Глас народа

до Беча. али је дужан да нашести то буре у изложби а занаграду за љегов посао и вештину остаје му буре после издожбе. Веле да 1е ово буре бити ремек бачварекога посла. Убиство у Мокрину. Прошлога месеца било је цред изасланим арадским судом у Сегедину суђење поради убиства мокринског становника и цркв-тутора Заке Лаушакојим убиством су судски обеђени утатељ Никола ЈанковиН и поп Паја Попови1. Пз страних листова дознајемо само то, да Јанковић признаје да је убио ЈГауша али са попом заједно а поп Паја одриче постојано да он незпа ништа о цело.ј тој ствари. СаопштиЕемо шта је пресуђено само док дознамо. Пола коњ пола крава. Неки Фијерш показује уБудиму два чудновишта од којих је једно полак крава а друго је еољ који нема ни једне длаке. Стално мирисна башта. Ео хоНе да му башта мирише са рана пролеНападои у позну јесен нек поређа по њојзи тако биље и цвеКе што цвати на изменце одпролеКа до јесени. ВеК испод снега мирише на пример љубичица и висибаба, затим долазе орлови нокти, јасмин, затим каранфид и ружа. Од ружиног мириса мирише башта чак и под црну јесен. Осим тога садп и негуј зулбул, ^УР^ИЦ, резеду а винову лозу, која тако исто мирише као и катанац, затим литвпцу, божје дрвце, ковски босиљак. И животине се опију. Није човек једини, који воли да сз кадкад слади — мамурлуком! то исто чине и неке животиње. Мачке наше једу и гризу корење од биљке, што се зове мацина трава, а волу корен и од дуитаца, и то чине не да се наједу, веК да се — опију. Свпнче лоче киселину од вина. Неки Ннглез научник прича, да слоновп у Аврици иду одстабла до стабла неке воКке и миришуКи је опију се.Н у Нндији поду ниКом сдонове јака пића што се пеку од лиринџа. Еад се ти слонови успКе, госа нихов нокаже им тек боцу маду са тим пиКем и опи одмах крену и раде даље. Даде .ш им роеа у награду ту боцу да попију, онда су вам тек весели, заигравају се, играју се као дете, а очи им се светле од разнграности, неусхтели пак госа да им принуди боцу, онда се једе, ричу и хоКе и самог госу да убију. — И неки мајмуни пуше са 'гак ом вољом, да их је милжна гледати па сетим пушењем опију п® их тако похватају. Просвета Јапану. Јапанска хоКе да учини грдан корак у напред у нар. просвети. По плану, који је за то израђен по делиКе се цео Јапан на 8 великнх школ. округа у сваком Ке битп по 1 универзитет и 32 виших средљих школа, у којима Ке се у горљнм разделнма учити и страни језици. Под средњим шкодама стојаЕе 53,700 основних школа. У средњпм школама плаКаКе сваки ђак 10 Фор. сребр. месечно а на универзитету 15 Фор. сребр. школарпне, 150 ученпка са тих средњих школа пшљаКе држава у Европи са стипендиом од 2000 ®ор. сребра. а 30 учнника са унпверзитета са 36000 вор. сребра, Даље Ее издржавати 1500 ученика држава плаКајучи им све н сва за ТМ1ХОВ ужитак. У основној школи неКе се учити странијезици али Ке основа настави бити удешена по европспом методу, за које су веК преведене најбоље књнге на јанански језик, а за учитеље, који Ее настављати тнм методом диже се учутељска школа. За миннстра нросвете узеЕе држава Д. Нордтропа држ. инспектора американ. школа у Еолектикуту.

ШТА БПВА ПО СБЕТУ. * У Панчеву је умро Јовап РадосављевиЕ ипаче „Жана". Био је ваљан трговац, уредан чиновник штедионице, добар родољуб и велики пријатељ деце. Погреб му је био сјајан. <)во Панчево отпратило га је до гроба. Лака му земља!

* У Н. Саду је умро ђУРа, АтанацковиЕ, књиговођа „српске задруге за међусобно поаагањо и штедњу" и економ. дедовођа „српске народне задружне штампарпје." Био је даровит човек. Својим знањем и ретком вредноЕом, стекао је био за кратко време депо имање, које је доцније расточио услед породичног потреса. Био је у Русији на Еавказу као руски чиновник. Спремао се да војује на Бадкану за слободу српства. С том жељом легао је у гроб у најдепшем цвету жнЕа свог, јер тек навршио беше 33-Еу годину. Вечна му памет! * У Београду је забранила подицнја предавања на седу у тамошњој читаоници. Пре неки дан у мад није изгорела „велика шкода" у којој су и народни музеј и бибдиотека. * Др. Милетић је предлагао на сабору у Пештн, да се изашље један одбор, који Ее извидити да ли су закључци српских сабора против закона, даље извидити радњу кр. комесара. Предлог му се није примио. За тим је питао министра ТреФора зна ли он шта ј е кр. комесар радио са про®есором др. Миданом ђорђевиЕем и са гимназнјскпм патронатом и какоКе то оправдати ? Министар му још није одговорио. * Угарски сабор одредио је 100,000 Фор. у потнору нравославне цркве у Угарској. Од тпх Ее српска црква односно општпне и свештенство у бачкој , будимској , темиШварекој и вршачкој дпјецези добити свега 25,000 аор., осталоје заРомане у Угарској и Ердељу. Том придиком рекао је миннстар ТреФор да Ке се на нролеЕе сазвати српски народпи сабор. * Администратор г. владика Грујић био је ономадне код краљ. комесара бар. Мајтењпја. * У Босни, у Сарајеву држе токорсе неку скулштину. Жив ми Тодор да се чинн говор. * У Пешти се склопило др^штво за номађаривање под пменом „маЈарски саве з." У пдуЕем броју показаЕемо да су ова господа доцкан урапила.

НАША НОШТА. Ад. Вас. у Сентандрији. Лист се шаље на то име ади то није певац него економ, који се предплатпо. Чит. у Хиђошу. Заборавиди сте на упутници написатц адресу, па с тога нисмо знади на кога да шаљемо лист.

ЧЛАНОВИМА „СРПСКЕ НАР. ЗАДРУЖНЕ ШТАШАРИЈЕ" У Н. САДУ. УправљајуЕи одбор штампарије иристао је да нам одрачунава претплату онвх чланова штампаријеЕе дружине, који хоће да примају „Гл. Народа" у име камате на своје акције — и мн смо усљед тога послали све дојакошње бројеве листа свима онима који су лане и преклане примали у то име лист. Кад би сви чланови народне штампарије хтели тако да примају „Глас Народа" онда би лист тиме био осигуран, те би могао излазити и с овим бројем претнлатника. Молимо дакле о ну гоеподу која су бројеве листа примала, да нам јаве пристају ли на то примањелиста. Свакога члана који нам не врати бројеве забележићемо да је вољан да га прима у име камате своје деонице. Издавалачка дружина „Гл. Народа."

власние „задруга за српску народну штампарпју". — уркдник; Стеван В. Поповнћ.

Српска народна задружна штампарија у Новоле Саду 1873-