. В. Пушибрк и ученик ТеодосијевиЕ. Света је било пуно и сваки је чекао и овога пута да чује имена титора и приложника гимназије алије списак њпхових имена у кр. комесара. После подне била је свечана седнида „Српске Матице" коју је отворио честити пред" седник г. Стеван Брановачкп са лепим пригодним говором а за тим .је Др. М. ЈовановиЕ беседио о св. Сави и изнео га је у оштрим хисторијским цртама пред очи слушалаца у дупком пуној дворани као честита учитеља и првосвештеника којипоптту.је у народу своме општу вожу и ради по њојзи. — У вече је била у народном позоришту свечана представа и давао се народни комад „Маркова сабља" од Јов. КорћепиЕа коме је други део прерадио непознатп писац. Овај народан комад у коме нарои гледа у леппм и живим сликама несретнога ВурТја БрантсовиЕа са слепим синовима Гргуром: и Стеваном и Еерком Маром. турчење боеанских Србаља. сеобу под патриархом ЧарнојевиЕем,ослобоТјеље Србте под ЕарађорЈем и Милошем, борбу Црногораца за слободу, Доеиттгја. Текелију и Вука КараџиЕа са н.иховим слављем. цео тај комад потресао је п одушевљавао је нублику п сваки је изишао тога вечера из позоришта са мислима, даје заман уздати се у туЕу помоЕ. да је највеЕи грех издати народсво.ј. да не треба клонутн у борбп за слободу рода свога, него му треба просветом осигуравати живот на векове. * Пз Врптца нам јављају да су тамошљи народни учитељи у очи Св. Саве дали село у корист српских сиромашних малих Еака. Евала тој вредно .1 браЕи! * Сентомашка граЕанска каспна даје 29. јануара игранку у корист своје књижнине. * Др. Балтазар Богиши11. С радошЕу поздрављамо глас, даЕе др. Балтазар БогишиЕ, сада проФесор на одеском свеучилпшту, скорим доЕи па Петиље, да изради законик за Прну Гору. БогишиЕ је најславније познат као познавалац словенскога праваи у колико се ми радујемо. што Ее така снага радити на црногорскпм закопима, не сумњамо. да Ке и његовом словенском родољубивом срцт ласкати, што му паде у део тако велико дедо, које Ее му трајну славу стеЕи. Млада држава, јтначна Црна Гора, која је у носледње време учиннла толике нанретке, добиЕе сада и своје законе, што Ее јо.ј не само унутра најјача нолуга бити, него Ее јој задобити љубав и наклоност околне браЕе. а сјајан утлед у страноме свету. Дај Боже да се среЕно доврши ова племенита мпсао кнеза Нпколе, који је БогишиЕа сам собом позвао да се тога посла прими.

Р А 3 Н 0. Најстарији човек. Није онај американац, што смо јавили у прошлом броју најстарији човек, био је од њега још старији један Србенда по пмену Пера Чортан родом близо Темшпвара. Пера се родио год. 1539 а умро је 1724, дакле је доживио 185 год. Док је био млађи чувао је овце. У старости је био јако погнут али је ипак био главом веЕи од свога 100-годишњег сина. Живио је умерено п постио је све поетове. Веле да му је слика његова сачувана у породици гроФа Валиса. —

Новине у Аустро-Угарској. У Аустро-Угарској излази данас 1020 различитих новина, и то: 600 немачких, 170 маџарских, 79 ческих, 58 пољских, 50 талијанских, 22 словенских, 9 српских, 9 руских, 8 румуњских, 6 хрватских; 3 чивутске, 2 словачке, 2 грчке и 2 Француске. Само у Бечу излази 340 од којих је 333 немачких. Женскиње у поштарској служби. По извештају из Америке има данас у сједињеним државама преко 500 женскнња у поштарској служби. На главној пошти у Вашингтону пма међу 310 чиновника 63 женскиње намештене за преводчике, преписиваче и други код телегра®а има их још сила више, како су ови у приватним рукама, то је мучно дознати правог броја. Међу тим зна се, да с дана у дан све више женскиња у службе ове долази и радо се прима, и сви су се са њиховом службомврло задовољни, како публика тако и дотична виша власт иуправа. Дуван у Аустрији. Прошле 1871 год. Продато је у Аустријц у земљи за 50,321,420 ф . а. вр. дувана и цигара и за 2,534,742 ф . а. вр. из земље; те тако је за 6,396,411 ф . више за дуван узето, него год. 1870. Коњско месо. У Бечу је прошле године искасапљено 2073 коња. 1 И. тог меса била је 10 до 12новч. а 1 Ц. говеђине 35 и више новчиЕа.

НАРОДНА НРНВРЕДА, * Имамо да забележимо два нова завода па пољу наше привреде један је Б ачко-бо дрошка штедионица у Новоме Саду а други је Сентомашко-туријска штедпоница у Сентомашу. Оба су завода у српским рукама и развијају живу радњу. Септомашка штедионица узела је на први мах таки подет, да су јој акције данас уцени троструко скочиле. Чујемо да су Срби у Бечеју такође прегли да подигну штедионицу. У добар час! * У Загребу се ради на томе да се оснује винарско друштво. Преко 200 особа већ се пријавило чувепом винару ги да је радо да суделују у том друштву. Нема сумње да Ее овако друштво бити од велике користиповпнарствоутроједној краљевини. * Београдски кредитни завод позива своје удеоничаре да приме камату од 5% какона пуноунлаЕене деонице, тако ипа нривременпцу. Псплата одпочиње 8. о. м. * Угарско паробродско друштво обуставидо је своју пдовидбу. * Сомборска трг. и занат. банка објављује да јануарске одреске својих привременица са 3 ®ор. испдаЕује. * Порез на земљу у Пруској у Аустријн. Из порезнога изказа Пруске за 1870. год. и Аустрије за 1870. год. види се да изравни порез у Пруској износи на 24 милиона 606.197 становника 45 мил; 163.000 талира, дакле на главу ф . 2.86 а у Аустрији на 30 мид. 555.370 становника 78 мил. 203.65а Фор. дакле ф . 3.08 на главу. Земљарина (порез на земљу) износи у Пруској 29 по сто изравна пореза на четворну миљу дође ф. 31 — 20, а у Аустрији износи земљарина близу 48 по сто изравна пореза, а на четворну миљу додази ф . 6853.

Свршеним учит. приправницима. Пошто су болешћу и препреком упражњена нека учитељска места у бачкој епархији, то позивам ради журности овим путем учит. приправнике, односно учитеље, који би се хтели тих привремених места примити, нека ми се, означив које су науке и с каквим успехом свршили, што скорије пријаве. У Н. Саду. Стеван В. Поповић, епарх. шкод. реФеренаУ.

ВЛАОНИК „ЗАДРУГА ЗА орножу НАРОДНУ ШТАМНАРИЈТ". — УРЕДНИК: СТЕВАН в. поповие.

Српска народна задружна штампарија у Новоме Саду 1873.