Глас народа

здравији. Жали Бог у нашег народа је соба или одаја јоште доста забатаљена у сваком погледу. Уаиђите само зими по сеоским куЕама, па ћете видети, како су прозори од собе у којој живи дела породица целу зиму залепљени, као бајаги да не продире зима у собу. У ту собу ти је после натриано све што може да стане у њу; ту ти је у запеђку и квочка са пилићима, ту ти је и буре с купусом; у тој одаји сугае се и влажне хаљине, опране когауље; у тој соби се руча, и спава, а та се соба никад и не ветри као гато треба, јер су јој прозори зачепљени, а вратајој воде у кухињу, откуда продире дими други задах у собу. Таке собе су после легло многим бољетицама. Крајње би време било, да обратимо вигае пажње нагаим собама и одајама. Ако хоКемо да нам соба годи здрављу, оно настојмо да су прозори окренути на југ, да може сунце својом благодетном светлогаБу упирати у њу, јер сунчева светлост је нужна за наше здравље као насушни хлеб. Наш стан бива да је нездрав: 1. Ако хрђаво лежи. Шкодљиво је ако је куЕа ниска, особито ако је на кртој земљи, где се прикупља вода, ако је на мочарном или ђубревитом земљишту, ако је близо каквих баруштина или смрадних икужних места. 2. Ништа веЕма не уди здрављу, него ако је соба влажна, а то опет зависи отуда како нам куЕа лежи и како је озидана. Јер са влаге станови су хладни и плесниви, па се у њнма уплесниви и отрујеиваздух кога предишемо. Не само да нам у важном стану труну сви намегатаји, него нас напопадају отуд и разне бољетице као: главобоља, запалење очију, грознице, назеби. II ова нагаа помодна болест гато се зове гука или скрофула највигае ниче у влажнам становима, Влажан ваздух не прима у се влаге те с тога смета испаравању нагаега тела, а тиме ремети опток крви, те из тога ничу сваковрсни назеби. Даље у влажном ваздуху нема толнко кислика колико нам треба за дисање, с тога се онако хрђаво осећамо у влажном собњем зраку. А гато се тај влажни ваздух веВма угреје, то је гакодљивији по нагае здравље. За ових задњих неколико година, које са великих киша, које што је вода избрнзгала из земље, овлажиле су нам се многе куЕе и сваки који је допао те невоље, треба да се постара да је колко толко смањи. Влажну собу треба редовно ветрити. Најбоље се ветри јутром или по подне од 3 — 4 сахата. Рекосмо да многи у нас не ветре своје собе зими, да не би испустили и топлоту из собе. Али баш се зими највише кува, пере и суши по собама, отуд се купи много паре у собама те и та пара вдажи собе. С тога треба зими двапут више ветрити него у лето. Варају се они који мисле, да кад се соба ветри, да је треба вигае и веЕма ложити. Је ли ваздух у соби чист и сув, то ће се много лакше угрејати него влажан, а све да је и тако, зар да рад једне цепанице дрва или

корае сламе долази здравље читаве породице на коцку? Умалићемо влагу у нагаим собама и тиме, ако често перемо, отиремо, и сушимо дуварове, прозоре и врата, јер ћемо тиме затрти плесањ ибуђу. Иманека врста гљиве што радо расте испод патоса и по дуваровима. Ео примети ту гљиву, нека је маже витријолом и катраном, али пре свега је баш тога ради при зидању нових куБа врло добро, ако се собе прво поспу сухим песком или пепелом, угљеном па се истом онда патошу. За патос ваља узети исушене даске, а дуварови се крече и с поља и изнутра тек онда, кад су већ сасвим суви. Многи суше своје влажне собе и тиме што пале у њима ватру сламом а отворе прозоре, или мећу у собе сумпорске киселине у отвореним судовима. Још ћемо препоручити, да се с поља уз зидове саде лоза чардаклија и бршљан, јер сисају влагу из дуварова па тиме суше собе. а лепо их је и видети у њиховом зеленилу и цвету. Ми сами множимо влагу у својим собама аео у њима кувамо, перемо, сушимо влажно дрво и кошуље. Жали Бог многи се ти послови раде у соби, али ко год има више него једну собу, треба да се остави тих послова у оној соби у којој пребива и дањуи ноћу. У влажним собама не ваља наслањати намегатај, кревете, долапе, орманове и канабета уз дувар, исто тако ваља често загледати у долапе и уклањати оно гато је обуђавило и оплеснивило. Ми ваља и где нема влаге врло да пазимо на ваздух у нашим собама. Еао гато нам свежи ваздух у пољу чисто надимље груди и снажи плуће, тако нас тежак и загушљив зрак у соби трујеи гугаи. Ваздух се тај квари од дима, од јаке задаје (н. пр. од загорелог јела, млека, масти и т. д.). Од свију кадова не вреди ни један толико, колико кад успемо доброг винског сирћета на усијано гвожђе или кад кадимо вењом. И топлота у собама утиче на здравље. По нас је најздравије ако су нам собе умерено тонле н. пр. 12 — 15° по реомировом топломеру. Жали Бог мало ко пази на то. него се пећи зајаре да је топло као у паклу, а је ли ваздух у соби јога и влажан, онда је болест готова. »Један дан — причагае ми један барањски свећеник — долети ми у собу с кукњавом женаједнога мога парохијана. „„Ајдете, вели попо, хоће Бајо да умре, да му читате велику молитву да не би жалосници умрво здрав читав чоек."" Нопаднем требник и петрахиљ па хајд Баји. Кад ја тамо у мал не сам пао кад сам угаао у собу. Соба врућа као пакао, пуна задаха, ваздух у њојзи сав кисео, а мој ти БаЈО лежи у кревету а на њему три тавана душека, ћилимова. Пугае Еајо испод њих као оџак у ла^е. Уз Бајин кревет још по неколко креветаца а уз њих наћве, буре с купусом, у запећку се мачка омацида, под креветом квоче квочка. Соба пуна жена и људи па дворе Бају. Ја ти изјавим да Баји не ће бити