Глас народа

23

залупиле су окна ади су се дизале са својих места, да дозиаду у матере куд је наумио стари Пејиб. У главној улици висио је о једном прозору господин ћира Зуквић и курисао је некој каћиперци. Мал није занемио од чуда када је опазио баш главом старога Максима — сад му је било на мах јасно, да су они гласови што су већ два три дана узбунили полак вароши доиста истинити. Али господии ћира није био човек који се задовољавао да зна неку новост само у поле, он би то сматрао за увреду свог званичног положаја, кад не би чуо и знао све и сва што год бива у вароши. Зато се не мога ни сада уздржати а да невикне старом Максиму „а куд бог да тако рано?" мадаму се креттећи глас губио у лупи од точкова. Мало увре^ен што га је стари ПеЈић пречуо опрости се господин Еира хитно од своје „обожаЈеме Фрајлице" и но|>е улицом у мислима, где ће и како ће распитати прави узрок Пејићевог „путешествија". Мерутнн је госпора Стана још не престано стаЈала на капиЈИ и као бајаги очима пратила свога старца, а у истини је извиривала, да ли је и остали свет приметио свечани одлазак господара Максе. Сирота добра старка би рада да се цео свет радује доласку њезиног госта, она је већ у мислима премишљала како ће се сви зачудити ненадноме доласку њезине нећаке, како ће цела варошица да узавре од те новости, па како ће и она сада имати великудевојку у кући, па још девојку која је дошла из Веча са „воспитанија". Већ је измишљавала шта ће све сутра кувати за вечеру, како ће и после да уга^а својој нећаци и баш се борида с тешким мислима, да ли ће сутрада принесе на олтар свогагостољубља ону кљукану гуску шга онога са орасима ухрањенога ћурка — а већ Вог ће опростити, што ће престати пост, јер и он зна, да гост руши пост. У том доре иза ћошка доктор Милош и по|>ехитно улицом сигурно за својим позивом. — Полако ранко мој, куд се тако журиш а тако ли заља, тетици ни помоз Бог. А шта ти мати ради? корела га је госпо1;а Стана. — Опростите драга госпо, журим бодеснику. — рече Милош. Та каква госпо, — виш ти господина јако, двадесет сам ти година бида тетица а сад госпа, није него још шта, мој лепи господине! Док је^акела водео едатке гурабије, дотле смо се познавали. А сад те нема по читаве месеце, да се нисте погосподили господиае докторе? — рече госпора Пејићка чисто увре^ена. — Ни сам тетице вере ми, али знате да сам у да незнам где ми је гдава, особито од како ми је колега умро. — Та но но, ал тек нећеш заборавити и на тетицу. Ад знам ја ранко мој и штаби ти састарим људма. ал већ ваљада ћемо те мало чешће вирати док нам дође наша Јелка. а млади господине ? —

— Каква Јелка тетице — рече доктор, ал не мога да при тој речи мало не порумени. — Бог стобом Милоше, на што се будиш? Зар не незнаш Јелку с којом си тако рећи одраст'о? Ал да, ви учени људи не памтите добро! Та Јелку мога покоЈнога Пере, она долази сада из Беча управо к нами, та и коме би кад нема никога свога, па виш да те тетица лепо Још Пејићка није ни довршила а Зуквић рупи к'о из вертепа. — Љубим руке Фрау фон Пејич. Радујем се што сам улућио придику, те чу се бар известити куд то тако журно оде хер фон Пејич, да није когод на смртболестан? У вароши се веч говори. — Шта се говори? Немају људи друга посланего седе па измишљавају којешта. Мој је отишао у Т. пред моју нећаку што сутрашњом ла^ом долази из Беча — па шта је то коме противно? — Молим, молим Фрау фон Псјич гш Ое^епШеД то је за нашу варош само.чест, ћујем да је Фрајлицаи лепа и богата — А што се то кога тиче, ако је, себи је — рече госпо^а Стана на кратко, не могав да сакрије своју злувољу, што ју је прекинуо у најлепшем разговору човек кога она не трпи. — Ти ћеш Мидоше сутра к нами на вечеру, реци матери да и њу молим да ми не одрече, имам с њоме важна разговора, рече госпођа Стана, окрену се и затвори за собом капију. — Амице, права наџакбаба Пејичка — рече господин Зуквић. Докторе завидим — ти сутрашњом вечером имаш Форханд, ал ми нечеш утечи стичуј а тебе. млада, депа а богата, не пик момће. Има нас више муштерија. Од сутра се бацам на ероберунге, Фенстер-променаде, пукете, дипсбриве, сваки дан $еш као из кутије, увек нову униФорму — а чекај се нечеш ме претечи — брбљао је господин Зуквић у ветар ,Јер је Мидош ћутећки ходио узањикадЈе дошао до неке мале кућице, сави хитно у капиЈу и једва климне главом у име опроштаЈа. — Чудан светац тај доктор — гун ^ао је ЗуквиВ у себи. Све ћути, па је увек нешто замишљен. Фрајда Милеса га очевидно беФорцугује, Фрајди Корини се допада његова црна брада, Фрајла Сидика швермује за његовим плавим очима, свуда ми стоји на путу, Да није така добрићина, још би се расрдио на њега. Ал код Фрајла Хелене, Јелке, како ди се зове нече ме избацити из седла, само гевагт, па ће добро бити. Ал сад ћемо мало Фрајли Хермини — знам да ће једва чекати да јој кажем данашњу важну новост а и господин Форштанд ће ме чекати на пикет. С тим мислима сави господин бециркс —адјункт ћира Зуквић у магистратску капију, да учини своју реверенцију своме господину шеФу и његовој кћери. (Наставнће се.)