Глас народа

42

јању општекорисних завода и друштава наведена питаља о напредовању на дому и у општини, у радњама и занатима, као и сва питања о чувању здравља и живота у људи и стоке. •Јитања као и предававања држи се по књигама и листовима, што се заједнички набаве, и то од чланова умољених ил наређених, сви остали слушају, па кад се сврши читање ил предавање, онда сваки своје искуство о ономе читању саопштава, које је по све присутне у толико корисније, у колико је ко у оном питању искуснији. Тако седеби, слушајуБи и разговарајуби научи олако сваки гомилу корисних знања, што су данас веЕма него досад потребна и у радњама и разумном држању куБе и млађих, и што се данас ишту од свакога отличнога и разумнога човека, и који хоће да буде отличан муж, отац и господар и отличан члан општине и грађанства. Та читања и предавања уједно су најлепша храна и снажење за срде и душу. Све најплеменитије што има људство скупљено је у књигама. Што су најмудрији и најизврснији од људи умели да ураде, даизговоре, смисле или да осеБају, то је исписано у књигама, да сваки оно кад хоБе и колико хоБе чита и слуша њихове речи, говоре, мисли, као да је с њима, да се користи оном мудрошБу, знањем, искуством, и да се учи чему хоБе, кад и докле хоБе и колико год пута хоБе. Тај начин сабирања знања нама је нужнија него другима за то, што мање имамо прилике то друкче научити, чути ил видети; а села сутаинајотличнија забава за све разумне и поносне људе, и који то хоБе да буду. У нас нема још ни у варошима, а у селима ни толико прилике за лепшу забаву; а кад немалепше, онда се иде на онаку, какве има; те тако многи свестан и поносан човек поре у крчму, тражеБи, да се онде и саетане и разговори, или да чује шта; па како се онде не седи, без трошења, а трошити се нема на друго, него на пиБе и на коцке; тако и он као и други узме да пије и мало по мало научи се и уобичаји, и не може после да остави, свега нешто сврби и кона, док не оде. Ова читалачка села задовоље ту нотребу састанка и разговара далеко лепше и корисније, а без икаква трошка, осим оно неколико новчиБа, што међу собом уговоре, да сваки годишње улаже, да се могу набавити они листови и књиге. (Свршиће се.)

НАШИМ ГАЗДАМА. У прошлом броју цењеног листа одговорио сам оним нријатељвмакоји ме ниташе о изгледу године на нрама времену. Данаске Бу пак да одговорим онима, који ме упиташе, шта Беју после воде?

Познато је да су удесом природе веБином наши крајеви поплављени и да се на нашем народу водено коло изврзло. У напред гледајуБи газда, нијепосејао земљештому је лане кириш подавио, јер држава скрштеним рукама гледала је како се угарско злато у блату гњави, веБ је чекао убоги, шта Бе свети Трива реБи? Данаске је време, која земља под водом није, за располагање, те ко да заостане неБе, напред му се мора. На земљама, де марва није потрла трску, рогоз, шаш и травуљину, ваља при добром ветру упалити, да земљу очисти и да земљу угреје. Чисту и опаљену земљу ваља ома узорати, ни плитко ни дубоко, веБ у средњу руку; некоЈе време оставити да се и улежи или промрзне, да дивјаштина у њој утрне. Ео има, ил може набавити пролетње праве црне репице или риља, најбоље Бе чинити да то посеје, јер што добро роди, скупо се плаБа, купаца свагда, а за јаку земљу најзгоднији усев. Ди је доста руку и близу вода, и кудеља или лан није од шкоде. Дијемање ручне снаге, може посејати јарицу и зоб. А ако је мало земље може и кртуљу (кромпир, земљак). Пролетњи јечам, сочиво, вику (лањик) никако несветујем, јер Бе избујкати, полеБи, иструнути. Еукуруз, бундеве, може такоЈе засејати, али позније, јер Бе извоБкати па се претргнути, јер у снажној земљи, није мере, ни одсека. Природа се неда код пролетњи усева у границама држати. Ди вода још узмакла није, веБ доцније усане, може се кукуруз чинкантин, проја, елда или муар посејати. Ди чак после дуова, ваља за зимску репицу оставити, тек напразно никако, јер порез се и на гробље оБе. Оволико о сејању, сада неколико и о радњи. Орање које није зими узорано, ваља да је дубље, а бразда ситниЈа, без запињања и оплазина, права и чиста, без поштене гвоздене дрљаче ни једно зрно да се не баци, које доспео може и двапут дрљати, пре жетве, него после, и то и преко и уздуж, побранати такође, а ситније зрно и поваљати, а ко нема ваљка може и овце нагонити, тек угазити свакојако. Ако јако крене, само се јечам сме опасти, други усев никако, да се неузжути, кад друго стане модрити. Оволико за пролетње усеве. Емил Чакра.

ДОМАћИ ЖИВОТ. На дому нашем најважнији је онај део, у коме проводимо веБи део дана и ноБи, стан наш у ком станујемо или боље реБи соба или одаја у којој живимо. С тога и треба да је тај део куБе наше нај-