Глас народа

сукти пламен, да муштерије припаљују њиме своје луде и цигаре. Пдамен што гори по собама наликје пламену наших садањих светњака, само што му нетреба стењка али му треба стаклена цев. Пламен у светњака по улицама рашљаст је као ластин реп или као крило у слепа миша. По гостионицама, по палатама великаша, начињени су уз степене анђели или деца од бронзе, па држе луч а из тих лучева, бије гас, те гори и осветљује цео простор. По вртовима спроведен је гас у цвеБе од порцулана и осипа се отуд у безбројним дивним пламичцима уз ступове чардаклија. У свакој куЕи у којој гори гас има нека справа (сахат) да се њоме мери, колико је изгорило гаса, било једне ноБи, било за месец дана. Овим истим гасом пуне се и они ваздушни балони којима се људи дижу небу под облаке. Гасом осветљене улице видне су а тиме се сузбија занат онима, који по мраку остварују своје нечисте намере. Људи који се баве тим послом пронашли су, даи гас није једноставан. него је у њему спојен тако звани угљик и водоник у извесној мери.

БЕЈЕЕШЕЕ 0 СВАЧЕМУ.

1. Необичне зиме. Није само ове године тако необична зима. Из бележака зна се да год. 1289 није ни било снега. 0 БожиБу су се зеленила дрва, у Фебруару било је зрелих јагода, у априлу зрела грожђа. А има негди записано да је год. 1168 зима била тако топла да су воВке цветале у јануару, да су лешњициијабуке сазреле у Фебруару, да је жетва била у мају а берба у августу. Али је год. 860 и 1234 била така зима да се смрзло и јадранско море, те су преко леда вукли еспап из Мљетака у Далмацију а и млетачка Флота се замрзла у леду. 2. Ново обручање. Неки X. В. Катин изнашао је нов начин, како да спаја обруче на бурадма. Познато је како се спајају дрвени обручи на бурету, али зна се и то да је правлење и ударање обруча скупо а још ко томе несмо сигурни да нам обруч неВе пуЕи. По овој новој методи, узме се те се избију из доброга плеха мале плоче, па се урежу у њих две положене упоредне лаце (шлиц) тако дајеплоча налик пређици. Узми даље те провуци крајеве од обруча кроз те лаце а с преда Ееш их лако провуЕи али натраг не иде то лако, јер се оштре лаце урежу у дрвени обруч. Доста је да куцнеш чекиЕем па да се крајеви од обруча упију једно у друго тако, да тај сплет постане раван и глатак. 3. Сушење нових станова. Да би се могле собе у новој куЕи брзо исушитн и у њих се уселити препоручују практични људи да горемо у њима пресован угаљ (Ргезвкћок). У овом угљену има до 80%

правог угљена, гори споро као какав кад и развија том приликом угљену киселину а тога треба, да се учврсти креч у малтеру. Поступак је тим начином врло прост, не кошта много а не прети нипожаром, Довољно је да се једна соба ложи пет дана. За собу којој таванови и дуварови заузимљу 4 □ хвата простора, доста је 6 Фуната пресованог угљена а то стоји само 9 новч. јер је цента тога уљена 9 Фор. 4. Коров на њиви. Зна се да коров ниче нањиви отуда што људи не пазе да семе што се сеје буде чисто, а да би их опоменули ево Еемо казати, како се коров множи. Једна стабљика штавоља произведе 8000 семена, тарчужак 4500, маслачак 2040, титрица 40,650, чкаљ 19,000, кисељак 13,000, кукољ 2940, турчинак 50,000 семена; отуд серазбуја коров тако силно. А свима овима придолазе још попонац, лисичији реп, паламида и друге травурине које кад се намноже на њиви ослабе је и упропасте сав усев. 5. Бале. Марвени лекари су испитали да је болест што се зове бале прилепчива и да су тој прилепчивости подложне само једнокопитне животиње, после коња највише се лепе бале на човекаи овцу, исто се тако лако лепе за мачији род, слабије иде бала на козе, свиње и псе, а не иде никако на говеда и на беле зечеве. Бале из носа и уста оболелог живинчета несу приљепчиве ако сетако сасуше да се могу сатрти у прах.

споЈа Стана. — Јел' све у рсду. А гле мал не заборави. Дад ми ону другу Фајку са краЕим камишем и наби ми дуванкесу па да се у име Бога иде. — Изеде ме та твоја лула, веЕ ниси жив ако не курши, лепо ти и стоји — рече госпо^а Стана али ипак оде да је донесе. — Е виш приш' Панто што су ти жене, небини биле живе а да ти не чантрају. Та нек је кадгод и на њихову — рече ПантанамештајуЕи нешто на седишту. Кад је веЕ све било у реду швиЕну приш Панта и хинтов загрмну преко Б — ке калдрме као оно потмула грмљавина из даљине. Ко год јд пролазио улицом, застао је и погледао је за господар Максом и чудио се каква ли га то голема невоља гони на пут и башу очинедеље. Госпојице што су седеле код прозора, отварале су окна да виде, каква то госпоцка кочија грме улицом а кад су спазиле да је то „само" господар Макса,

1®Д1КтЖ. КАО ШТО ЧЕСТО БИБА. ПРИПОВБТКА ИЗ СРПСКОГ ЖИВОТА. од С. В. Поповића. (Настављено.) — Та хајде се нењи веЕ једанпут — журашего-