Глас народа

63

хове ласкаве речи. Све бруји и зуји од силних комплимената. Госнодин Зувкић је јунак вечера. Он је аранжовао први „квадрил" са ЈелкомЈиспод руке. Сија се од пете до главе од блаженства. Други играчи му завиде, јер држе да је Јелка у њега заљубљена. Некима, који су већ претрпели прву ватру па спадају што но реч у „стару гарду" није сеизмаклоиз очију, да је Јелка играла неколико игара све једно за другим са господарем Луком ДабиЕем. Дабић није играч од заната, ретко игра, јер човек већ није више тако млад, веле да му игра шкоди и здрављу а и не приличи љеговој збиљи. Еад Дабић игра и то неколико игара узастопце с Једном играчицом, то већ нешто значи. — Гле ти молим те Дабића — рећи ће Игња Врапчић — први калФа у највећој Б—ој болти. — Нисам га видио да је толико играо ни пре десет година. ћелавим људма не стоји добро кад цупкају око деце. — Знамо се — одговориће Пера Искрић трговац у миру, иначе савршени зналац сви]у варошких тајана. — Однога је ^аво. Жениће се. Шта? Зар и он? —рече Врапчић усплаирено. — Не бој се соколе, остајенасјошдвадесетитри грчке младожење. Ја и ти смо тек седми на реду. Он је ме!?у првима. На њега је ред, што му је суђено, то мора бити — данас ил сутра. Воље вечераснего јесенас. Ал лукава је то звер, виш како је изабрао полетарушу. Ад алатура! Банка говори. Лука је мајстор! — гунђао Је Пера. — А где си то чуо Перо ? Јел' ти то Лука казао? Нисам чуо да је купила „штаФирунг". — Какав „штаФирунг" безјаче! Још није свршено, иначе би Зувкић већ попио три холбе мастила од дешперата. Он још и не сања. Његово голо господство мисли да ће Фрајла Јелка за „беамтра". Којешта! Таман момче за деверство. Оне чапљасте ноге и телеће лице па ручерде. Да је Метерник, па би му се познало, да је продавао саламу! — Апропо докле си ти дошао с твојом Аницом. Љубав је ту, ал не можеш с оцем да се удесиш око новаца. Ти би „бареса" а он даје „после смрти." А момче? Још Пера није ни довршио а Врапчић је умакао у гомиду шетача. На клупама дуж дуварова целе сале седеле су госпоре мамице и тетице. У сваком ћошку збило се неолвко столвца у тесно, ту је заседавао балскикритички одбор женскиња. У оном десном ћошку седе најкомпетентније критичарке. Ту председава Фрајла Нерса, коју половина света зове „милостивом", јер држи да је удовица, а друга половина зове је тетицом, јер се поноси што јој је род — ма и девете пећке жарило. Фрајла Перса је правижурнал. Није лепаад је је „била" лепа. Носи се укусно и брижљиво. ЛеЈа су јој малко испупчена, није гурава, пре биреко да је мадко настрана. Очи мале али секу, усне танке

али фино узвиЈене. Зубићи су нови, јер нису први зуби. Алјезик —тајвреди! Управо кад је добро погледиш, изгледа онако танка, угларена, Фина, сува као чиков. Она пориче да икад икога оговара, сплетке не прави никад. Што се за њом говори, то јесве измишљено. Свет јој завиди што је волу и потежу на све стране. Без ње нема друштва. Онагане прирерује, али без њеног питања и савета не може се ништа, не сме се ништа приредити. Кога она узме на миндрос, тај нек се сели, пропао је, изгубљенје. Кад говори, говори тихо, речјој је „у меду растворен шатвосер". На баловима се сваки отимадаседне до ње. Она не игра, не пази на игру, не гледи на одело, не чује шта се говори — али ипак зна свеи сва. Чудна је сила и у Фрајла Персе. Она дрма друштвом у Б. где год доре она је „прва персона." — Молим вас Персо рано! Јесте ли само видили, како је Рокса Булићева надувала ону кринолинентину као десетаку. Зар то приличи девојци, која нема ни две хиљаде шаЈна, рече госпора Манда Роксићева. — Моја Милева стоји према њој' као аковче. — А ваша Милева има четир хиљаде шајна, јелте прија Мандо — рећи ће Фрајла Перса. Ил да, четир о прстену а још две после смрти. Не бојте се пријо, онака луца ће пдести седе. А гле, те молим вас Луке, ко би се томе надао. Нема му стрицу још ни по године како је умрво. Та ономад је тек био парастос, а он већ игра. Ала му и стоји. Рашчупала бих га. Наследио је неку тричаву мангуру. Одерао је, окламао је цео свет, па мисли ко је он је. Часни га потро, како је обрастао у ону брадурину, хоће човек да сакрије гуке, да му се не виду. Да му је мало внше у глави а мање у бради, не би му шкодидо. А Бога вам, какав је оно зубун у Пејићке; тешка свила али је избелила. И та Пејићка под старост бердо. Није тридесет година ишла на бал, па се, часниЈе потвро, сад пред смрт прокицошила. Брат Макса ће ]0ј заФалити. Њега не крену пи са сто водова. — Ад модим те Персо — рећи ће госпора Јуца Штипићева. Како ти се допада Јелка? Фино девојче само да је добра партија. Да је покојна Радићка жнва, био би леп пар људи, Јелка и доктор. Ал доктор је дрвењак. — Мани ме доктора, сита сам га. Јелка је већ дигла нос, ад' добра је партија, доктор је луда а гоља. Новац иде на новац, не ће је Макса дати за голо господство, Зувкић се успропадао око ње. Нећеш се момче набрати меда. Ено се Мари казанџијиној опустила коса. А ко то тамо паде ? Зувкић са Јецозг. Несрећа матора за њега је валцер. — Наставиће се.

Р А 3 Н 0. Буре од 2000 акова, Загребачка управа грактарских шума паручила је у једног бачвара да пачини из вшшјјмчецх дуга буре од 2000 акова, кој*) Ее се изложити на бешсој светској изл:ожби. Бачвар добија дуге безплатно а не шгаНа ни нодвоа